Pravda

Dok se snage predsednika Bašara el Asada uz podršku ruskih aviona, iranskih šiitskih milicija i libanskog Hezbolaha na severu zemlje već presekle vitalne turske linije snabdevanja pobunjenicima i spremaju se za odlučujući napad na Alepo, drugi najveći sirijski grad – čiji bi pad mogao da označi konačni poraz Asadovih protivnika – u Moskvi se saopštava da Rusija ima ozbiljne sumnje da se Turska u tajnosti sprema za „akciju na teritoriji Sirije”. Četiri meseca od početka vazdušnih udara u Siriji, Kremlju se isplaćuju dividende prve vojne akcije van granica Rusije od vremena Sovjetskog Saveza. Cena je relativno mala, gubici u ljudstvu minimalni. Predsednik Vladimir Putin okreće ratnu sreću u korist snaga lojalnih Asadu, koje su početkom 2015. počele ubrzano da gube kontrolu u sukobu sa borcima Islamske države i pobunjenicima koji uživaju podršku Zapada, Turske i arapskih država Zaliva. Asad svoje uspehe može da zahvali Rusima ali, posredno, i turskom predsedniku Redžepu Tajipu Erdoganu, koji je svojom odlukom da turski lovci krajem novembra sruše ruski „su-25” doprineo intenziviranju ruskih vojnih operacija u područjima koje Ankara smatra svojom zonom uticaja. Moskva je operacije svog vazduhoplovstva u poslednja dva meseca sistematski pomerala ka koridoru severno od Alepa, što se tumači kao znak odmazde Turskoj zbog obaranja ruskog borbenog aviona. Turska već plaća visoku ekonomsku cenu, merenu milijardama dolara izgubljenog ruskog robnog i investicionog tržišta. Na red je izgleda došlo plaćanje političke cene, koja ozbiljno uzdrmava položaj Turske kao regionalne sile i važnog aktera sirijskog sukoba. Zauzimanje strateški važnog mesta Azaz ne samo da blokira turski koridor ka Alepu već označava kraj planovima Ankare da na tim teritorijama uspostavi „sigurnu zonu” za raseljene Sirijce, ali i uporište svog uticaja i prisustva u sirijskom konfliktu koje bi oslabilo snagu sirijskih Kurda. Planovi Turske, glavnog sponzora pobune protiv Asada, ne ostvaruju se. Rusija je ta koja je na severu Sirije faktički uspostavili sopstvenu zonu zabranjenih letova, omogućavajući snagama režima da krenu da vraćaju oblasti koje su izgubile tokom prethodnih pet godina građanskog rata. Turska, druga po veličina armija NATO-a – koja je prošle godine posle dugo ustezanja najavila da će se aktivno uključiti u borbu protiv Islamske države – nema načina da uzvrati na ruska bombardovanja svojih sirijskih saveznika. „Ovo je najslabija pozicija Turske u Siriji poslednjih godina”, smatra David Kener, bliskoistočni urednik magazina „Forin polisija”. „Obaranje ruskog aviona bila je tačka preokreta.” Moskva je posle incidenta ubrzala naoružavanje Asadove armije, svoje avione angažovane u Siriji opremila raketama vazduh-vazduh, a u sredozemnu bazu Hemeimim blizu Latakije, samo pedesetak kilometara od turske granice, uputila najsavremeniji sistem protivvazdušne odbrane S-400. Rusi su učinili sve da Turska izgubi svoj kapacitet da, kao nezavisni akter sukoba, utiče na stratešku situaciju i na kopnu i u vazdušnom prostoru severozapada Sirije, koji želi da smatra sferom svog uticaja. Turska gubi i na drugom frontu. Sve neuspešnije pokušava da spreči dotur oružja i opreme sirijskim Kurdima koje Zapad smatra veoma korisnim saveznikom u borbi protiv Islamske države, ali Ankara tvrdi da su suviše bliski Radničkoj partiji Kurdistana, koja je u Turskoj proglašena za „terorističku organizaciju”. Kremlj takođe pomaže sirijske Kurde, koje ponekad optužuju da su bliski Asadu. U decembru je isporučeno oružje za 5.000 kurdskih boraca u mestu Afrin, dok su ruski avioni bombardovali konvoj kamiona koji je iz Turske prešao u Siriju. Kurdskoj miliciji sada se nudi novo oružje i podrška kako bi osnažili prekide linija snabdevanja proturskih pobunjenika prema Alepu. Alepo je podeljen na područja pod kontrolom vlade, opozicije i islamista. Od početka ruskog bombardovanja, režimska armija je na jugu grada pokrenula ofanzivu protiv pobunjenika, a na istoku protiv boraca kalifata. Sada se tvrdi da uskoro, posle probijanja pobunjeničkih linija severozapadno od grada, predstoji i izolovanje Alepa sa zapada. Rusko-turska tenzija se usijava. Ankara je odbila ruski zahtev za rutinskim izviđačkim letom nad turskom teritorijom, u skladu sa sporazumom o otvorenom nebu između NATO-a i tadašnjeg Varšavskog pakta iz 1992, po kome dve zemlje imaju pravo na međusobno vazdušno osmatranje kako bi se jačalo međusobno poverenje. Turski dogovor sa Rusijom stupio je na snagu 2006. i od tada je Moskva u proseku imala dva takva leta iznad Turske godišnje, a Turska četiri nad Rusijom. Ovo danas izgleda da više nije vreme sporazuma. Turska je ponovo optužila Rusiju da su njeni avioni povredili vazdušni prostor Turske. Moskva uzvraća da se radi o prikrivanju pojačanih turskih vojnih aktivnosti duž sirijske granice. Svaka eventualna turska intervencija dodatno bi zaoštrila tursko-rusku krizu, prizvala još teže ruske sankcije i dovela do novih epizoda sukoba dve armije sa nesagledivim posledicama.

Pročitajte još:SMRT DOLAZI PADOBRANOM: Ovakav napad na teroriste još niste videli (VIDEO)(UZNEMIRUJUĆI VIDEO) ZLIKOVCI: Teroristi u Siriji se hvale ubistvom iz zasedeZBOG OVOG SU UBILI SADAMA I GADAFIJA: Iran neće trgovati naftom u dolarima!

Izvor: Politika