Pravda

Najava da će građani izaći na birališta na proleće pokrenula je pitanje obezbeđivanja uslova za demokratske izbore. Opozicija navodi da su učestali slučajevi političkog nasilja i cenzure medija, što je bio povod da lider DS-a Bojan Pajtić 22. januara u Briselu zatraži od Partije evropskih socijalista uslove za održavanje poštenih izbora u Srbiji. On tvrdi da je SNS na lokalnim izborima u Mionici i Vrbasu i prilikom prekomponovanja vlasti u Beloj Crkvi pravio incidente, koristio fizičku silu i zloupotrebljavao državne organe. Potpredsednik Demokratske stranke Goran Ješić smatra da sa SNS-om nije moguće pričati o fer izbornoj utakmici, "jer su oni devastirali naše društvo". "Nama je trenutno glavna tema kako da se ne pokradu izbori, jer je bilo i krađa i neviđenog nasilja na poslednjim izborima u Vrbasu, Srbobranu, Zrenjaninu, Odžacima, pa nedavno tokom prekrajanja vlasti u Beloj Crkvi. Na izborima u Medveđi glasači su dovođeni autobusima sa Kosova", kazao je Ješić za RT Vojvodine. Lider Levice Srbije Borislav Stefanović je ocenio da će prolećni izbori biti daleko od "regularnih" i da se već sada vidi da opozicija i vlast nemaju ravnopravan tretman. Predsednik Nove stranke Zoran Živković kaže da njegova partija strahuje ponovo od izborne krađe i dodaje da je mislio da je period izborne krađe završen 5. oktobra 2000. godine. "Krađe su već evidentirane na lokalnim izborima, ponovljenim u protekle dve do tri godine, a sada su očigledni novi simptomi iste bolesti. Nova stranka je formirala Centar za sprečavanje krađa i nasilja na izborima 2016. godine", kazao je Živković i kao dokaz da se odvijaju pripreme za izbornu krađu naveo nelegalan izbor tužilaca, kao zaštitu od potencijalnog gonjenja onih koji kradu na izborima, čistku u policiji. On tvrdi da je isto tako radio i Slobodan Milošević 1996. i 2000. godine. Ove navode odbacuje poslanik naprednjaka Milovan Drecun, koji smatra da opozicija ne veruje u sopstveni izborni rezultat i da se zbog toga pripremaju izgovori da će izbori biti neregularni. "Sumnjaju da će dobiti odgovarajuću podršku građana i već unapred pripremaju izgovor da to opravdaju, a možda i posle da preduzimaju neke aktivnosti. Onaj ko ne veruje u sopstvene snage, u podršku građana, on već sada nalazi izgovore da izbori neće biti regularni", ističe Drecun. Sa njim se slaže i predsednica Izvršnog odbora Socijalističke partije Srbije Dijana Vukomanović, koja navodi da ne postoji nijedna indicija da bi neko mogao da pokrade izbore. Ona kaže da je opozicija veoma iskusna u monitoringu izbora i njihove optužbe smatra lažnom uzbunom i pokušajem maskiranja vlastite slabosti i lošeg rejtinga kod birača. Bojan Klačar iz Cesida ne misli da je reč o unapred pripremljenom alibiju za loš rezultat na izborima, već da opozicione partije animiraju i motivišu svoje birače da masovnije izađu na glasanje. "To je isto uradio i SNS između dva kruga predsedničkih izbora 2012, kada su Aleksandar Vučić i Tomislav Nikolić izašli sa džakovima koji su bili puni izbornih listića i naglasili da su izbori pokradeni. Svima je tada bilo jasno da izbori nisu bili pokradeni, već da je SNS tu situaciju vešto iskoristio da se dodatno podigne tenzija i da se motivišu glasači da izađu na drugi krug izbora. Tu je reč o dobrom političkom marketingu", navodi Klačar. On navodi da je legitimno da opozicione stranke izlaze i govore o određenim problemima i procedurama i dodaje da njihove primedbe nisu bez osnova. Međutim, njihov zaključak da te nepravilnosti mogu da utiču na regularnost izbora i da dovedu do izborne krađe smatra suviše radikalnim. Dijana Vukomanović podseća da Srbija ima izborno zakonodavstvo koje garantuje visoko nivo demokratskih standarda kada je reč o izborima. Ona podseća na činjenicu da u Srbiji ima oko 8.400 biračkih mesta i navodi da korektnost izbora ne zavisi samo od jedne partije, već od kapaciteta svih partija da čuvaju i garantuju integritet biračke kutije i glasačkih listića. "Izbore u Srbiji redovne prate i međunarodni posmatrači, pre svega OEBS-a, nekih drugih međunarodnih organizacija i nevladinog sektora u Srbiji i nemoguće je da u Evropi – i dakle u Srbiji – bilo čiji pokušaj krađe izbornih rezultata ostane neprimećen i nekažnjen. Za sve nas je veoma važno da ceo izborni proces prođe u demokratskom duhu, da se izrazi prava volja naroda. To je dobro kako za vlast, tako i za opoziciju", zaključila je Vukomanovićeva. Lider Nove stranke (NS) Zoran Živković istakao je juče da su "pripreme za izbornu krađu očigledne", tvrdeći da je Centar NS za sprečavanje krađa već evidentirao napravilnosti na ponovljenim lokalnim izborima i da su sada vidljivi "novi simptomi te iste bolesti". "Imamo nelegalan izbor tužilaca, kao zaštitu od potencijalnog gonjenja onih koji kradu na izborima, čistku u policiji, masovno doseljavanje po nekim beogradskim opštinama, kao što su Vračar i Stari grad. Na Vračar se sa Voždovca, gde na proleće neće biti izbora, doselilo oko 2.000 ljudi. To isto je radio i Milošević 1996. i 2000. godine i odgovoreno mu je tako što smo se dobro organizovali, javljali i upozoravali na svaki pokušaj krađe i fizički se suprotstavljali, tamo gde je bilo potrebno", naglasio je Živković. Na te tvrdnje lidera NS-a odgovorio je poslanik SNS-a Aleksandar Jovičić, koji je poručio da bi Zoran Živković ponovo da "oslobađa narod u zamenu za nepovratne kredite Fonda za razvoj i vinograde". "Najgori među najgorima, đaci ponavljači, koji bi u svakoj normalnoj državi bili pri dnu društvene piramide, uspeli su da na čelo države dođu zbog nesrećnih, vanrednih okolnosti koje su zadesile ovu zemlju. Pošto im nije bilo dovoljna decenija pljačkanja pod velom oslobodioca naroda od ’tiranije’ i ’diktatora’, toliko su beskrupulozni da bi da okrenu još jedan krug vladanja i pljačke", istakao je Jovičić. Reagovao je i predsednik Opštinskog odbora SNS-a Vračar Nenad Đorđević, koji je rekao da je Zoran Živković "posle neuspešne političke karijere i poraza na izborima, u koje je ušao kao premijer, ne samo da je ušao u biznis sa vinogradom već je kupio i luksuzan stan na Vračaru, što znači da se doselio iz Niša na Vračar". Ubrzo nakon izjave Zorana Živkovića oglasio se i MUP, saopštavajući da – "povodom sve učestalijeg iznošenja neistina od strane pojedinih medija i političara da se vrši masovno doseljavanje u pojedine beogradske opštine poput Vračara i Starog grada" – objavljuju statistiku, koja "jasno pokazuje da se svake godine u opštine Vračar i Stari grad doseli približno isti broj ljudi". Prema tim podacima se na Vračaru od 2010. broj osoba koje su prijavile adresu na toj opštini povećavao za oko 3.000 ili malo više, ali se istovremeno broj osoba koje su prebivalište s Vračara prijavile negde druge smanjivao za oko 2.000. U toku 2016. do sada ih se prijavilo 276, a odjavilo 160. Većih oscilacija, po podacima MUP-a, nije bilo ni na Starom gradu.