Pravda

Kunders očigledno problem izbeglica ne vidi kao "evropski problem", nego "problem Zapadnog Balkana", a sve bi moglo eskalirati na nivo na kom će Srbija biti primorana da odustane od EU integracija. Ukoliko se izvede finalni zaključak današnjeg susreta EU lidera u Amsterdamu, jasno je da EU ne vidi drugo rešenje za izbeglički talas koji potresa Evropu sem Zapadnog Balkana kao stecišta migranata i izbeglica, čemu su se javno usprotivili već više puta zvaničnici Srbije, ali i drugih zemalja Zapadnog Balkana. Podsećamo, srpski zvaničnici su u više navrata ponovili da Srbija neće biti sabirni centar za izbeglice, a sam premijer Srbije, Aleksandar Vučić, već mesecima ponavlja da očekuje rešenje na nivou EU, međutim, toga nema, što je potvrdio i Sebastijan Kurc, šef diplomatije Austrije. Kurc je rekao da je evropsko rešenje daleko, ali je takođe kao Kunders istakao ideju da "Zapadni Balkan štiti", kako kaže, "jezgro šengenskog prostora". „Ono što bi eventualno moglo funkcionisati, a na tome trenutno radimo, jeste da u saradnji sa Slovenijom, Hrvatskom, ali i Srbijom i Makedonijom, štitimo jezgro Šengenskog prostora“, poručio je Kurc. Sve ove turbulencije ukoliko eskaliraju u otvorenu konfrontaciju EU sa Zapadnim Balkanom, mogle bi premijera Srbije i vladu Srbije dovesti do odluke o odustajanju od EU puta, jer on jednostavno neće više biti moguć. Da je put Srbije ka EU već u mnogome blokiran, svedoči i današnji apel Ivice Dačića, šefa srpske diplomatije, u Amsterdamu koji je pozvao EU lidere da "ubrzaju evrointegracije Srbije". On je na neformalnom sastanku o izbegličkoj krizi u Amsterdamu zamolio ministre spoljnih poslova članica EU da odobre Izveštaj o ispunjenosti merila za otvaranje za poglavlje 23 jer je to, kako je objasnio, preduslov za ostvarenje planirane dinamike i otvoranje poglavlja 23 i 24 tokom holandskog predsedavanja, saopšitlo je Ministarstvo spoljnih poslova. "Važno je da ne preduzimamo samo jednostrane mere, već da zadržimo zajedničku evropsku perspektivu", rekao je Kunders, čija zemlja predsedava EU, na konferenciji za novinare posle neformalnog sastanka ministara spoljnih poslova Unije i zemalja kandidata o migrantskoj krizi u Amsterdamu. I pored ove izjave, jasno je da se vruć krompir prebacuje na Zapadni Balkan. Pored Srbije, tu su i Makedonija i Bugarska Ministri EU su danas razmatrali i mogućnost slanja veće pomoći Makedoniji kako bi se bolje zaštitile evropske granice, umesto da se oslanjanju na Grčku, prenosi AP. "Ako Grčka nije spremna ili sposobna da zaštiti Šengen zonu i ne prihvata pomoć od EU, onda nam je potrebna druga odbrambena linija, a to su očigledno Makedonija i Bugarska", rekao je mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto na današnjem sastanku. Makedonski ministar spoljnih poslova Nikola Poposki posle sastanka je izjavio da nije važno kako će se ta pomoć tehnički zvati. "Najvažnije je da imamo ljude i opremu da možemo da kontrolišemo granicu i sprovodimo registrovanje tamo gde bi ljudi trebalo legalno da prelaze granicu", rekao je on, dodavši da je Makedonija već uposlila u te svrhe svoju vojsku. Na sastanku u Amsterdamu je učestvovao i šef diplomatije Austrije Sebastijan Kurc, koji je ocenio da vlada u Atini i dalje potcenjuje razmere izbegličke krize. Komesar EU za proširenje Johanes Han izjavio je danas, uoči sastanka, da je neophodno pronaći zajedničko evropsko rešenje za izbegličku krizu kako bi se izbeglo da zemlje Zapadnog Balkana postanu "parking za izbeglice". On je ukazao da je potrebno pronaći evropsko rešenje izbegličke krize i upozorio da pojedinačne odluke zemalja mogu da imaju domino efekat. "Šengen je simbol Evrope i ne smemo da dozvolimo da on propadne", naglasio je Han. Dačić: Ne možemo biti sabirni centar za izbeglice Prvi potpredsednik vlade i ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić izjavio je danas da je Srbija kredibilan partner EU u izbegličkoj krizi, ali da ne može da dozvoli da postane sabirni centar za izbeglice. Na neformalnom sastanku ministara spoljnih poslova EU i zemalja kandidata u Amsterdamu Dačić je upozorio da bi za Srbiju i za čitav region bilo posebno opasno ukoliko bi došlo do lančane reakcije drastičnog smanjenja propusne moći ili zatvaranja granica, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova. Time bi se, kako je upozorio, zaustavio protok migranata i uzrokovalo njihovo masovnije i duže zadržavanje na teritoriji Srbije, što bi za nas predstavljalo izuzetno opterećenje. Srbija takođe, kako je rekao, nije u mogućnosti da primi nazad migrante koji su tranzitirali preko naše teritorije, a nisu dobili azil u EU, jer za to nemamo niti kapaciteta niti sredstava niti smo prva zemlja ulaska. On je podsetio da je Srbija spremna da pruži privremeni smeštaj za nekoliko hiljada migranata i da je sopstvenim sredstvima opremila dodatne smeštajne kapacitete za 3.000 ljudi, te da nastoji da to učini za još 3.000, ukoliko nam bude pružena konkretna finansijska podrška EU. To je više nego što su ponudile neke zemlje EU, rekao je on i dodao da je Srbija jedina zemlja koja nije članica EU koja je na makedonsko-grčku granicu uputila 20 pripadnika MUP-a i izrazila nameru da poveća ovaj broj. Osim toga, na donatorskoj konferenciji za Siriju, održanoj u Londonu pre dva dana, Srbija je izdvojila 500.000 evra za pomoć sirijskoj deci putem UNICEF-a. „Sve vreme krize bili smo i ostaćemo predvidljiv i kredibilan partner Evropske unije”, istakao je Dačić.

Pročitajte još:Živković: Nije kriv Gašić! (VIDEO)Kurc bi da štiti „šengenski prostor“ preko leđa Srbije

Izvor: Tanjug / Pravda