Pravda

Subota, 12 April 2025 01:26

U akciji hrvatske vojske, koja je započela 4. avgusta 1995. godine, iz Hrvatske u Srbiju, za svega nekoliko dana, proterano je više od 200.000 Srba, a ubijeno je oko 2.500 ljudi. Posle 20 godina od tragičnog događaja, oko 2.000 ljudi se još vodi kao nestalo. Komesarijat navodi da je Srbija i danas zemlja sa produženim izbeglištvom. Od 610.000 izbeglih, koji su od 1991. godine, utočište potražili u Srbiji, 35.295 lica i dalje je u statusu izbeglica, od čega je 25.962 iz Hrvatske. Kao i prethodnih godina, "Oluja" se obeležava, a da sa Hrvatskom i dalje postoji više nerešenih pitanja veoma važnih po izbegličku populacijum ističe Komesarijat. Nekoliko desetina hiljada izbeglica nije povratilo svoje stanarsko pravo, Hrvatska nije obnovila više od 10.000 srušenih srpskih kuća u područjima gde nije bilo ratnih dejstava i oko 8.000 kuća na područjima zahvaćenim ratom, nije vraćeno oduzeto poljoprivredno zemljište srpskim vlasnicima. Hrvatska nije sprovela Ustavni zakon o pravima nacionalnih manjina, kojim se Srbima garantuje proporcionalna zastupljenost i zapošljavanje u organima državne uprave, policiji, pravosuđu i drugim javnim institucijama. Nadležene institucije u Hrvatskoj ne procesuiraju pojedince i grupe koje šire govor mržnje, vode kampanju protiv srpskog jezika i pisma, podstiču nasilje prema Srbima, ili ih fizički napadaju, a Hrvatska nije isplatila zaostale penzije, dinarsku i deviznu štednju, navodi se u saopštenju Komesarijata. Ističe se da su svi postupci u vezi sa obnovom imovine i stambenim zbrinjavanjem bivših nosilaca oduzetih stanarskih prava u Hrvatskoj u zastoju, iako korisnici imaju validna rešenja o obnovi i stambenom zbrinjavanju. Nekoliko hiljada zahteva za obnovu u drugom stepenu, godinama čeka na odgovor. "Zabeleženi su i slučajevi oduzimanja ličnih karata izbeglicama na granici sa Hrvatskom. Iz takvih postupaka se jasno vidi da su izbeglice usmerene isključivo na integraciju u Srbiji, jer je proces povratka skoro zaustavljen", navodi se u tekstu. U prilog navedenom govori i studija "Manjinski povratak u Republiku Hrvatsku", izrađena na inicijativu UNHCR-a, u kojoj su autori izneli zaključak da od više od 130.000 registrovanih povratnika srpske nacionalnosti, u Hrvatskoj ostaje da živi samo 38 odsto, u Srbiju se vraća oko 45 odsto, a oko 17 odsto ih je umrlo. U studiji se navodi i da je jedna trećina povratnika starija od 65 godina. I u izveštaju Stejt departmenta za 2013. navodi se da je u Hrvatskoj i dalje prisutna društvena diskriminacija i nasilje prema manjinama, posebno prema Srbima i Romima, što obeshrabruje povratak. Komesarijat podyeća da o problemima srpske zajednice u Hrvatskoj govori i studija "Nasilje i nesnošljivost prema Srbima u 2014.", autora Tamare Opačić, a u izdanju SNV. U studiji se taksativno navode slučajevi etnički motivisanog nasilja, nesnošljivosti i govora mržnje usmerenog prema Srbima i njihovim institucijama u Hrvatskoj. Sve ukazuje da u Hrvatskoj nije došlo do očekivanih fundamentalnih pozitivnih promena, kada je reč o povratku srpskih izbeglica, navodi Komesarijat. On se još jednom zahavalio međunarodnim organizacijama, bilateralnim donatorima i Delegaciji EU u Srbiji, na svim uloženim sredstvima za poboljšanje života izbegličke populacije i zatvaranje kolektivnih centara.

Pročitajte još:BABE, ŽABE I ŽIRAFE: Žižek „polupao lončiće“ – protiv neoliberalne demokratije i za „Pusi Rajot“NJEGOVA SLIKA JE OBIŠLA SVET: Dečak sa traktora – gde je i šta radi danas!? (VIDEO)

Pri tom je napomenuo da se ne smeju zaboraviti nerešena pitanja koja otežavaju postizanje trajnih rešenja za izbegličku populaciju. "Srbija smatra da nastavak aktivnosti na sprovođenju aneksa E i G Sporazuma o sukcesiji ima visok prioritet, ali i ostale aktivnosti koje vode rešavanju izbegličkih problema. U tom smislu očekujemo dalju podršku međunarodne zajednice", navodi Komesarijat. Izvor: Tanjug