Neuspeh svetskih diplomata da postignu dogovor o Siriji praktično je onemogućio Ameriku da manevriše u sirijskoj krizi, smatra analitičar "Fiskal tajmsa" Patrik Smit. Tokom teških pregovora, suprotstvaljene strane nikako nisu uspele da se dogovore ko je zapravo ta "sirijska opozicije", koju pomažu SAD u borbi protiv Islamske države, ali i protiv Asadovih snaga.
Analitičar je u svojoj analizi skrenuo pažnju na događaje koji su promenili pregovaračke pozicije učesnika pregovaračkog procesa. Reč je o napredovanju Vojske Sirije ka Alepu i planovima Saudijske Arabije da uputi svoju armiju na bojno polje. Pored toga, sve intezivnija je i aktivnost drugog regionalnog saveznika SAD u koaliciji - Turske.
Šta želi Vašington?
Ciljevi Ankare i Rijada su jasni. Turci žele prevrat u Damasku i uništenje Kurda, akod Saudijaca je reč "sektaškom ratu" u kojem su oni gubitnička strana. Međutim, glavno pitanje za SAD kao lidera koalicije jeste kako se to uklapa u strateške ciljeve Vašingtona? - Za Obaminu administraciju nastupa trenutak istine. Dve godine Bela kuća nije mogla precizno da odredi svoje namere, to je bila ili kampanja protiv Islamske države, ili borba protiv režima sirijskog predsednika Bašara el Asada, a ovakvi manevri sada su sami po sebi postali problem - smatra Smit. Američki predsednik i državni sekretar DŽon Keri sami su sebi napravili zamku, ne uspevši da odrede strateške ciljeve, a u postženevskoj situaciji to Vašingtonu ne donosi ništa dobro. Teško da će Vašington pronaći izlaz iz ove komplikovane situacije, kada je neophodnost zajedničke borbe protiv zajedničkog cilja očigledna. Jedina efikasna varijanta i dalje je "ujedinjeni front" s Rusijom, što su Amerikanci pokušavali da izbegnu tokom celog diplomatskog procesa, smatra Smit.
SAD dobro da razmisle
Šefovi diplomatije dve zemalje, Sergej Lavrov i DŽon Keri, slažu se, kako se čini, u tome ko treba da bude glavni neprijatelj za sve koji su uvučeni u krizu, a to je Islamska država. Jasno im je da će svrgavanje sirijskog predsednika Bašara el Asada dovesti do "nove Libije", oslabljene države i žarišta nestabilnosti. Slaganje Lavrova i Kerija možda nije dovoljno za uspeh mirovnog procesa jer u Beloj kući nema jedinstva u vezi sa sirijskom krizom. Keri govori jedno, a ljudi koji isporučuju oružje rade drugo, dodaje analitičar. - Nastupa momenat kada je potrebno biti razuman. Ili u celini usmeravate svoju politiku na borbu protiv Islamske države, što će zahtevati pregrupisavanje sastava koalicije, ili će vam stvarni učesnici procesa pokazati vrata - zaključuje analitičar.
Pročitajte još:Rusija i Asad izbacuju Tursku iz igreThe Wall Street Journal: NATO razrađuje strategiju protiv ruskog „mekog ratovanja”
Izvor: vesti-online.com
