Pravda

Šta bi sve omogućio pogled najkompleksnijim okom koje postoji u prirodi? Ovo se pitao makedonski naučnik Viktor Gruev dok je pre pet godina na Velikom koralnom grebenu na obalama Australije proučavao kako morski račići i leptiri vide svetlost i boje. Tada nije imao ideju da njegovo istraživanje može dovesti do revolucije u lečenju raka. Gruev se vratio u Sjedinjene Američke Države, na Univerzitet Vašington u St. Lujzi, gdje je vanredni profesor kompjuterskih nauka i inženjerstva, inspirisan da razvije kameru koja bukvalno vidi kancerogene ćelije. „Vizualni sistem morskih račića je jedan od najsofisticiranijih u prirodi. Jedni su od najboljih predatora u plitkoj vodi. Gledaju raznovrsne boje i polarizaciju. Sve to čine očima sličnim kamerama mobilnih telefona - imaju manju rezoluciju, ali vide puno više detaljnih informacija o svetu koji ih okružuje. Kad inženjer gleda takva biološka istraživanja, vidi ih drugačije – kako od tih očiju da napravimo savremenu tehnologiju“, objašnjava Gruev. Snimanjem ljudskih tkiva kamerom koja registruje svetlosnu polarizaciju i boje nevidljive ljudskom oku, uočavaju se promene i slabosti u njihovoj strukturi. Tako se mogu dobiti informacije da li su određene ćelije zdrave ili kancerogene. Ovim procesom, rak bi se mogao dijagnostikovati vrlo rano. Kod Grueva se probudio izazov. Iskopirati jedinstvena vizualna svojstva morskih račića i leptira i kombinovati ih u osetljivoj kameri malih dimenzija. Gruev je zatim počeo saradnju i sa medicinskim fakultetima. Pokušao je da poveže prilike koje pruža priroda i nedostatke medicine u kojoj se koristi puno kamera. Precizna detekcija raka Gruev kaže kako tehnologija koja se danas koristi nije dovoljno precizna u identifikovanju raka. Za vreme operacije moguće je da se ne uklone sve kancerogene ćelije. Kamerom koja imitira oči ovih životinja i kombinuje polarizaciju i više boja, preciznost identifikovanja raka se povećava i do sto puta. „Vrlo je važno da ova tehnologija bude precizna i u tome prednjačimo. Time što smo uspeli iskopirati oči morskih račića i leptira ne samo što smo dobili manju i jeftiniju tehnologiju, već i mnogo precizniju. Kombinacijom polarizacije i multispektarnih boja dolazimo do gotovo stopostotne detekcije toga da li je neko tkivo kancerogeno ili ne“, kaže on. U poređenju sa medicinskim aparatima koji se koriste u operacionoj sali, pored preciznosti i kompaktnosti, prednost bi bila i cena. Kamere bi koštale od 500 do 1000 evra, što za medicinsku tehnologiju, nije puno. To bi omogućilo da se kamere koriste u celom svetu, u što više bolnica, smatra Gruev. Tehnologija je gotova. Izazov - kako brojke i informacije koje snima kamera selektovati i predstaviti u nešto vizuelno razumljivo za doktore. Profesor Gruev sa timom doktora upravo radi na tim problemima i na raznim aplikacijama ove tehnologije. Jedno od rešenja su naočare sa ovom kamerom koje bi asistirale hirurzima za vreme operacija, ili moćna kamera, ali dovoljno mala da bi endoskopski ulazila u tela pacijenata i detektovala kancerogene ćelije. Ideje i rešenja se stalno menjaju i razvijaju. Svaka tehnologija ima prednosti, ali i slabosti, a svaki tip raka svoju specifičnost. Do sada se ova tehnologija ispitivala na pacijentkonjama obolelim od raka dojke. Sledeća faza je rak prostate, vrata i usne šupljine. Kamere - asistenti u operacionoj sali Veliki je interes među onkolozima i hirurzima za kamere koje razvija. Gruev kaže kako je potrebno da se ova tehnologija ispita do kraja i da se dobije globalno mišljenje da ona pomaže. „U zadnje vreme često radim sa doktorima i primjećujem kako se malo tehnologije koristi u operacionim salama. Deo instrumenata koji se koriste su stari i po sto godina. Postoji jedan procep nedostatka savremenih tehnologija u operacionim salama – i to su ti izazovi. Ne želim da se zaustavim samo ovde, vidim puno stvari koje bi bile pozitivni za medicinu“, kaže on. Sve je ovo deo jednog dugog procesa usavršavanja i istraživanja. Svaka faza prolazi kroz testiranje prvo na eksperimentalnim miševima, pa tek onda ulazak u operacionu salu gde Gruev i njegov tim prave snimke i vrše analize. Ispitivanja nove tehnologije, kako bi dobila dozvolu za primenu u medicini, su rigorozna i trajaće još nekoliko godina. NJegova vizija je da će jednog dana biti stotinu kamera u operacionoj sali koje će registrovati razne, detaljne informacije o pacijentu – i takve koje ljudsko oko ne može videti. „Zamislite ako postoji i jedna trodimenzionalna virtualna realnost svih kamera, koja bi pokazala na šta treba da se obrati pažnja, koji organi su kritični. Informacije koje doktor ne može da vidi tokom operacije“. Priroda nudi odgovore nauci Početkom devedesetih godina prošlog veka, tada petnaestogodišnji Viktor Gruev, prvi je put, studentskom razmenom, posetio Sjedinjene Američke Države. Otišao je sa jugoslovenskim, a vratio se s makedonskim pasošem. Nakon toga, jednu godinu je proveo u Skoplju, dobio je stipendiju i nastavio svoje obrazovanje u SAD-u. Magistrirao je i doktorirao na Univerzitetu DŽons Hopkins. Posećuje Makedoniju i kaže kako bi voleo da to radi češće. Želi što više učestvovati u edukaciji studenata i prenositi svoja znanja na ovim prostorima. Smatra da je ključno podsticati kreativnost i radoznalost prema nauci još od najmlađeg uzrasta. „Treba što više da se radi na razmeni studenata. Da studenti i profesori prođu neko vreme van i da dobiju nova znanja – da budu izloženi drugim školama razmišljanjima. Resursi prave razliku. Ali važnije je da se obrati pažnja na edukaciju, od najmlađeg uzrasta do fakulteta i da se taj sistem neguje“, kaže on. Ima 40 godina i sa suprugom i troje djece živi u St. Luisu, gde radi i razmišlja o novim načinima kako da pretvori „čuda“ prirode u tehnologiju koja bi pomogla ne samo medicini, već i ostalim društvenim sferama. Iza sebe već ima šest patenata za svoje izume. „Priroda ima mnogo ključnih rešenja za bolji život – borbu protiv raka, bolje zdravlje i nove lekove za koje nismo znali. Stalno dolazimo do novih saznanja. Iz životinjskog sveta možemo doći do novih instrumenata. Od videokamere, do kamere koja snima zvuk. Sa morskim biolozima radimo na problematici kako životinje prelaze velike razdaljine bez savremenog GPRS-a ili radiosignala. Kako komuniciraju? Važno je da otkrića u prirodi ne ostaju samo u biologiji, već kao inženjeri i medicinari da nađemo način za njihovu primenu u svakodnevnici“, ističe Gruev. Imitiranje prirode kako bi se rešili složeni problemi s kojim se suočava čovečanstvo nije ništa novo - od proučavanja ptica kako bi se stvorile naprave za letenje, do nanotehnologije i kamera inspiriranim životinjskim vidom. Izumi su to koji se primjenjuju ne samo u medicini, već i u energetici, arhitekturi ili stvaranju novih materijalu. Revolucionarna rešenja koja priroda nudi doslovno naočigled čoveka. Izvor: Aldžazira Izvor: Aldžazira