Pravda

Ovim rečima Radmila Trajković (70), čijeg su supruga Zlatibora (62) Albanci spalili u Kosovu Polju, počinje priču o događaju koji, kako kaže, neće moći da zaboravi sve dok je živa. O događaju o kojem razmišlja svakog dana, ali koji i posle dvanaest godina sanja gotovo svake noći. - Iako su Albanci već napadali sve srpsko na Kosmetu, mi u Kosovu Polju do popodneva nismo znali šta se dešava u drugim sredinama - priseća se Radmila najtežeg dana u svom životu. - Već oko jedan sat po podne počelo je okupljanje Albanaca po ulicama, tako da smo suprug i ja otišli do kuće komšije Zorana Grujića, u kojoj su stanovali pripadnici Unmikove policaje, jer smo mislili da ćemo tamo biti sigurniji. Međutim, kada je posle nekoliko sati počelo sve oko nas da gori i kada smo videli da je i Dom zdravlja u plamenu, muž mi je predložio da bežimo. I dok su držeći se za ruke izašli na ulicu, vrlo brzo ih je, kaže, opkolila masa Albanaca. - Bilo ih je kao pčela u košnici - priča Radmila. - Sa svih strana smo bili okruženi, a Zlatibora su odmah počeli da udaraju. U toj masi odnekuda se pojavio komšija Albanac koji me je povukao za ruku i nekako iščupao iz mase. Iako sam se opirala, jer sam želela da ostanem sa Zlatiborom, on je nekako uspeo da me izvuče iz te mase i dovuče do kuće gde su se nalazila dva devera, njihova dva sina, snaha i beba od šest meseci... I dok s teškom mukom objašnjava da su joj supruga polili benzinom i zapalili čim su ih razdvojili, a bio je potpuno svesan, Radmila kaže da su ona i njeni rođaci sa bebom od šest meseci nekoliko sati proveli sakriveni u šupi iza kuće. Pripadnici Kfora su ih tokom noći izbavili i dovezli do stanice Unmika u Kosovu Polju, a zatim do administrativnog prelaza na Merdaru. A ubice su još na slobodi. Radmilina priča podseća da je od najvećeg pogroma Srba na Kosovu i Metohiji, prošlo tačno 12 godina. Za samo dva dana, 17. i 18. marta, albanski ekstremisti su sa vekovnih ognjišta proterali više od četiri hiljade ljudi. Stradalo je 19 civila - osmoro Srba i 11 Albanaca ubijenih u sukobu sa Unmikom i Kforom. Na kobnom bilansu bilo je i 935 povređenih. Pred "licem" UN, koje su imale zadatak da obezbede mir na Kosmetu, etnički je potpuno očišćeno šest gradova i devet srpskih sela. U talasu dvodnevnog nasilja, porušeno je i zapaljeno više od 800 srpskih kuća, devet škola, više srpskih grobalja... U sinhronizovanim i masovnim napadima na sve srpsko u Pokrajini, koje je Unmik okarakterisao kao "dobro organizovano i orkestrirano", albanski ekstremisti su se posebno okomili na srpske svetinje. Uništili su čak 35 crkava i manastira, među kojima i 18 spomenika kulture. - Martovski pogrom bio je planiran i smišljen da bi se Srbi proterali sa Kosmeta - kaže Goran Rakić, gradonačelnik severne Kosovske Mitrovice. - Tog tragičnog događaja za čitav srpski narod, moramo se uvek sećati i opominjati međunarodnu zajednicu da tada gotovo ništa nije učinila da zaštiti srpski živalj u pokrajini. Povod za napad bila je kampanja albanskih medija u kojoj su Srbi iz sela Zupče optuženi za utapanje u Ibru dvojice albanskih dečaka iz sela Čabra, kod Zubinog Potoka. - Istraga Unmika ubrzo je utvrdila da su optužbe bile lažne - kaže Slavko Simić, predsednik liste "Srpska" u Skupštini Kosova. - Dovoljan je bio ma kakav, pa čak i nepostojeći povod za napad na Srbe u pokrajini. Ali strašno je što se situacija od tada, kada je reč o bezbednosti, nije mnogo promenila. Posle lažne vesti, više hiljada Albanaca iz Prištine krenulo je peške prema Čaglavici, do tada nastanjenoj uglavnom Srbima. Usledili su i protesti Albanaca u južnom delu Kosovske Mitrovice. Među prvim stradalima bili su Borivoje Spasojević (53) i Jana Tučev (36). - Sve što nam se dogodilo tog dana, samo je učvrstilo našu želju da ostanemo na Kosmetu i da ne dozvolimo Albancima da dovrše etničko čišćenje i proteraju Srbe sa Kosmeta - seća se sin stradalog Borivoja, Dragan Spasojević (44). On, kaže, ne namerava da napusti dedovinu, zasnovao je porodicu i ima četvorogodišnju devojčicu. Napadi Albanaca, nisu prestajali ni naredne noći, hicima iz snajperskog oružja sa okolnih brda, kao i od bačenih bombi, ranjeno je nekoliko ljudi. Srbi su pokušavali da odbrane svoja ognjišta. Ali posle Čaglavice usledili su napadi na Srbe u sredinama na centralnom Kosovu, Lipljanu, Kosovu Polju, Obiliću... Pamti se neprebolna scena iz Lipljana - naočigled bolesne i nepokretne majke, na kućnom pragu, iz automatskog oružja pokošen je Nenad Vesić (46).

Akademija u Gračanici

Povodom obeležavanja martovskog pogroma, u četvrtak 17. marta će se u Domu kulture u Gračanici održati Akademija. Prisustvovaće Marko Đurić, direktor Kancelarije za KiM, vladika raško-prizrenski Teodosije i Veljko Odalović, predsednik Vladine Komisije za nestala lica. U Kosovskoj Mitrovici biće položeni venci žrtvama. Posle okupljanja u manastiru, građani, zvaničnici, porodice žrtava, krenuće do Doma kulture "Gračanica" gde će u 12.10 biti položene bele ruže ispred umetničke instalacije MISSING na kojoj se nalaze fotografije nestalih. Nakon toga, u Dom kulture biće otvorena grafička kolonije "I kako posle svega u Unesko".

Umro u mukama

Albanac Alem Kurti, koji je ostao upamćen po snimku na kome se vidi da lomi krst na Hramu Svetog Ilije u Podujevu, preminuo je prošle godine u Kliničkom centru u Prištini. Po pisanju prištinskih medija, Kurti je oboleo od karcinoma jetre, a preminuo je u teškim mukama.

Pročitajte još:DAN KAD JE GORELO SVE ŠTO JE SRPSKO: Navršava se 12 godina od pogroma Srba na Kosovu (FOTO/VIDEO)ZBOG OVOG ĆE SE TRESTI CELA SRBIJA: Vlast priprema papinu posetu Srbiji!?SRBI, OVAKO ĆE NAS ISTORIJA PAMTITI: Valjevska Gračanica potpuno pod vodom (FOTO/ VIDEO)

Izvor: Večernje novosti