Pravda

Posle nepunih pola godine bombardovanja pozicija Islamske države i pobunjeničkih grupa Vladimir Putin je, naizgled iznenada, objavio povlačenje “glavnog dela” ruskih oružanih snaga iz Sirijske Arapske Republike jer, kako je naveo, glavni ciljevi postavljeni od strane ministarstva odbrane uspešno su izvršeni. Ruska vojna intervencija, u kombinaciji sa udarima koalicije predvođene SAD, uspela je da zaustavi napredovanje ozloglašene terorističke organizacije i održi režim Bašara al Asada na vlasti. Ipak ono u čemu je Rusija podbacila jeste pobeda nad Islamskom državom. Vest o ruskom povlačenju je primljena u najmanju ruku skeptično. Prvi komentari su bili uglavnom da je u pitanju još jedan smeo potez kojim Moskva želi da zavara Zapad i sirijsku opoziciju i prikrije neuspeh kao pravi razlog iza odluke. Ipak, ono što Kremlj smatra za uspešno obavljenu misiju, drugi mogu tumačiti sasvim suprotno. Upravo to i čini sirijski građanski rat tako složenim - učešće velikog broja strana, od kojih svaka ima sopstvene prioritete i interese za koje se bori. Strateški najvažniji cilj Rusije u Siriji bio je stabilizacija režima Bašara al Asada i Sirijske Arapske Armije (SAA). Logistička pomoć i udari Vazdušno-kosmičkih snaga (VKS) omogućili su sirijskoj vojsci da se konsoliduje i čak povrati oko 10.000 kvadratnih kilometara teritorije, uglavnom u provincijama Idlib i Alepo. Daleko od toga da su Asadove snage pred sigurnom pobedom, ipak SAA sada predstavlja daleko bolje opremljenu i obučenu armiju od one koja se prvi put suprotstavila pobunjenicima i Islamskoj državi pre pet godina. “U kratkom vremenskom periodu Rusija je stvorila malu ali veoma efikasnu vojnu grupu. Efikasan rad naše vojske omogućio je početak mirovnog procesa”, rekao je Putin. Zato nije slučajnost što u trenutku uspostavljanja novog odnosa snaga, Putin donosi odluku o povlačenju i to na dan nastavka mirovnih pregovora u Ženevi. Prethodni razgovori prekinuti su mesec dana ranije zbog uspešne ofanzive vladinih snaga i VKS. Suštinsko neslaganje zaraćenih strana dovelo je u međuvremenu do toga da pregovori izgledaju kao da će biti okončani svakog trenutka. Iako do sada nije bilo nikakvih indikacija da je Asad voljan da popusti gotovo ni u jednom ključnom pitanju, verovatno je da će nove okolnosti i potencijalne posledice ruskog povlačenja uticati na sirijski režim da zauzme otvoreniji stav za pregovaračkim stolom. Ali zašto bi Rusija želela da oslabi Asada? Pre svega, Moskva će održati vojno prisustvo u vazdušnoj bazi Hmeim i pomorskoj bazi u Tartusu, što znači da “glavni deo” vojske može u svakom trenutku velikom brzinom da bude vraćen u potpuno opremljene i funkcionalne vojne objekte. Na terenu će takođe ostati i sistem S-400 koji ne samo da pokriva čitavu SAA, već se i nalazi u neposrednoj blizini Turske. Rusko povlačenje na taj način istovremeno šalje signal međunarodnoj zajednici da podrška sirijskom režimu nije bezuslovna i omogućava Moskvi da se prividno slabeći Asada pokaže kao država posvećena mirovnom procesu, ali i sila koja ostavlja prostora za vojni manevar u slučaju da se situacija ne odvija po planu. “Putin oseća da je u poziciji da po najmanjoj mogućoj ceni izvuče maksimalnu korist iz aktuelnih pregovora”, rekao je Kristofer Kozak, analitičar sa Instituta za ratne studije. Taktičkim povlačenjem iz Sirije, Putin nastoji da osigura ono što je urađeno dok u isto vreme podiže apetit sirijskih pregovarača za političkim rešenjem u Ženevi. Potez ruske strane jasno poziva sirijsku opoziciju na recipročan odgovor i podizanje pregovora na novi konstruktivniji nivo. Jedan od glavnih zahteva opozicije bio je upravo povlačenje i Moskva sada ima diplomatsku prednost - ostavlja opoziciji manje izgovora za sabotažu pregovora i osigurava sebi važno posredničko mesto između sirijske vlade i pobunjenika. Istovremeno, prvobitni stav Obamine administracije da “Asad mora da ode” je omekšao, naročito u odnosu na regionalne saveznike kao što su Turska i Saudijska Arabija koje otvoreno podržavaju pobunjenike. Vojna intervencija u Siriji omogućila je Putinu da postavi osnove za dalju diplomatsku i vojnu saradnju kako sa Vašingtonom i Parizom, tako i sa bliskoistočnim državama kao što su Iran, Jordan, Izrael, Irak i Avganistan. Ruski predsednik se pravovremenim povlačenjem izvukao iz potencijalno veoma dugog rata, težište preneo na diplomatski front, a “vruć krompir” na terenu ostavio je u rukama protivnika. Uz to, Rusija može po potrebi da određuje tempo povlačenja u zavisnosti od napretka pregovora ili kršenja prekida vatre. Povlačenje je tako postalo zgodna alatka za ubrzavanje ili usporavanje mirovnog procesa i uticanje na primirje. Koliko god stvari dobro izgledale za Moskvu, Kremlj ipak ima još mnogo razloga za brigu, a najveći predstavlja terorizam. Prema podacima Ruskog ministarstva odbrane, teroristička infrastruktura u Siriji je u velikoj meri onesposobljena, linije snabdevanja Islamske države su presečene, uništene su stotine rafinerija i vozila za ilegalni transport nafte. U borbi protiv Islamske države Rusija je na bojnom polju testirala napredno naoružanje, što je poslužilo kao odlična reklama za izvoz vojne opreme i ujedno obezbedilo uslove za njen dalji razvoj. Povrh svega, Moskva je jasno pokazala sposobnost da projektuje moć u regione izvan svojih granica i to po relativno niskoj ceni - do 2 milijarde dolara godišnje. Ipak, nemoguće je zaključiti da je Rusija ostvarila cilj pobede nad Islamskom državom u Siriji. Provincije Alepo u Idlib još uvek nisu potpuno oslobođene, Palmira i Raka nisu zauzete, granica sa Turskom je i dalje “šuplja”, a Abu Bakr al Bagdadi je još uvek živ i na slobodi. Od samog početka borba protiv terorizma bila je argument kojim se Rusija branila od optužbi da je cilj intervencije jedino pružanje pomoći Asadu, a sada se poslužila istim tim argumentom u pravdanju prisustva vojnih snaga koje će ostati stacionirane u Siriji. Dok izbliza motri na prekid vatre, Moskva će nastaviti da izvodi udare na pozicije terorista jer, kako je istakao zamenik ruskog ministra odbrane: “prerano je govoriti o pobedi nad terorizmom”. Ruski predsednik, sa druge strane, ističe kako su uz pomoć VKS sirijske vladine i patriotske snage preokrenule situaciju u borbi protiv međunarodnog terorizma i prekinule inicijativu terorista. Iako se Putinovo mišljenje verovatno neće pokazati kao tačno - borba protiv terorizma imaće još brojne faze, zaplete i oblike - ono što je najvažnije u svetlu poslednjih događanja jeste da li će dalji pregovori dovesti do političkog rešenja građanskog rata koji je odneo više od 300.000 hiljada ljudskih života i izazvao nezapamćenu izbegličku krizu. Kraj ruskog bombardovanja biće svakako dobra vest za sirijski narod i ako uprkos turobnoj stvarnosti u Siriji diplomatija konačno uspe, ovo će zaista biti pobeda za sve.

Pročitajte još:STIGAO JE I HEZBOLAH: Asadovi Pustinjski sokolovi spremaju se da pregaze Palmiru (MAPA/VIDEO)Evo zašto je Putin „najnepredvidiviji“ političar na svetu

Izvor: newsweek.rs