Pravda

Najnoviji primer je ocena Nenada Popovića, predsednika Srpske narodne partije, data u tekstu u Blicu “ZA ILI PROTIV - Da li Srbija treba da uđe u NATO”, da su “tokom bombardovanja poginule hiljade naših građana”, navode u CEAS-u. Slične paušalne ocene skoro redovno iznose svi visoki zvaničnici Srbije, pogotovu tokom komemorativnih manifestacija povodom obeležavanja početka bombardovanja, ističu u CEAS-u i dodaju da je predsednik Srbije Tomislav Nikolić povodom petnaestogodišnjice izjavio: “Kada bismo uz imena hiljada nevinih žrtava koje pominjemo i žalimo svi, a ne samo porodica, saznali ime makar jednog kažnjenog dželata, naredbodavca ili izvršioca, bilo bi nam lakše”. Tadašnji premijer Srbije Ivica Dačić govorio je istim povodom o “više od 2.000 ljudi”, kaže se u saopštenju CEAS-a. Na sajtu Ambasade Ruske Federacije u Srbiji, u tekstu povodom obeležavanja četrnaestogodišnjice bombarovanja, navodi se da je tokom bombardovanja “ubijeno najmanje 2.500 ljudi”, a slične procene mogle su se čuti i od drugih ruskih zvaničnika. Nažalost, ovakve paušalne ocene mogu se čuti i od mnogih drugih aktera javnog života, a mediji ih mahom prenose kao neupitne, navodi se u saopštenju CEAS-a. CEAS podseća da je Fond za humanitarno pravo, na osnovu sveobuhvatnog istraživanja koje je sproveo na osnovu više od 31.000 dokumenata, izjava svedoka i članova porodica, fotografija i drugih izvora došao do sledećih nedvosmislenih podataka objavljenih 2015. godine, a koji se mogu naći na zvaničnom sajtu ove organizacije. Fond za humanitarno pravo je organizacija na čijem čelu je Nataša Kandić, a evo šta stoji na njenom sajtu: U Srbiji (bez Kosova) i Crnoj Gori je od bombardovanja NATO snaga život izgubilo 275 ljudi, i to: 180 civila, 90 pripadnika Vojske Jugoslavije (VJ), pet pripadnika MUP-a Srbije. Osim troje državljana Kine, svi ostali su bili državljani SRJ“. Na Kosovu je život izgubilo 484 ljudi, i to: 267 civila (209 albanskih i 58 nealbanskih), 171 pripadnik VJ, 20 pripadnika MUP Srbije i 26 pripadnika OVK (19 od 26 pripadnika OVK stradalo je u NATO bombardovanju KPZ Dubrava kod Istoka). Nadalje, od početka 1998. do kraja 2000. godine u sukobima na Kosovu poginulo je ukupno oko 13.500 ljudi, od čega oko 10.800 Albanaca, 2.200 Srba i oko 500 Roma i drugih nealbanaca. O ovom kontekstu se u Srbiji mnogo manje priča, i pored masovnih grobnica kosovskih Albanaca otkrivenih na teritorji uže Srbije, za koje skoro niko pred domaćim sudovima još nije odgovorao, poručuju iz CEAS-a. Imajući u vidu ove sada svima dostupne podatke čiju su metodologiju prikupljanja verifikovali svetski priznati demografi i forenzičari s jedne strane, te da se bliže vanredni izbori, kojima će prethoditi kampanje koje će se poklopiti sa još jednom godišnjicom NATO bombardovanja, kao i da su odnosi Srbije sa NATO sve češća i žučnija tema u našoj javnosti, s druge strane, CEAS apeluje da se prestane sa nepotrebnim povećanjem broja navodnih žrtava, jer su i stvarni brojevi potresni. Svako dalje iznošenje netačnih podataka biće znak nepoštovanja žrtava, skrivenih ciljeva, manipulacije javnosti, medijske i javne neodgovornosti, koji sa odavanjem pošte poginulima nemaju nikave veze, stoji u saopštenju CEAS-a.

Pročitajte još:DAČIĆ: ZSO nije formirana – negativna poruka Srbima i EUI DRAŠKOVIĆ ČEKA POZIV: Ko još kuca na vrata naprednjaka?

Izvor: Pravda