Pravda

Zna se da ukoliko se reč „kriza“ napiše na kineskom, ona će se sastojati iz dva hijeroglifa, od kojih jedan znači „ opasnost, problem“, a drugi „povoljna mogućnost“. Pred državom koja se našla u krizi uvek postoje dva puta. Prvi je da se u što kraćem roku osmisli antikrizna strategija i forsirano rešenje zadataka, pred kojima su se našli i država, i njen narod. A drugi – to je odbijanje da se prizna postojanje krize, neshvatanje prirode pretnji koje su se pojavile, nastavljanje kretanja po inerciji, bez strateških orijentira – prema krahu. Polazna tačka geopolitičkog procesa do koga je došlo u Ukrajini je 1991.godina kada je došlo do „najveće katastrofe 20.veka“ – do uništenja Sovjetskog Saveza. Do tog trenutka ni na jednoj svetskoj karti, ni u jednom istorijskom dobu, nije postojala država koja se zvala „Ukrajina“. 1991.godine su teritorija, državna granica, industrijska, transportna i ostala infrastruktura, kompletan naučno-tehnički, vojni, energetski potencijal bivše Ukrajinske Sovjetske Socijalističke Republike (USSR) u potpunosti predati novoformiranoj državi. Eto taj potencijal, koji je „Nezaležna“ stekla pre 25 godina, rasturen je …. Geopolitička kriza je dovela do ekonomske krize. Da se prisetimo šta je bilo i kako je sada. Do 1990. godine, prema podacima UN, Ukrajinska SSR je zauzimala 10. mesto u svetu po standardu i čak bila naprednija od nekih razvijenih evropskih zemalja. Sovjetska Ukrajina je imala najbolje obrazovanje na svetu, jednu od najboljih naučnih škola, jednu od najboljih na svetu medicinu. I sve to je bilo dostupno. Kibernetika, matematika, brodogradnja, izgradnja raketa, aviona, turbina, proizvodnja aparata i uređaja, sve to je u Ukrajini bilo među najnaprednijim na svetu. Na njenoj teritoriji je postojala i najveća na svetu trgovačka flota – bukvalno u prve tri godine nezavisnosti ona je nestala u nepoznatom pravcu, kao što danas iščezava sva Ukrajina. Na putu kojim je krenuo razvoj krize drugačije i nije moglo da se desi. Na teritoriji Ukrajine u vreme raspada Sovjetskog Saveza živelo je oko 17% stanovništva SSSR-a, tu se nalazila četvrtina industrije SSSR-a. Ako bi se industrijski potencijal Ukrajine posmatrao odvojeno od ostalih 14 sovjetskih republika, po eksploataciji uglja, rude gvožđa, topljenju čelika, proizvodnji šećera – na granici između 1989. – 1990.godine Ukrajina je čvrsto držala prvo mesto u Evropi, pri čemu je bila ispred Velike Britanije, Francuske, Zapadne Nemačke, Italije. Ali – sve to je bilo… Bez obzira što je na startu „nezaležnosti“ imala odličnu proizvodnu bazu, Ukrajina je sada postala potpuno zavisna od uvoza. Poslednjih 10 godina uvoz u Ukrajini je hronično ispred izvoza, a njihova razlika dostiže 8 – 10% BDP-a. Ali ukoliko se pogleda struktura izvoza, tu se izdvaja metal od koga se u inostranstvu proizvode visokotehnološki proizvodi visoke dodate vrednosti, koji se zatim isporučuju Ukrajini. Ono što je ostalo od sopstvene proizvodnje Ukrajine, danas obezbeđuje sebe robnim resursima samo sa dve trećine. Za izvoz ide uglavnom sirovinska proizvodnja malog stepena prerade… Osim industrijskog i naučno-tehničkog potencijala, razvijenog agrarno-industrijskog sektora, osim crnice najvišeg kvaliteta (preko 20% crnice na planeti), potencijala koji je nasleđen od SSSR-a, Ukrajini je pripala razgranata transportno-logistička infrastruktura; ta republika je, reklo bi se, imala sve šanse da postane prava država koja veže Evropu i Aziju preko svojih tranzitnih koridora. Umesto toga – ćorsokak! Ako se uzme statistika proizvodnje u dvadeset godina (1990. – 2010.) i pogleda šta je bilo i šta je sada – sve cifre govore same za sebe, nije potreban nikakav komentar: A evo kako se menjao BDP Ukrajine u istih 20 godina Samo po jednom pokazatelju učešća mašinogradnje u BDP-u (u 1990. – 31%, krajem 2010. – 13%) jasno je da Ukrajina samouvereno prelazi u kategoriju nerazvijenih zemalja. Ona više nije u stanju da proizvede čak ni svoj automobil obzirom da sve materijale i sklopove za proizvodnju nabavlja u inostranstva. Samo u Harkovu je bilo smešteno do 80% mašinogradnje, u čijim je fabrikama, tzv. kombinatima, po jednom kombinatu, radilo između 25 i 30 hiljada ljudi. U Harkovskoj fabrici traktora (HDZ) radilo je 52.000 ljudi. Po fabrikama u gradu su proizvođeni sistemi za upravljanje međukontinentalnim balističkim raketama i raketama-nosačima, sistemi za upravljanje kosmičkim aparatima, sistemi za upravljanje naoružanjem i industrijskim objektima, najsloženija radiotehnika, proizvođeni su elektronski sistemi za podmornice i vojne brodove i dr. Tu su proizvođeni avioni, tenkovi, traktori, turbine za atomske, toplotne i hidroelektrane, kotrljajući ležajevi i složena radio-, navigaciona tehnika, analizacioni uređaji, uređaji za radiokontrolu, radiomonitoring i specijalne radio-veze. U Harkovu je bilo smešteno preko 120 naučno-istraživačkih instituta, polovina od njih – od saveznog značaja. Kao centar mašinogradnje Harkov je zauzimao treće mesto u SSSR, posle Moskve i Lenjingrada, za studente je bio glavni studentski grad Ukrajine, tu su bile klasične visoke škole koje su obrazovale stručnjake svih profila… Ničega od nabrojanog više nema. Nepovratno je izgubljeno, pokradeno, uništeno. Odavno nema ni pomena o nekadašnjem ponosu zato što su pri izgradnji sovjetskog „lunohoda“ (vozila za kretanje po Mesecu) njegovi točkovi projektovani i prooizvedeni u Harkovskoj fabrici bicikala. Kakav ponos – danas se u Ukrajini niko i ne priseća šta je bilo na mestu današnjih industrijskih pustara. … Finansijska kriza se sve jače talasa i udara „Nezaležnu“ svih ovih nesrećnih godina. Državni sistem finansija je u dubokom rasulu. Kriza se projavljuje u oštrom neslaganju budžetskih prihoda i rashoda, u padu deviznog kursa grivne, u uzajamnom neplaćanju subjekata iz ekonomskog sektora, u neslaganju novčane mase u prometu sa zahtevima zakona o novčanom prometu. Vlasti Ukrajine, pošto su nekada dobile izvanredno organizovanu bankarsku mrežu, potpuno su je uništili i prodali stranim bankama. Ako sada iz bankarskog sektora Ukrajine odu sve strane banke strašno je zamisliti šta će se desiti. A šta je sa ljudima koji žive u toj državi? Do 1991.godine stanovništvo Ukrajinske SSR je brojalo 51,623.500 ljudi, ali se ispostavilo da je za novu vlast toliki broj ljudi preteran. Što je manje ljudi – to je manje i problema. Tako su mladi i stari, naučnici i proizvođači, seljaci i inženjeri počeli da se kotrljaju kao snežne grudve… Tako da se grudva socijalno-ekonomske krize Ukrajine dokotrljla do najstrašnijeg dna. Početkom 2016.godine stanovništvo Ukrajine čini 42,545.059 ljudi. Jednostavno je 10 miliona iščezlo. A od tog nominalnog broja između 8 i 10 miliona ukrajinskih državljana prinuđeno je da živi u inostranstvu, kako bi uspevalo da zaradi za život – svoj i svoje porodice. Mnogi među njima se više nikada neće vratiti u otadžbinu. Tako da realna brojnost stanovništva Ukrajine u januaru 2016. nije statističkih 42 miliona ljudi, već 32 – 34 miliona. Evo i podataka o brojnosti stanovništva u 2015 godini: rodilo se 449.117 ljudi; umrlo je 673.248 stanovnika; prirodni odliv – 224.131 čovek, mehanički odliv (tj. migracija) – 3.850 ljudi. Pošto prema ovoj dinamici napravimo obične proračune videćemo da će se krajem 2016.godine brojnost stanovništva Ukrajine smanjiti za još 226.765 i iznosiće 42,318.94 (minus 8 – 10 miliona na radu u inostranstvu). To znači da će u ovoj godini broj stanovnika da se smanjuje brzinom od 621 čoveka dnevno. Prema podacima penzionog fonda Ukrajine 76,6% penzionera dobija penziju između 950 (socijalna penzija) i 1573 grivne. Prosečna penzija je 1500 grivni. Upoređenja radi: u Poljskoj penzioner, kada se preračuna u ukrajinsku valutu prosečno dobija 9.000 grivni, u Nemačkoj – 31.000 grivni. Pridruživanje Ukrajine Evropskoj uniji tu nikako neće moći da pomogne. Minimalna plata i minimum za preživljavanje za radno sposobno stanovništvo je za 2016.g. određen na 1378 grivni, dečji dodatak za novorođenče iznosi 860 grivni mesečno ili 28 grivni dnevno. Plaćanje komunalija za standardni trosobni stan je oko 1500 grivni, odnosno prosečan statistički penzioner ne može da plati kiriju za takav stan. A hrana? A lekovi? LJudi žive kao insekti čiji je životni vek jedan dan. Stanovništvo koje ostaje u Ukrajini stvarno predstavlja glavni problem vlasti te zemlje. Takva je paradigma nezavisne ukrajinske državnosti – niko ne snosi nikakvu odgovornost ni za šta. Ni moralnu, ni krivičnu, ni materijalnu. Način života nezavisne Ukrajine – to je nepostojanje odgovornosti za učinjeno. Da se prisetimo još malo. Glavni ideolog Komunističke partije Ukrajine, a zatim i prvi predsednik Ukrajine Leonid Kravčuk, koji je učestvovao u rušenju SSSR-a, za samo tri godine je potpuno rasklatio brod „Ukrajina“, i pošto nije uspeo da izađe na kraj sa upravljanjem njime, usmerio ga je prema pučini kriza i tako utopio nade naroda da će budućnost biti bolja. Da li je odgovarao za bilo šta, makar koliko? Leonid Kučma je uzeo u ruke kormilo koje se klatilo i pod parolom „Ukrajina nije Rusija!“ brod poveo negde prema ukrajinskim stepama, i to tako vešto da su praktično potpuno iskidane sve veze, kooperacione i proizvodne, sa saradničkim i bliskim ruskim preduzećima. Viktor Juščenko, koji ga je zamenio, promenio je dotadašnju zastavu tako što je na novoj pisalo „Ukraina ce Evropa“, ali brod koji se nasukao u plićaku više nije mogao da se pomeri sa mesta. Viktor Janukovič, koji je zamenio Juščenka, započeo je svoju igru: naizmenično se pravio – čas da ide u Evropu, čas u Rusiju. Pa je dolijao. Sva ta gomila ukrajinskih predsednika je ovaploćena neodgovornost. Paradigma države Ukrajine je bliska pojmovima kriminalnog sveta. NJima nije do naroda, nije ni do shvatanja zakona upravljanja. Oni bi da uspeju, pošto se probiju na vlast, da otkinu svoj komad. U Ukrajini je postalo „neprestižno“ čak i sramota, da se bude pošten, pristojan, radan. Ali zato nije sramota razmetati se glupostima i sebe smatrati za „ščirog“ Ukrajinca (tj. „pravog Ukrajinca“). Hoćete da znate šta je danas narod Ukrajine? Pitajte gde su se izgubili milioni Rusa koji su pre 25 godina naselili Ukrajinu! Više ih nema! Potonuli su zajedno sa tim brodom što je izgubio kormilo na pučini „nezaležne“ istorije. Ma koliko bilo tužno, ali Ukrajina je prešla tačku od koje nema povratka.

Pročitajte još:LAZANSKI: Alijansa u kriziKriminalizacija Putina ili moralno dno „Vašington posta“Može li Rusija da preživi pad cena nafte

Izvor: fsksrb.ru