Konačna lista briselskih uslova Srbiji u okviru pregovora o spoljnoj politici najverovatnije će biti ispostavljena posle posete ruskog premijera Dmitrija Medvedeva.
Kako saznaju "Novosti", pojedine zemlje EU insistiraju na tome da se sačeka epilog susreta srpskog vrha sa Medvedevom, koji bi u Beograd trebalo da dođe pre izbora. Brisel posebno zanima da li će tokom posete biti potpisan sporazum o davanju diplomatskog imuniteta ruskim humanitarcima u Centru u Nišu. Ukoliko se to desi, izveštaj sa skrininga za poglavlje 21, koje se odnosi na spoljnu bezbednost i politiku, imaće mnogo oštriji ton, a Srbija će i zvanično biti upozorena da je davanje privilegija Rusko-srpskom humanitarnom centru u suprotnost sa sporazumom o učešću u evropskom sistemu civilne zaštite. Izveštaj sa skrininga trebalo je da bude gotov još u januaru, ali se ovaj dokument i dalje razmatra. Za sada nema naznaka da će Srbiji biti postavljena posebna merila za otvaranje ovog poglavlja, ali će se insistirati na progresivnom usaglašavanju sa politikom EU, posebno kada je reč o sankcijama Rusiji. Takođe, jedan od zahteva biće i revizija naše Strategije nacionalne bezbednosti i Strategije odbrane, koje su donete 2009, uz objašnjenje da su se okolnosti u svetu promenile. U ovim dokumentima naglašava se vojna neutralnost, ali i opredeljenost za razvijanje novih dimenzija posebnih odnosa sa Rusijom i RS, a secesija Kosova navedena je kao najveća bezbednosna pretnja za Srbiju, što je sve sporno za EU. Šefica Pregovaračkog tima sa EU Tanja Miščević kaže da ne očekuje tvrde uslove u okviru poglavlja 31: - Podsetiće nas na obaveze koje veoma dobro znamo, a to je progresivno usaglašavanje sa spoljnopolitičkim stavovima EU, učešće u vojnim misijama, širenje na civilne misije, saradnja sa Evropskom odbrambenom agencijom s kojom, kao jedina država zapadnog Balkana, imamo administrativni sporazum. Ne očekujem ništa kontroverzno.
Odbili smo 14 od 40 rezolucija
Iz Brisela će tražiti i da Srbija poveća procenat usaglašenosti sa odlukama Brisela. Prošle godine, mi smo odbili 14 od 40 rezolucija i deklaracija EU. Osim odluka o Ukrajini i Krimu, Srbija nije podržala ni slične deklaracije EU o Bosni i Hercegovini i Moldaviji.
Pročitajte još:I DRAŠKOVIĆ ČEKA POZIV: Ko još kuca na vrata naprednjaka?Šta to beše Evropska unija: Zašto je EU u Srbiji izgubila magičnu moć?RASIPANJE GLASOVA: Ko će profitirati?KRAJ SAGE – IPAK U DVE KOLONE: Pajtić neće sa Tadićem i Čedom!
Izvor: Večernje novosti
