Pravda

A ipak, oni po rejtinzima ne stoje baš toliko slabije od SPS-a i DS-a, iako ove dve partije jesu na drugom i trećem mestu liste popularnosti. Opet, i previše daleko od, bar za sada, neprikosnovenog SNS-a da bi mu ozbiljno ugrozile status. Tim pre upada u oči da su samo DS i SPS, a u poslednje vreme i koalicija DSS–Dveri, predmet neprijateljstva naprednjaka. Zašto su opozicione stranke na meti prilično je jasno, ali otkuda toliko nepoverenje u socijaliste s kojima, uprkos povremenim "ekscesima" pojedinaca poput Milutina Mrkonjića ili Branka Ružića, sarađuju u vlasti od 2012. godine? I lider SNS-a Aleksandar Vučić sve češće govori o "opoziciji koja je na vlasti i koja čeka priliku da sedne na dve stolice". Nedavno je na TV Hepi rekao još: "Neka se svi ujedine, nema problema… Čak se ujedinjuju i Dveri i Demokratska stranka, ono za šta se mislilo da je nemoguće. Pa neka im se i SPS prikloni, samo nek to ne kriju." Potpredsednica SNS-a Zorana Mihajlović objasnila je da, iako socijaliste doživljava kao partnere u vlasti, nije sigurna da li oni njih doživljavaju na isti način. Kako dodaje, SNS je od Dačićeve stranke do sada doživeo vrlo neprijatne stvari koje se teško mogu shvatiti kao "partnerstvo". "Primitivne uvrede na račun premijera Vučića, seksistički ispadi funkcionera SPS-a na moj račun, pa i poslednje optužbe druga Milutina Mrkonjića vezane za Prokop pokazuju kako SPS vidi naše partnerstvo. Mi poštujemo naše partnere s kojima smo uradili dosta toga dobrog za Srbiju, i niko od njih nije ’na meti’ kako tvrdite, jer mi ne pucamo ni na koga. Za razliku od drugih, mi se branimo od napada kojima smo izloženi, i to ćemo uvek da radimo", ističe ona. Uzaludno se, izgleda, socijalisti, malo-malo, pa zaklinju na vernost Vučiću. Kao Ivica Dačić i juče u Skupštini Srbije. "Želim da skrenem pažnju bilo kome ko piše ili nas tera da idemo sa DS, Tadićevom strankom (SDS), Čankom, Čedom ili Dverima, bivšom Koštuničinom strankom, Šešeljevom strankom i tako dalje, a to ponekad kažu i naši prijatelji iz SNS-a da bismo mi možda mogli sa njima, evo da vam kažem: idite vi sa njima ako hoćete, mi nećemo." Socijalisti su se, čini se, odlučili za gandijevsku taktiku odgovora na optužbe koalicionih partnera – pasivnost. Dijana Vukomanović, predsednica Izvršnog odbora SPS-a, po ugledu na svog stranačkog šefa, smiruje igru, koju, uostalom, i smatra delom predizbornog političkog marketinga. "Svaka partija ima svoje stvarne i zamišljene protivnike. SPS nije neprijatelj SNS-a, ali jesmo konkurenti na izborima, i to sa svima. Razlika je u tome što se SNS bori za zlatnu, a mi iz SPS-a za srebrnu medalju. Mi socijalisti svakako nameravamo da stojimo na pobedničkom tronu i nakon izbora – a pobednici su oni koji zauzmu prva tri mesta", objašnjava Vukomanovićeva za naš list poziciju SPS-a. Politički analitičari Đorđe Vukadinović i Dejan Vuk Stanković su saglasni kada je reč o oceni šta je uzrok ovakvog odnosa koalicionih partnera – nepoverenje SNS-a u SPS i slično biračko telo za koje se bore. Kada je reč o odnosu naprednjaka prema drugim strankama, Stanković ukazuje da su sa DS uvek bili na nekoj vrsti ratne noge i da tu nema ničega iznenađujućeg – kao što se i DS isključivo bavi SNS-om i Vučićem. A to što imaju drugačiji odnos prema Tadiću i Jovanoviću, Stanković objašnjava mogućom procenom SNS-a da oni i ovako ne bi mogli značajno da porastu u biračkom telu. To što SNS napada DS i DSS Đorđe Vukadinović smatra donekle logičnim, jer je reč o opozicionim strankama koje se ne nude za partnera SNS-u. Ali ukazuje da je "neobično i pomalo bizarno" to što naprednjaci štede ili su vrlo blagi prema opozicionim strankama poput SDS-a, LDP-a, LSV-a ili SRS-a ("možda će im neko, LSV na primer, biti potreban za Vojvodinu"), a istovremeno svaku priliku koristite da najžešće udare po koalicionom partneru. Druga bizarnost, po njemu, jeste to što SPS to podnosi "sa filozofskim i gotovo mazohističkim mirom", sem ponekad Mrkonjića i donekle Ružića. I to, prema njegovoj oceni, ili zbog očuvanja koalicije ili možda zbog straha od nekih afera. U SPS-u, nezvanično se može čuti, napade naprednjaka tumače njihovom namerom da im obore rejting. "Priče da ćemo ići sa proevropskom opozicijom su besmislene, mi smo se jasno opredelili. Ali, mi imamo oko 15 odsto i verovatno je neko procenio da treba da nam spusti rejting (što je u politici legitimno) da bi posle izbora naša cena za eventualni dogovor sa naprednjacima bila što manja", ističe izvor u vrhu SPS-a. Izvor nepoverenja naprednjaka u socijaliste možda je i u događaju iz 2008. Povodom Dačićeve izjave Nebojša Stefanović je za Tanjug prokomentarisao: "Sve bi to bilo u redu da isto to nije pričao 2008. godine, a onda otišao zajedno sa Pajtićem, Tadićem i Čedom."