Moguću izgradnju mosta preko Kerčenskog zaliva Rusija je mnogo puta razmatrala sa vlastima Ukrajine tokom 2000–tih. Nakon pripajanja Krima Rusiji u martu 2014. godine taj projekat je postao posebno popularan zbog neophodnosti uspostavljanja transportne veze između poluostrva i kopnenog dela države, a kako bi se zaobišla Ukrajina. Krim je sa ostalim delom Rusije trenutno povezan avio i brodskim saobraćajem.
Mešovita grupa koja se bavi pitanjem izgradnje mosta preko Kerčenskog zaliva formirana je 2014. godine. Bilo je ponuđeno nekoliko varijanti projekata mosta. U avgustu iste godine predsednik Putin je odobrio projekat i dao zeleno svetlo za izgradnju mosta koji će imati po četiri trake za auto–saobraćaj i po dve elektrificirane trake za železnički saobraćaj. „To je jedinstven i po mnogo čemu poseban objekat. Mislim da oni koji danas rade na izgradnji tog objekta treba da se ponose jer stvaraju veliko delo, učestvuju u grandioznom projektu“, izjavio je za RT jedan od inženjera koji radi na izgradnji mosta. Državni ugovor koji predviđa projektovanje i izgradnju mosta preko Kerčenskog zaliva potpisan je 17. februara 2015. godine. U februaru 2016. godine dobijene su sve neophodne dozvole i potvrđena je projektna dokumentacija. Most će biti izgrađen sredstvima iz federalnog budžeta u okviru programa razvoja Republike Krim i grada Sevastopolja. Projekat mosta, prema kojem je već započela izgradnja, uključuje nekoliko delova. Osim samog prelaza od kopna do ostrva, koji je dugačak 6 kilometara, tu su još i dodatni objekti. Izgradnja saobraćajnog dela predviđa i propratnu infrastrukturu, kako železničku, tako i automobilsku od Tamanskog poluostrva Krasnodarskog kraja i regiona Kerči na poluostrvu Krim. Tako će most koji spaja Taman i Kerč postati najduži most u Rusiji. Prema rečima ministra saobraćaja Rusije Maksima Sokolova, most će biti jedan od najsloženijih objekata u građevinsko–inženjerskoj praksi u Rusiji. Predviđa se da će na izgradnju biti utrošeno više od 279.000 tona metala, kao i otprilike pola miliona kubnih metara betona, ali i jako mnogo materijala koji će obezbediti čvrste temelje u vrlo nezahvalnom muljevitom zemljištu. Zato će određena rešenja po prvi put biti primenjena tokom izgradnje tog mosta, dodao je ministar Sokolov. Kako bi most bio izgrađen u predviđenom roku, istovremeno se izvode različiti građevinsko–montažni radovi. U decembru 2018. godine biće završeni grubi radovi i počeće prve provere, kako bi 2019. godine nakon okončanja svih završnih radova most bio otvoren. Današnja poseta Putina Krimu je upriličena povodom druge godišnjice pripajanja Republike Krim i Sevastopolja Rusiji. Na samom poluostrvu 18. mart je zvanično proglašen za državni praznik. U februaru 2014. godine, nakon državnog udara u Ukrajini i svrgavanja predsednika Viktora Janukoviča, država se praktično našla na ivici građanskog rata. Zbog tih događaja na Krimu je bio održan referendum, nakon čega je većina stanovnika odlučila da se poluostrvo pripoji Rusiji. Ruski predsednik Vladimir Putin je 18. marta 2014. godine pred Federalnom skupštinom izneo predlog da Autonomna Republika Krim i Grad Sevastopolj uđu u sastav Ruske Federacije. Nakon toga je potpisan niz dokumenata na osnovu čega su u sastav RF ušla dva nova subjekta — Republika Krim i Sevastopolj, grad sa federalnim statusom.
Izvor: sputniknews.comPročitajte još:
