Pravda

Iako mnogi misle da je zakon Austrougarske zabranjivao smrtnu kaznu, to je važilo samo za maloletne osobe. Veljko je bio najstariji među atentatorima, te on nije mogao da je izbegne. Noć pred smrt, Veljko je svojoj porodici napisao pismo. Original je spaljen po naredni suda, ali se tamničar sažalio i pre nego što ga je zapalio, prepisao ga je. Potresne reči čoveka pred čijim očima je već bila smrt svedoče o veri da žrtva nije uzdaludna, i da će svima, pa i njegovoj Nadi koja je tada imala tek osam godina, u budućnosti ogrejati sloboda. Prenosi se jedan deo pisma: "Kada primiš ovo pismo, moj duh lebdeće nad Tobom i našim čedom, milom Nadom. Tvoj Veljko ostaviće ovu 'dolinu suza', a ništa nema da ostavi tebi, mila moja, i našjem djetetu, nego svoju neizmernu ljubav prema nama. Dušo, poslednja moja misao biće upućena vama, mojim najmilijima. Ne tuguj mnogo, ne žalosti se. Tako je moralo biti. Preda mnom na stolu leže slike Tvoje i Nadine, ja vas ljubim, a neki unutrašnji glas mi šapće, da će vas poslije moje tragedije pratiti sreća i blagoslov Božji. Budite sretni, a vrijeme će izliječtiti i ovu tešku ranu. Mila moja ja poznajem život i predviđam da ćeš ti hrabro koračati kroz njega i krčiti trnovite staze kojim ćete stupati. Ali dušo, ako bi put bio isuviše trnovit da ne bi dostojalo Tvoje snage da ga krčiš, potraži druga koji će Te razumjeti, kao što sam Te ja razumjevao, pa s njime udruži svoj život. Od mene, neka Ti je prosto. Ti si zaslužila da budeš sretna. Kada naša Nada odraste i mogne razumjeti, ispričaj joj sve o njenom ocu. Držim da će me razumjeti i oprostiti svome ocu što je osirotila. Da, ja tražim i molim njen oproštaj, jer nisam prema njoj izvršio roditeljsku dužnost. Ti ćeš reći milom čedu: tvoj tata je tebe volio više nego svoj život, ljubio te i nosio kada si bila mala, o tebi je mislio i dan i noć. Neizmjerno vas voli i ljubi vaš tata. Neka vas Gospod blagoslovi. Molite se njemu, da mu bude milostiv."