Pravda

Ako je suditi prema najnovijem istraživanju javnog mnjenja "Evropska orijentacija građana Srbije" Kancelarije za evropske integracije, moglo bi se reći da je tako. Krajem prošle godine, 19 odsto ispitanih videlo je mentalitet naših ljudi i nespremnost za promenu kao problem koji u najvećoj meri otežava ulazak zemlje u EU. Samo šest meseci ranije bilo ih je četiri odsto manje. Kao najveću kočnicu evropskih integracija građani i dalje navode politiku stalnog uslovljavanja i ucena EU. Istraživanje, međutim, pokazuje da sve manje Srba misli da EU vodi politiku uslovljavanja. Naime, u junu prošle godine takav stav je imalo 46 odsto ispitanika, a u decembru je taj postotak pao na 35 odsto. Zanimljiva pomeranja u stavovima građana o razlozima koji usporavaju članstvo beleže se i u odgovorima koji se odnose na nesposobnost domaćeg rukovodstva, kao i na sadašnju situaciju unutar same EU. Dok opada postotak građana koji misle da su rukovodioci krivi (sa 17 na 10), sve je više onih koji smatraju da integraciju sputavaju evropske prilike (sa nula na šest). U tumačenju dobijenih rezultata mišljenja analitičara se, međutim, donekle razlikuju, pogotovu u vezi s promenom mentaliteta. Sociolog Vladimir Vuletić smatra da ovo istraživanje javnog mnjenja pokazuje da su izjave premijera o neophodnosti promene nas samih uverljive i da građani sve više prihvataju ono što on kaže. Ukazujući na to da rezultati pokazuju da se mentalitet naših ljudi sve više vidi kao usporavajući faktor ulaska u EU još od 2012, i da njihov procenat ima stalni trend rasta, Vuletić konstatuje da su građani sada preuzeli odgovornost, umesto političara, za sporost ulaska u EU, što je bitna promena u odnosu na jun, kad je veća odgovornost bila na političarima, a manja na građanima. Upitan da li su premijerove reči imale uticaja na građane, politički analitičar Branko Radun odgovara "verovatno", mada misli da je "čak i premijer pod uticajem takvog stava, te da je to u interakciji". On, međutim, ne pridaje preterani značaj činjenici da je procenat onih koji okrivljuju mentalitet za usporeni ulazak u EU porastao, jer taj rast može, kako kaže, da se objasni i time što opada procenat onih koji u uslovljavanju EU vide glavnu prepreku (a slično misli i Vuletić), kao i time da sada manje građana smatra da ulazak u EU usporava nesposobnost domaćeg rukovodstva. "Ako se kaže da je vlada uradila što je do nje, a EU daje signale da je spremna da se nastavi proces integracije, morate onda naći nekog krivca, a najlakše ga je pronaći u mentalitetu", kaže sagovornik, objašnjavajući da je mentalitet opšte mesto, da ga ističete u stilu "eto, mi smo takvi", onda kad hoćete nešto da kažete, a da nikog ne uvredite. Direktorka Centra za spoljnu politiku Aleksandra Joksimović smatra da najpre treba definisati šta se sve podrazumeva pod mentalitetom. Ona podseća, recimo, da mnogi naši ljudi i dalje ne shvataju da nije dozvoljeno parkiranje na zelenoj površini ili da na pokretnim stepenicama treba da stanu s desne strane, kako bi levu ostavili slobodnom za one koji žure. Komentarišući premijerov poziv na promenu mentaliteta, Joksimović kaže da je "to nemoguća misija koja se može uspostaviti samo nekakvom jasnom kontrolom, propisima, koji će u početku delovati previše strogo, ali koji će finalno ipak dovesti do toga da se suštinsko ponašanje promeni". Kad je reč o padu procenta građana koji u uslovljavanju EU vide glavnog krivca za usporavanje ulaska u EU, naši sagovornici su saglasni da rezultati ovakvih istraživanja umnogome zavise od trenutka kada se pravi presek raspoloženja. Oni podsećaju da u junu pregovaračka poglavlja sa EU još nisu bila otvorena, a da je situacija bila sasvim drugačija krajem godine. U vezi s činjenicom da se potezi domaćeg rukovodstva sve manje vide kao prepreka na putu ka Briselu, Vuletić ocenjuje da je tu očigledno reč o Vučiću, "koji je u pregovorima bio najeksponiraniji i koji je u tome pokazao određenu fleksibilnost i određeni stepen spretnosti", dok Joksimović smatra da taj stav građana verovatno potiče od ukupne podrške aktuelnoj političkoj opciji. Za Raduna je posebno zanimljiv podatak po kome je sve više onih koji sadašnju situaciju unutar EU okrivljuju za usporeno napredovanje Srbije ka članstvu. On misli da je reč o značajnom rastu i podseća da su u toku leta postojali kriza evrozone i pregovori s Grčkom, da je krenula i kriza migranata i kriza dugova, te kaže da je činjenica da Evropa ulazi u jednu po jednu krizu kojoj se ne nazire rešenje uticala i na percepciju građana Srbije.