Najnovije

Vlast se sprema da preda Kosovo

Vlast Aleksandra Vučića priprema građane Srbije za završnicu koja podrazumeva nezavisnost Kosova, tvrdi poslanica i potpredsednica Narodne stranke Sanda Rašković Ivić posle susreta predsednika Srbije i šefice diplomatije EU Federike Mogerini.

Mogerini i Vučić (Foto: Sinhua)

Vučić se pred visokom gošćom iz EU požalio da Albanci nikada neće formirati Zajednicu srpskih opština na koju se čeka pola decenije, dok je Beograd sve ispunio. Zanimljivo je da je paralelno sa tim susretom, osvanulo i opsežno istraživanje agencije Ipsos stratedžik marketing kojoj politička čaršija pripisuje bliskost vlastima, a prema kojoj nije Kosovo u fokusu građana Srbije, već kako da prežive.
Većina njih, po tom istraživanju, nije spremna na značajnije žrtve ako je to uslov za rešavanje statusa južne pokrajine, a čak 51 odsto veruje da se kompromisom sa Kosovom ne gubi nacionalni identitet.

Igra brojkama

Sanda Rašković Ivić ukazuje na Vučićeve izjave "o bolnim i teškim rezovima" kao argument da je na delu scenario predaje Kosova na tacni.
- Poslao je poruku da ćemo generacijama koje dolaze spustiti rampu na putu za EU ako budemo insistirali na nekim rešenjima - kaže Sanda Rašković Ivić.
Naša sagovornica postavlja i pitanje koliko smo mi dostojni za EU ako nam je uslov za članstvo da se odreknemo dela teritorije.
- Očito je da nismo, ali sa takvim stavom ni ta zajednica nije dostojna našeg ulaska - zaključila je Raškovićeva.
Istraživanjem o Kosovu, Ipsos stratedžik marketing saopštio je da je stav čak 42 odsto ispitanika da je Kosovo već izgubljeno i da je nerazumno da se zbog njega odričemo šanse za brži razvoj i pridruženje EU.
Za suštinsku autonomiju kao najbolje rešenje je 26 do 28 odsto građana, a 15 do 20 odsto za podelu sa posebnom brigom za Srbe i srpske crkve i manastire - kazao je direktor IPSOS-a Srđan Bogosavljević i dodao da 44 odsto smatra da će Srbi i kulturna baština biti bolje sačuvani uz saradnju sa međunarodnom zajednicom i kompromisom sa Albancima.

Dobri samo za migrante

Sanda Rašković Ivić podseća da EU nema nameru da se dalje širi niti da primi Srbiju u članstvo i da smo to prethodnih dana čuli i od francuskog predsednika Emanuela Makrona.
- Očito je da nas i dalje tretiraju kako nekakvo predgrađe hrišćanstva i parkiralište za migrante koji žele u najrazvijenije članice EU - kaže Sanda Rašković Ivić.

Zaluđivanje naroda

Da vlast priprema potpisivanje pravno obavezujućeg sporazuma kojim će 17 odsto teritorije Srbije otići u albanske ruke smatra i Milan Stamatović, gradonačelnik Čajetine i lider Zdrave Srbije.
- Agituje se u javnosti da bi vlast prikrila pravu nameru i da bi narod što bezbolnije prihvatio takav sled događaja. Međutim kompromis oko državne teritorije ne sme da se pravi - ističe Stamatović.
On savetuje da srpska vlast ne postavi pitanje zemljama Zapadne Evrope kako njihove manjine ne mogu da otcepe deo teritorije na kojoj žive.
- Kako to da na Korzici ima više Italijana nego Francuza, a da je ostrvo i dalje francuska teritorija? Zašto se samo u Srbiji pravi nova nacija kosovskih Albanaca, odnosno "kosovara"? Da li to što se sa našom državom radi treba da postane praksa širom sveta - nabraja Milan Stamatović pitanja koja treba postaviti Zapadu.

Političko samoubistvo

Prema istraživanju IPSOS-a, građani Srbije boje se daljeg komadanja Srbije, a 41 odsto njih misli da bi napuštanje borbe za Kosovo otvorilo pitanje otcepljenja Vojvodine i Sandžaka. IPSOS takođe navodi da 40 odsto građana veruje da bi političar koji otvoreno kaže da je Kosovo izgubljeno stekao poštovanje naroda, ali bi to bilo i političko samoubistvo.

Ustavna podvala

Nedavno je objavljena vest da vlast na jesen planira referendum o promeni preambule Ustava, odnosno dela koji Kosovo navodi kao deo Srbije. IPSOS je objavio svoje rezultate kada je reč o stavu građana po tom pitanju, pri čemu se izjasnilo 84 odsto ispitanika.
* 26 odsto smatra da preambula treba da ostane.
* 22 odsto misli da je treba izbaciti iz ustava
* 36 odsto građana Srbije nema jasan stav

Srbi nestali u genocidu

Srpsko stanovništvo u Velikoj Hoči se od juna 1999. smanjilo sa 10.000 ljudi na svega 700, uz još 300 njih u gornjem delu Orahovca, naveo je francuski istoričar i novinar Žan Arno Derens u tekstu o zločinima OVK. On je dodao i da se prvo ubistvo srpskih civila desilo u maju 1998. godine, a poslednja otmica 28. juna 2000. godine.
Derens je u tekstu za "Mond diplomatik" na srpskom istakao da su Srbi proterani iz mešovitih sela kao što su Zočište, Opteruša i Retimlje. Takođe i da je većina nestalih Srba oteta pre dve decenije kada je OVK nakratko okružila Orahovac i mnogo ljudi iz Retimlja odvela u svoju bazu u Semetištu.
Najveći deo Srba kidnapovanih tokom rata, ukazuje Derens, verovatno je ubijen na Kosovu.
- Teza da su Srbi kidnapovani po dolasku Kfora odvedeni u Albaniju izneta je pre dosta vremena, ali ti ljudi nisu pronađeni - podseća Derens.
Lazanski tvrdi da Rusija neće ratovati zbog Srbije, ni zbog Kosova! Više o tome čitajte OVDE.
Izvor: vesti-online.com

Bonus video

Molimo Vas da donacijom podržite rad
portala "Pravda" kao i TV produkciju.

Donacije možete uplatiti putem sledećih linkova:

Bonus video

Sastanak Aleksandra Vučića i Federike Mogerini u Beogradu
PAŽNJA:
Sistemom za komentarisanje upravlja kompanija Disqas. Stavovi izneseni u komentarima nisu stavovi portala Pravda.

Kolumne

Najnovije vesti - Ratni izveštaji

VREMENSKA prognoza

Najnovije vesti - PRAVDA