Pravda

Naime, prema proceni zvaničnih državnih organa u bombardovanju je poginulo najmanje 2.500 ljudi (prema pojedinim izvorima i 4.000) i 1.008 vojnika i policajaca, dok je ranjeno više od 12.500 osoba, fond za humanitarno pravo, međutim, navodi da je stradalo 759 osoba. U svojoj bazi podataka "Kosovska knjiga pamćenja" iz 2015, u kojoj potvrda svake zabeležene smrti ima više izvora, fond za humanitarno pravo navodi da je od početka 1998. do kraja 2000. u sukobima na Kosovu i Metohiji poginulo ukupno 13.500 ljudi, od čega oko 10.800 Albanaca, 2.200 Srba i oko 500 Roma i ostalih nealbanaca. Prema poslednjim podacima te organizacije, tokom perioda NATO bombardovanja, na Kosovu je stradalo 484 osoba, a u ostatku Srbije i Crnoj Gori 275. U Srbiji bez Kosova i Crnoj Gori poginulo je 180 civila, 90 pripadnika Vojske Jugoslavije i pet pripadnika MUP-a Srbije, navodi se u bazi podataka. Na Kosovu je život izgubilo, kako se dodaje, 267 civila, od čega 209 albanskih i 58 nealbanskih, 171 pripadnik Vojske Jugoslavije, 20 pripadnika MUP-a Srbije i 26 pripadnika takozvane OVK, od kojih je 19 od 26 stradalo u NATO bombardovanju KPZ Dubrava kod Istoka. Procenjena šteta pričinjena u napadima na vojne, civilne i privredne objekte, koji su trajali 78 dana, takođe varira, pa tako eksperti iz Grupe-17 tokom 2000. iznose podatak o šteti u visini od oko 30 milijardi dolara, dok u javnosti figurira iznos u visini od čak 100 milijardi dolara. Govoreći o sutrašnjem obeležavanju godišnjice bombardovanja premijer Srbije Aleksandar Vučić ranije je rekao da se protiv srpskog naroda 1999. dogodio zločin, ali da je potrebno okrenuti se budućnosti i tome da nema novih žrtava. Polemišući o broju žrtava koje su tada stradale na Kosovu, Vučić je rekao da se one mere hiljadama, a ne stotinama. "Za mene ne postoji razlika između stradanja srpskog civila i srpskog vojnika jer su to nevine žrtve. Mi nismo otvorili paljbu ni na jednu NATO zemlju i ničim nismo izazvali NATO agresiju", rekao je Vučić i prokomentarisao da bi bilo mnogo da je i dvoje ljudi stradalo. Uoči prošlogodišnjeg obeležavanja godišnjice NATO bombardovanja istoričarka Dubravka Stojanović izjavila je za Omladinski radio da je odgovornost naše zemlje zbog agresije na Jugoslaviju ogromna. Ona je podsetila da su do 1999. sukobi na Kosovu trajali skoro devet godina i da je potrebno videti kako smo došli do toga. "NATO nam je, u krajnjoj liniji, rekao 'mi ćemo vas bombardovati', a mi smo odgovorili: 'pa, bombardujte nas'. I tu leži ogromna odgovornost rukovodstva u Srbiji koje je bilo na vlasti svih tih deset godina i treba da razmišljamo o tome na osnovu kojih ideja smo se uopšte našli u tom položaju", zaključila je Stojanović. Vojna intervencija NATO alijanse zvanično je okončana 11. juna 1999, kada je potpisan Vojno-tehnički sporazum između Međunarodnih bezbednosnih snaga (KfOR) i vlade Savezne Republike Jugoslavije i Republike Srbije u Kumanovu, 9. juna 1999. Napad na Saveznu Republiku Jugoslaviju, odnosno na Srbiju, izvršen je bez odobrenja Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, a kao razlog NATO je naveo humanitarnu katastrofu na Kosovu i Metohiji i neuspeh pregovora o budućem statusu pokrajine, koji su vođeni u Rambujeu i Parizu. Konkretan povod za početak bombardovanja bilo je ubistvo 45 kosovskih Albanaca, meštana sela Račak, 15. januara 1999, za koje brojni izveštaji tvrde da su bili civili, nasuprot tvrdnjama tadašnje vlasti SRJ da je reč o pripadnicima "terorističke bande stradalim u oružanim borbama sa snagama bezbednosti". Nakon što je Skupština Srbije potvrdila da ne prihvata odluku o stranim trupama na svojoj teritoriji i predložila da snage Ujedinjenih nacija nadgledaju mirovno rešenje sukoba na Kosovu, NATO je 24. marta 1999. u 19.45 casova zapoceo vazdušne udare krstarećim raketama i avijacijom, na više mesta u Srbiji i Crnoj Gori. Naredbu je tadašnjem komandantu saveznickih snaga, američkom generalu Vesliju Klarku, izdao generalni sekretar NATO Havijer Solana.