Pravda

Evropska unija već godinama priča o tome da bi sve zemlje morale da se umreže kako bi mogle jedne drugima da pozajmljuju gas, ali je opštepoznata stvar da Brisel insistira na tome da se napravi gasna konekcija između Srbije i Bugarske. Jelica Putniković kaže da trenutno u Bugarskoj nema gasa koji bi Srbija mogla da povuče. Beograd je u neravnopravnom položaju, jer je Brisel Bugarima dao novac i za tu gasnu konekciju i za gasnu konekciju između Bugarske i Grčke. „Mi treba sami da finansiramo gradnju tog gasovoda. Naši političari stalno ističu da će Srbija izgraditi tu konekciju. Međutim, mislim da ne treba žuriti, jer dok se ne odluči da se bilo koji gasovod iz Grčke i Bugarske gradi na severu, mi nemamo potrebu da se povezujemo sa Bugarima.“ Putnikovićeva smatra da je Srbija Evropskoj komisiji u suštini nebitna i koliko god se Beograd trudio  da udovolji svim Briselskim klauzulama u zakonima, neće ih zadovoljiti. Iako je Srbija prva potpisnica Energetske zajednice Jugoistočne Evrope, izuzeta je čak i iz priče o gasnoj umreženosti. Jednostavno, tu se očigledno forsira veza Bugarske i Rumunije, i mislim da je to malo jedna packa zbog toga što Srbija nije uvela sankcije Rusiji, kaže za Jelica Putniković. Zamenik direktora Instituta za nacionalnu energetiku Aleksandar Frolov kaže da evropske vlasti rade na stvaranju jedinstvenog ekonomskog prostora, zbog čega se „guši“ suprotstavljanje nacionalnih vlada, koje ponekad vode politiku drugačiju od briselske. Zato Evropa želi da kontroliše tokove energenata, kako bi kontrolisala i ekonomiju. „Srbija je sada faktički talac ove složene političke situacije. Ali što se tiče isporuka gasa, njoj ne preti nikakav problem. U skorije vreme, kao ni ostatak Evrope, Srbija neće imati problema sa isporukama gasa. Ipak, dovode se u pitanje isporuke preko Ukrajine, najpre jer je to tehnički nesigurno, a ne iz političkih razloga. Da li će uopšteno doći do prekida isporuka ruskog gasa preko Ukrajine? Ne, bar do 2020. godine, a do tada će se već svakako realizovati neki drugi projekti izgradnje novih maršruta, kako bi se osigurale isporuke, pa u tom smislu i u Srbiju“, kaže Frolov. Rusija i dalje razmatra učešće u projekat „Posejdon“, koji podrazumeva izgradnju gasovoda po dnu Crnog mora do Grčke i dalje do juga Italije. Jelica Putniković smatra da je prepreka toj gradnji Turska, koja je na pragu rata, pa nije pogodno tlo za investicije. Verovatno će odluka o tome da li će se gasovod preko Crnog mora za ovaj tranzit graditi ka Turskoj ili ka Bugarskoj sačekati neka bolja vremena. Međutim, ona kaže da je dobra vest što u tom projektu učestvuje Italija. Premijer te zemlje Mateo Renci nedavno je kancelarki Angeli Merkel zamerio što je Nemačka sebe obezbedila ruskim gasom dogovarajući „Severni tok 2“, kao i to što se u Briselu insistiralo na tome da se obustave gasovodi „Južni“ i „Turski tok“. Jelica Putniković kaže da, ako sada gledamo mapu gasovoda koji su već izgrađeni preko Crnog mora, mi vidimo „Plavi tok“ što znači da do Turske već teče ruski gas. Izvesno je da Rusi razmišljaju o tome da pored „Plavog toka“ naprave neku novu varijantu koja bi omogućila umrežavanje prvobitne ideje gasovoda „Posejdon“, jer je on varijanta u kojoj bi učestvovale Turska, Grčka i Italija. Urednica „Balkan magazina“ objašnjava da ako taj gas ide na sever, onda je zaista mnogo bezbednije da iz Grčke ide kroz Makedoniju i Srbiju, a ne preko Bugarske. „Bugari stalno ističu da ih Rusija zvanično nije obavestila da prekida ’Južni tok‘ i da se oni nadaju, da bi voleli da budu gasni hab. Ukoliko bugarska vlada konačno shvati da mora, pre svega, da razmišlja o svojim građanima, a ne da udovolji Briselu i američkim političarima koji su protiv ruskog gasa u Evropi, onda bi i oni mogli da se ponude Moskvi kao partner koji će uz poštovanje trećeg energetskog paketa možda učestvovati u tome“, kaže Putniković. S druge strane, naglašava Putniković, ako će gas od tog gasovoda „Posejdon“ ići na sever, onda  da je mnogo bolje i izvesnije da se ide trasom kroz Srbiju nego eventualno kroz Rumuniju. Prvobitna varijanta koja je uopšte bila priča o pregovaranju i izgradnji „Južnog toka“, tada je Rumunija izbegnuta, a gasovod je trebalo iz Bugarske da ide kroz Srbiju i Mađarsku. Zamenik direktora instituta za nacionalnu energetiku Aleksandar Frolov smatra da Rusija sada radi na realizaciji novog južnog projekta gasovoda i da je šteta što Srbija nema izlaz na Crno more, jer veruje da bi inače taj projekat i počeo u Srbiji. Frolov međutim naglašava da pošto je situacija drugačija, onda kao opcije ostaju ili Bugarska ili Rumunija ili Turska. Iako Bugarska nije u potpunosti samostalna država, ne isključuje se u potpunosti mogućnost njenog učestvovanja u ovom projektu. „Kada se u okviru EU rešavaju problemi u vezi sa energetikom, oni ne obraćaju mnogo pažnje na Srbiju, iako je ona važan čvor u balkansom regionu. U ozbiljnom rešavanju pitanja u vezi sa pouzdanim isporukama gasa Balkanu, Srbija bi obavezno morala imati važno mesto. Druga je stvar što se tu javlja pitanje da li sam Beograd dovoljno štiti svoje interese“, kaže Frolov.