Pravda

Ovako mala suma posledica je niske naknade za geološka istraživanja, tvrdi naš sagovornik iz Vlade. - Za ovakvu politiku država se opredelila posle 2000. kako bi privukla strane investitore, i taj trend je nastavljen, što nije dobro. Naše komšije i nekoliko puta više naplaćuju ovu naknadu i sa manjih površina ubiraju mnogo više para. Mirjana Filipović, državni sekretar u Ministarstvu rudarstva, indirektno je potvrdila da suma koju Srbija uzima po osnovu geoloških istraživanja nije velika. - Tačno je da je dominantno učešće stranaca u geološkim istraživanjima, i to na 3.842 kvadratna kilometra. NJihova obaveza je da plate za to nadoknadu od 10.000 dinara po kvadratnom kilometru istražnog prostora, osim u slučajevima kada je on manji od 0,5 km2, tada je taksa 5.000. Te kompanije nemaju obavezu plaćanja rudne rente sve dok ne počnu sa eksploatacijom - kaže ona. Na kom će kilometru stranci naći isplative rezerve zlata ili drugih metala, neizvesno je. Izvesno je samo to da su njihove mašine raspoređene na 87 polja u potrazi za rudnim bogatstvom. Procene su da Srbija leži na oko dva miliona tona olova i cinka, više miliona tona bakra, oko 20 tona zlata i na čak četiri milijarde tona uglja. Međutim, Srbija eksploatiše samo tri odsto, jer za istraživanja i otvaranje novih rudnika nema novac. Sa druge strane, multinacionalne kompanije za proteklih deset godina uložile su više stotina miliona dolara u istraživanja, nadajući se da će taj novac da im se vrati eksploatacijom za samo nekoliko godina. Zato im ne pada teško što tokom istraživanja ostvaruju gubitke. Za profesora Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu Radeta Jelenkovića to nije iznenađenje. - Put od ležišta do eksploatacije je skup i dug, čak i do 15 godina. Mi za to nemamo para - kaže on. Stranci su najviše zainteresovani za istraživanje zlata, zatim bakra i polimetaličnih ruda. Izvađena količina zlata na celom svetu iznosi oko 163.000 tona, što bi napunilo dublji olimpijski bazen. Srbija je po zlatnim rezervama na 59. mestu na svetu, ima 13,1 tonu zlata. To je kvadar dimenzija 1m x 1m x 66 centimetara.

Pročitajte još:EVO KAKO JE PROPAO POSAO VEKA SFRJ: 10 milijardi dolara prohujalo s vihorom„Crveni alarm“ u SAD: Ako nastavimo – propast!

Izvor: Blic