Piše: Jakov Kedmi, bivši šef izraelske specijalne službe Nativ (1992–1999) Sve veći broj terorističkih akata, koji uspevaju da izvedu teroristi, sve ubedljivije svedoče da Evropa nije nimalo spremna da se zaštiti od terorističkih pretnji.
Danas se na teritoriji Evrope nalazi više nego dovoljno onih koji su potekli iz terorističkih organizacija, onih koji su potencijalni teroristi. NJih praktično niko ne kontroliše, sistem upozoravanja na terorističke akte u Evropi ne funkcioniše ili funkcioniše veoma slabo. Od ranije se znalo da se sprema teroristički akt u Briselu. O tome su čak i mediji pisali. Međutim, evropske specijalne službe nisu mogle da na potreban način i blagovremeno odreaguju na tu pretnju, pa terorističke napade nisu uspele da osujete. Smatrale su da do napada neće ni doći, pa se za njih nisu ni pripremale ozbiljno. Na potreban način nisu bile organizovane ni policija ni specijalne službe.
U Evropi nisu shvatili kakav značaj imaju milioni imigranata u Evropi. Nisu shvatili da je pojava u samoj Evropi terorističkih organizacija koje prave zverstva na Bliskom Istoku – samo pitanje vremena.
Evropa se neozbiljno ponela i povodom toga što hiljade njenih građana ulazi u terorističke organizacije. Verovali su da će sve to ostati u granicama Sirije, Libije ili Izraela. Sada plaćaju ceh svoje opuštenosti. U suštini: to je prestupni nemar. Koliko znam, Rusija je upozorila vlasti Belgije da se priprema teroristički akt. Zbog svega, Evropa je sada na pragu sve većih i sve krvavijih terorističkih napada. Ne samo u Briselu i ne samo u Belgiji, već – na celoj evropskoj teritoriji.
Teroristi dosledno realizuju svoje ciljeve. Prvenstveno žele da destabilizuju situaciju, da poseju strah i paniku u Evropi, a potom da rade i na – ozbiljnijim rezultatima. Zato sada evropske specijalne službe i strukture sile zemalja koje se još nisu suočile, ali se mogu suočiti sa terorističkom pretnjom, moraju u prvom redu obezbediti potpunu kontrolu nad svim potencijalnim grupama stanovništva u kojima ima terorista. Moraju se kontrolisati teritorije na kojima žive. Moraju se kontrolisati svi mogući načini njihovog kretanja. Drugo, mora se veoma brzo – i što je moguće brže – uspostaviti efikasna kontrola nad svim sredstvima veze koje mogu koristiti teroristi. Treće, moraju biti preduzete mere, da tako kažem, aktivne bezbednosti koje podrazumevaju pojačani monitoring, znatno povećanje brojnosti policije i službi bezbednosti i „dodavanje gasa“ u agenturnom delovanju među potencijalnim teroristima. Potencijalne teroriste treba otkrivati što je moguće brže i što je moguće efikasnije. Metodi koji računaju sa upotrebom sile – o kojima se govori u ovom kontekstu – to su problemi koji su povezani u većoj meri sa obaveštajnim radom usmerenim na osujećivanje terorističkih aktivnosti. Stvar je u tome što teroristi ne sede u bazama, što niko ne zna gde se nalaze. Ima, naravno, i poneka baza, a kad baza terorista bude otkrivena – u nju treba upasti što brže, neutralisati i pohapsiti sve koji se zateknu, ali – to je završna etapa. Najteže i najkomplikovanije u svemu je – otkriti potencijalne teroriste. U ovome se ne može bez međunarodne saradnje, naročito u Evropi, gde teroristi spokojno iz Belgije prelaze u Francusku, iz Francuske u Belgiju, a odatle u Holandiju. Ako specijalne službe ne budu međusobno sarađivale i koordinirale poteze – teroristi će prelaziti iz jedne zemlje u drugu, odnosno – njihova baza može biti u jednoj zemlji, a teroristički akt organizovan i izveden u drugoj. Izvor: fakti.org
