Pravda

Publicista je pušten pošto je Tužilaštvu u Bazelu stiglo na hiljade pisama srpske dijaspore i pošto se i Organizacija za zaštitu ljudskih prava iz ove zemlje, na čelu sa Helgom Šop, zainteresovala za njegov slučaj. Najveći posao ipak je obavio advokat Edmund Šonenberger, koji je alarmirao advokatsku javnost Evrope, i advokat Stefan Suter, iz Bazela, koji ga i dalje zastupa. Dorina su pod okriljem noći uhapsili pripadnici Švajcarske antiterorističke jedinice. Bukvalno je odnet iz stana, po „Gvantanamo obrascu“, vezanih ruku, nogu i očiju. Prvo je dva meseca držan u samici, a potom je dva meseca proveo u grupnoj ćeliji. Onda je pušten, kao da ništa nije bilo. Optužnice nema.Tužilac Tomas Homberger na prvom saslušanju mu je objasnio da je iza rešetaka jer je „tajna“ kamera snimila da se kod njega u domu okupljaju ljudi koji uživaju marihuanu te se sumnjiči da je narko-trafikant. Međutim, tokom četvoromesečnog saslušanja zamenike tužioca jedino je interesovala Srebrenica, odnosno odakle i kako on zna Jugoslava Petrušića (u Srbiji poznatog po aferi „Pauk“ i bliskosti sa francuskim obaveštajcima) i kakve mu je ovaj podatke dostavio vezano za ulogu Francuza u streljanju muslimana u okolini Srebrenice koje su izvršili pripadnici 10. diverzantskog odreda VRS. Po izlasku iz pritvora zabranjeno mu je napuštanje Švajcarske. On je, međutim, ipak došao u Beograd. Na početku razgovara za „Novosti“ objašnjava da nije „pobegao“, i da je i u januaru bio u Srbiji, te da mu niko ne pravi problem da putuje. Problem je, međutim, što je njegova kuća u Bazelu i dalje zapečaćena, radni kompjuter mu je u tužilaštvu, a novac koji ima na računima je zaplenjen. Živi u domu u Švajcarskoj koji su mu obezbedili izdavači njegovih knjiga. Do poslednjeg rata na prostorima bivše SFRJ Aleksandar Dorin bio je „obični“ džez muzičar u Bazelu, od roditelja poreklom iz BiH koji su u zemlju ispod Alpa došli 1966. Za događanja u otadžbini zainteresovao se posle suza majke koja je bila očajna kako mediji u Švajcarskoj izveštavaju o ratu u Bosni. Prvu knjigu, „Nebesima krstari tuđi Bog“, napisao je 1997. posle susreta sa oficirima iz Nemačke i SAD koji su službovali u snagama Unprofora u Bosni i koji su mu objasnili da tamo nije bilo onako kako pišu novine u Švajcarskoj. Potom je napisao knjige „Srebrenica, istorija salonskog rasizma“ 2007. godine i 2010. „Srebrenica, kako se zaista zbilo“, koje su prevedene na pet jezika.Zatvor 2015. je „zaglavio“ radeći na filmskom projektu o Srebrenici. Prethodno, stupio je u kontakt sa Jugoslavom Petrušićem, koji mu je obećao dokumenta i lično učestvovanje u razrešenju srebreničkih misterija.- Jugoslav mi je doneo dosta dokumenata za ovaj projekat i neko vreme smo se družili dogovarajući se da i on uzme učešća u filmu – priča Dorin. - U isto vreme zapazio sam da me prate nepoznati ljudi, a onda je usledilo hapšenje. Oko 15 specijalaca je provalilo u kuću te noći i iz tri moja stana izvelo je četvoro stanara. Uzeli su i moj radni kompjuter sa svim dokumentima o srebreničkim događajima koje sam prikupljao godinama i skicu događaja kako je inscenirana muslimanska diverzija na Tuzlanskoj kapiji 1995. kada je poginulo oko 150 Bošnjaka, navodno od srpske mine.Dorin priča dalje da ga je javni tužilac na prvom saslušanju obavestio da je uhapšen zbog sumnje da je narko-bos koji prodaje marihunu. Od toga se brzo odustalo, pa su ga zamenici tužioca, koji su preuzeli slučaj, propitivali samo za događaje oko Srebrenice. Interesovalo ih je sve o Petrušiću – šta je pričao o Francuskoj obaveštajnoj službi, o ulozi ove agenture u ratu u BiH… Dva meseca proveo je u samici dva sa dva. Tvrdi da se osećao kao Jozef K. iz Kafkinog „Procesa“ ne znajući šta uopšte traže od njega. I danas se tako oseća. U Švajcarskoj se, po zakonu, zatvorenik najviše 15 dana može držati u ovakvim uslovima, ali za Dorina to nije važilo. Pušten je posle velike „galame“ na evropskim internet-forumima, bez optužnice, zakazanog suđenja, samo sa merom da ne sme da napusti zemlju. Pošto Švajcarci ne podižu optužnicu protiv njega, kaže, sprema se tužba protiv ove zemlje u Ženevi zbog kršenja elementarnih ljudskih prava. - Nastavio sam da radim na svojim istraživanjima i ne plašim se za svoju sudbinu – uverava Dorin. Dorin veli da je imao niz neprijatnosti od kada se bavi ispitivanjem ratnih događaja u BiH.Najtiražniji dnevnik u Švajcarskoj objavio je 2003. njegovu sliku i ogroman tekst kao o srpskom nacionalisti koji negira genocid počinjen u BiH. Tekst je napisan kao poternica. Godine 2005. uhapšen je u Bazelu i tokom hapšenja policija ga je tako pretukla da je osam meseci ležao u bolnici.Najveća tragedija desila se 2010. godine, kada mu je „iznenada“ preminuo prijatelj Zoran Jovanović, koautor knjige „Srebrenica, kako je zaista bilo“. Dorin kaže da mu je Jovanović dan ranije javio da je upravo nabavio dokumenta o navodnim streljanjima 1995. u istočnoj Bosni. - Dorin je bio zatočenik švajcarske države i ne bi bio pušten da se nije digla velika gužva u tamošnjim i evropskim advokatskim krugovima i da njegovo utamničenje nije postalo hit na internetu. Izašao je tek kada je baš svima postalo apsurdno kako i zašto je uhapšen i kako se državni organi moje zemlje ponašaju – kaže advokat Edmund Šonenberger. Šoneneberger navodi da je za slučaj utamničenog srpskog publiciste čuo od naše zemljakinje i da je, kada je otišao u Bazel, zatražio od tužioca Hombergera da ga poseti. Ovaj je to glatko odbio pravdajući se da Dorin ne želi posete, a potom je usledila prepiska koja se završila tek pošto se Šonenberger pozvao na stav 11 Povelje o ljudskim pravima EU.

Pročitajte još:Kako će susret patrijarha Kirila sa papom uticati na Srbiju?Stranac koji je dao srce za Srbiju – Arčibald RajsSTIŽU BAĆUŠKE: Srpski i ruski specijalci „oštre mačeve“

Izvor: Večernje novosti