Pravda

Čini se da događanja u SAD i Britaniji izazivaju u domaćoj javnosti radoznalost, ali ne i suštinsku zainteresovanost, pogotovo ne i razmišljanje kakav bi ishod za našu zemlju bio najpovoljniji. Kao da smo prestali da razmišljamo gde leži naš sopstveni interes. Nije uvek bilo tako. Nikola Pašić ne samo da je bio zainteresovan za to ko će vladati u susednim zemljama, poput Albanije, već je i novčano, diplomatski, čak i vojnom silom 1915. godine, podržavao kandidata za kojeg je verovao da je najmanje loš po interese Srbije. Ukoliko pogledamo stranice "Politike" u istom periodu, vidimo da novinari koji donose vesti iz Britanije ne izveštavaju isključivo o ishodu izbora, već pokušavaju i da dokuče kakve će posledice to imati po položaj Kraljevine Srbije. Verujem da bi izborna pobeda Donalda Trampa i izlazak Britanije iz EU narednom ministru spoljnih poslova Republike Srbije otvorilo neke opcije koje nisu bile moguće za Ivicu Dačića, Ivana Mrkića i Vuka Jeremića. Ukoliko Tramp postane novi predsednik, on ne bi bio prosto novo lice sa starom (spoljnom) politikom, što bi Hilari Klinton bez sumnje bila. Nedavno se na okruglom stolu koji je organizovao „Centar za međunarodnu saradnju i održivi razvoj“ moglo čuti da niko nije siguran kakva bi mogla biti spoljna politika Trampove administracije. Ukoliko nam nešto mogu reći pohvale koje su se čule na relaciji Vladimir Putin – Donald Tramp, eventualna promena koju bi američki milijarder uneo u spoljnu politiku SAD mogla bi i za Srbiju da bude prilika za poboljšanje sopstvenog položaja. Promena, ukoliko do nje uopšte i dođe, svakako ne može i neće biti revolucionarna. Međutim, možemo se podsetiti pouke sa kojom se svaki vazduhoplovac susretne tokom školovanja: ukoliko želite da napravite krug oko ekvatora i ako skrenete s kursa za samo jedan stepen, završićete skoro 1.000 kilometara udaljeni od početne tačke. Možda je upravo taj stepen ono što nam je potrebno. Eventualni izlazak Britanije iz EU bez sumnje bi smanjio uticaj Londona na balkansku politiku u Briselu. Da li će Srbija tako izgubiti saveznika? Teško. Britanija nije bila samo jedna od zemalja EU koju je bilo najteže pridobiti da podrži srpske diplomatske inicijative, već je i London često umeo, poput Rezolucije o Srebrenici prošlog leta, da srpske državnike dovede u težak položaj. Britanija danas vodi antirusku politiku koja u velikoj meri prevazilazi ono na šta je i Angela Merkel spremna da pristane. Ovo je za Srbiju važno jer u vreme sve jače britanske antiruske retorike srpsko javno mnjenje, koje ukoliko nije rusofilsko sigurno nije antiruski raspoloženo, nije po meri britanske spoljne politike. Britanski diplomati uglavnom su na Balkan gledali kroz prizmu sopstvenih odnosa s Moskvom, ruski prijatelji nisu i britanski i obratno. Konačno, stav EU prema zemljama u susedstvu teško može biti pogoršan izlaskom Britanije. Među liderima EU upravo britanski premijer je taj kome najviše smeta reč "ljudi" u devizi "slobodno kretanje ljudi, roba i kapitala", i on je taj koji traži posebna prava za Ujedinjeno Kraljevstvo upravo o pitanjima ograničavanja imigracije i socijalnih prava migranata iz drugih država EU. Promena bi mogla biti prilika za Srbiju.