Pravda

No, nadam se da niko ne može sporiti da je – ako nema neke preke i vanredne potrebe – bolje da se izbori održavaju u redovnim političkim i vremenskim ciklusima. Zašto, na primer, nikome u Americi, Nemačkoj, Francuskoj ili Rusiji ne pada na pamet da bez potrebe raspisuje vanredne izbore ne bi li vlada dobila "novi legitimitet" i "pun mandat"? Verujem da bi Vučić verovatno dobio lokalne i pokrajinske izbore i da nije raspisao one parlamentarne. Ali on izgleda voli da vodi politiku na sličan način kao što Amerikanci vole da vode rat – tako da rizik bude nula ili veoma blizu nule. (Uzgred, verovatno zato i ne raspisuje beogradske izbore, s obzirom na to da bi oni bili mnogo neizvesniji i po SNS problematičniji od ostalih.) Osim toga, premijer očigledno voli atmosferu izborne kampanje i vanrednog stanja, u kojoj se najbolje snalazi. I čini mi se da su ta dva – samo naizgled protivrečna – razloga bili presudni za ovo ponovno resetovanje srpskog političkog časovnika. Ipak, ma šta mislili o razlozima za izbore, kao i šansama da se oni održe u iole normalnoj izbornoj atmosferi (u šta iskreno sumnjam), bukvalno je groteskna premijerova izjava da će se kampanjom i strankama "baviti samo deset dana". To naprosto nije tačno. Svi su se bavili. Možda samo manje otvoreno i manje uspešno od njega, ali niko nije propuštao priliku. Ipak, čini se da niko to nije radio tako brutalno, tako cinično, tako beskrupulozno i tako efikasno kao on. Uostalom, pogledajte samo ovu graditeljsku i infrastrukturnu dinamiku, takoreći, cunami. Pre samo nekoliko dana imali smo glamurozno otvaranje ("1A faze") železničke stanice "Prokop" (kako je slavodobitno naglašeno,"posle četrdeset godina"), prekjuče otvaranje nove škole u Crkvini kod Šamca (sa Miloradom Dodikom), juče svečano otvaranje "Geoksove" fabrike u Vranju (gde ga je, kako izveštavaju agencije, dočekao veliki broj građana koji su nosili zastave Srbije i obeležja Srpske napredne stranke, kao i transparent na kojem je pisalo "Vranje je za Vučića"). Danas slavimo otvaranje "desne cevi tunela Savinac na koridoru 11". Čovek ne može da se ne zapita šta li će tek biti i šta li će se tek otvarati u tih "deset dana" kada premijer zaista bude u kampanji. Upravo u trenutku dok pišem ove redove, objavljena je vest da je javni dug tokom 2015. porastao za "samo dve milijarde evra", što je delom posledica smanjenog deficita, ali i porasta vrednosti dolara prema evru. Uzgred, rast duga bio bi još i veći da je u međuvremenu stigla ona druga obećana milijarda dolara od Ujedinjenih Arapskih Emirata. Na stranu što se i ona prva, dugo slavljena i najavljivana milijarda tog kredita ("koji, takoreći, i nije kredit, već skoro poklon", govorili su u to vreme premijer i njegovo "čudo od deteta" Lazar Krstić) zbog kursnih razlika ispostavila kao jedan od skupljih i nepovoljnijih zajmova u "novijoj istoriji". No, ako se ovaj gubitak zbog pada vrednosti evra prema dolaru možda i može podvesti pod "višu silu" (mada nije baš ni da se nije mogao predvideti i izbeći), kojim se to ekonomskim ili političkim razlozima može pravdati naprasna kupovina deset odsto crnogorske elektroprenosne mreže baš u jeku crnogorske političko-ekonomske krize i protesta protiv režima Mila Đukanovića? I da li se tu radilo o dalekovidoj investiciji ili maloj "pomoći prijatelja" prijatelju u nevolji? No, šta god da je bilo u pitanju, pre neki dan je objavljeno da je, zbog drastičnog pada vrednosti crnogorske kompanije, EPS, dakle Srbija, već krahirao za 20 odsto vrednosti ove problematične investicije. Iluzija je nadati se da ćemo u predstojećoj kampanji dobiti odgovore na ova i slična pitanja – da li ćemo se i dalje vući ka EU, okrenuti ka Rusiji ili pokušati nešto sami sa sobom i na svome i da li ćemo nastaviti sa sprovođenjem politike MMF-a ili možda pokušati potražiti ekonomsku i geopolitičku alternativu. Ne. I ova kampanja će gotovo sigurno biti svedena samo na izbor "za ili protiv Vučića". I pri tome će i vlast i opozicija – samo iz različitih razloga – smatrati da je to ono što im u ovom trenutku najviše odgovara.