Generalštab ruske vojske predložio je i da se održi hitan sastanak sa američkim vojnim zvaničnicima. Vašington se ne oglašava.
Slobodan Janković iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu kaže da odgovor na pitanje zašto je Rusija donela ovakvu odluku i potpuno preuzima nadgledanje mirovnog procesa pre svega leži u činjenici da SAD mir preterano ne zanima.
„Odluka dolazi uporedo sa najavom da bi u pregovore i političku tranziciju, ukoliko do nje dođe, trebalo da se uključe dodatne sirijske grupe, odnosno sirijska patriotska opozicija. Pored toga, očigledno je da SAD nemaju neki prevelik interes za uspostavljanje mira u Siriji. Rusija na ovaj način verovatno vrši pritisak na Ameriku da počne da deluje u pravcu mira. S druge strane, ona zapravo vrši pritisak i preko medija i ukazuje na to da Amerika ne sarađuje u punoj meri“, kaže Janković.
Upitan da li bi ovakva odluka na drugoj strani mogla da bude protumačena kao povratak na staro i da ostavi utisak da se povlačenje vojske nije ni desilo, Janković podseća na to da povlačenje ruske vojske i nije bilo potpuno, da je i sam Putin najavio da će iz Sirije povući deo snaga.
„To je bio odličan potez, desio se u trenutku kada se u Evropskoj uniji pojačava pritisak i iznutra, iz sveta biznisa, na lokalne vlade da se ublaže sankcije, da se krene u saradnju sa Rusijom. Rusija je na taj način pokušala na svetskom planu i kod javnog mnjenja na Zapadu da dobije više simpatija. Rekla je, evo, mi smo otišli, završili smo posao, sada vi izvršite pritisak na svoju vladu, dosta je sankcija, hajde da sarađujemo. Konačno, na taj način Rusija pokušava da smanji tenzije na relaciji Istok—Zapad“, kaže Janković.
Iz Generalštaba je takođe saopšteno da će se sila primenjivati isključivo nakon dobijanja dokaza da je došlo do sistematskog kršenja primirja od strane onih oružanih grupa koje su prihvatile primirje koje je na snazi od 22. februara na inicijativu Rusije i SAD.
Prekid borbenih dejstava u sirijskim provincijama Alep, Latakija i Hama u protekla 24 sata je narušen šest puta, saopštio je Centar za pomirenje u Siriji.
Nepoznate naoružane formacije koje deluju u oblasti naselja Kabtan el DŽebel iz višecevnih bacača raketa gađali su položaje kurdskih odreda samoodbrane u četvrti Bašimr u Alepu.
U provinciji Hama otvorena je artiljerijska vatra na naselje Itrija. U provinciji Latakija iz pravca naselja Šamruran, koje kontroliše Slobodna sirijska armija, otvorena je vatra iz minobacača i topova na zaselak Šmajsu.
Iz pravca naselja Tufahije, borci Ahrar el šama gađali su položaje vladine armije u oblasti zaseoka Kermelj.
Rukovodioci Centra za pomirenje u Siriji i Koordinacionog centra SAD u Amanu razgovarali su o narušavanju primirja u provincijama Alep, Latakija, Damask i Hama.
Prema saopštenju ruskog centra, u protekla tri dana održano je 17 sastanaka s liderima šest političkih partija i pokreta u Siriji.
„Radi širenja zone bezbednosti u provincijama Homs, Hama i Alep u protekla tri dana predstavnici ruskog centra su održali 17 sastanaka s predstavnicima komiteta za pomirenje, liderima šest političkih partija i pokreta“, navedeno je u saopštenju koje je objavljeno na sajtu Ministarstva odbrane Rusije.
Prekid vatre u Siriji na snazi je od 27. februara. Primirje ne važi za ID, Nusra front i druge organizacije koje su Ujedinjene nacije proglasile nevažećim.
Izvor: rs.sputniknews.com
