Najnovije

Kako izlaznost utiče na rezultate izbora

Srbija će na proleće birati republičku, pokrajinsku i lokalnu vlast, pa se očekuje nešto veća izlaznost birača nego 2014. Međutim, istraživači ne očekuju da će to značajno uticati na ishod izbora i raspored snaga.
Izbori (Foto: RTS printskrin)

Izbori (Foto: RTS printskrin)

Biračko telo Srbije realno je mnogo manje nego na papiru s obzirom na to da oko milion i 300 hiljada glasača živi u inostranstvu i uglavnom ne glasa. Ove godine se očekuje nešto veća izlaznost, ali analitičari i istraživači javnog mnjenja za sada ne vide da će to pomoći ni partijama na vlasti ali ni glavnim opozicionim strankama. "Kad pogledate kako se ponašaju oni koji kažu - ja bih glasao ali ne znam za koga, deluje da bi oni pomogli najviše malim strankama, da bi se povećala izaznost na račun onih koji neće ući u parlament", kaže Srđan Bogosavljević iz "Stratedžik marketinga". "Veća izlaznost pogoduje više strankama koje nemaju sigurno biračko telo i koje mogu u većoj izlaznosti da pokušaju da obezbede dodatne glasove. Istraživanja agencija pokazuju da su među apstintentima koji ne izlaze ili nisu sigurni, više zastupljene stranke tzv. desnice", navodi Slobodan Antonić sa Filozofskog fakulteta. I Cesid barata sličnim podacima, nije mali procenat onih koji još ne znaju za koga će glasati, zato veruju u važnost poruka iz kampanje. "Veća izlaznost dovodi u situaciju sve stranke koje se danas nalaze oko pet odsto, da moraju da osvoje par desetina hiljada glasova više da bi prešle cenzus. Ono što se spekuluše, da veća izlaznost odgovra opoziciji, u ovom trenutku nema objektivnog utemeljenja u istraživanju", kaže Bojan Klačar iz Cesid-a. Najvažniji zadatak i za velike i za male stranke, istraživači vide u učvršćivanju sopstvenog biračkog tela i ciljanoj kampanji kojom će simpatizere izvesti na birališta. Bogosavljević kaže i da, ako ima mnogo ljudi koji žele smenu vlasti, kao 2000. godine, onda je važilo da odgovara veća izlaznost. "Tad su izlazili i ljudi koji su apolotični, takođe su želeli smenu vlasti. U ovom ternutku ne postoji ta kritična masa koja želi smenu vlasti", navodi Bogosavljević. "Izlaznost se može povećati ukoliko se nametne jedna važna tema, ukoliko je birači prepoznaju kao važnu i ako osete da njihov glas može da znači i ukolko je izborna ponuda zadovoljavajuća sa stanovišta birača", rekao je Antonić. Najviše birača glasalo je na prvim višestranačakim izborima u Srbiji 1990, a najmanje na poslednjim 2014. godine.
Pročitajte još:Kurc: Srbija je sidro stabilnostiHolandski ambasador o „priznavanju nezavisnog Kosova“Srpska radikalna stranka se raspada!?
Izvor: RTS
Bonus video

Korona nestaje za 24 časa ako se ovo dogodi!  – Branka Stamenković

Knjigu Aleksandra Dugina “Četvrta politička teorija” možete poručiti OVDE.

 

Molimo Vas da donacijom podržite rad
portala "Pravda" kao i TV produkciju.

Donacije možete uplatiti putem sledećih linkova:

PAŽNJA:
Sistemom za komentarisanje upravlja kompanija Disqas. Stavovi izneseni u komentarima nisu stavovi portala Pravda.

Najnovije vesti - Ratni izveštaji

Najnovije vesti - PRAVDA

Urbancube