Pravda

Piše: Ruslan LJapin, IA „Novorusija“ Ovih dana sve novinske agencije pišu o terorističkom činu u Briselu u Belgiji, gde ceo dan odjekuju eksplozije. Ubijeno je na desetine ljudi, a ranjeno više od stotinu. Na svim TV kanalima su scene užasa koji se dogodio i nad kojim ceo svet tuguje. Kroz to prolazi i običan momak iz Srbije, čije je ime je Stevan, možda Jovan ili Dragan…Uskoro će proslaviti svoj sedamnaesti rođendan. On ide u školu, a posle škole odlazi kući gde je čeka voljena majka sa kojom će zajedno zapaliti sveću za nastradale u Belgiji. Pre 17 godina, jedan od deset belgijskih F-16AM je, prilikom bobmbardovanja Srbije, nekog drugog Stevana, Jovana ili Dragana zauvek poslao anđelima. Majka tog svog sina nije dočekala. Otac  je poludeo od tuge i najstrašnije proklinje sve one koji su direktno ili indirektno odgovorni za smrt njegovog deteta. Juče, 23. marta, bilo je tačno 17 godina od kada je NATO u Briselu, u suprotnosti sa rezolucijom Saveta bezbednosti UN, odlučio da pokrene ratnu mašineriju protiv male Jugoslavije, rušeći ceo posleratni poredak. Na današnji dan 24. marta će početi sa bombardovanjem. Prema zvaničnim podacima SRJ, od 24. marta do 10. juna 1999. godine, ukupan broj civilnih žrtava je iznosio više od 1 700 ljudi, uključujući skoro 400 dece. Povređeno je preko 10 000 ljudi. Troje nerođene dece je ubijeno u utrobi njihovih majki. Bez vode je ostalo preko milion ljudi, 500 000 ljudi je ostalo bez posla, hiljade njih bez krova nad glavom. Nestao je, prema proceni UN, 821 čovek. Većina od njih su Srbi. U toku ove agresije izvršeno 35 000 borbenih avio-letova, u kojima je učestvovalo oko 1000 aviona i helikoptera.. Na ciljeve je bačeno 79 000 tona eksploziva (uključujući i 156 kontejnera sa 37 440 kasetnih bombi koje su zabranjene međunarodnom konvekcijom).  Operacija  „Milosrdan anđeo“ uzima svoj danak i posle svog završetka jer je NATO koristio municiju sa radioaktivnim punjenjem osiromašenim uranijumom.-Od 23. do 24. marta sam bio u Srbiji. Iznad glave sam čuo buku aviona. Ali sam čak i u tom trenutku mislio da će doleteti do granice i vratiti se. Normalna ljudska logika nije mogla da prihvati grozotu bezakonja i zla koje će se uskoro dogoditi, kaže Aleksandar Kravčenko koji je 1999. godine predvodio dobrovoljce Republike Srpske, prisećajući se strašnih događaja. Na bombama koje su izbacivali britanski avioni su bili natpisi: „Srećan Vaskrs“, „Nadam se da vam se dopada“, „ I dalje želiš da budeš Srbin?“. Sada ne gori Beograd već Brisel. Odjekuju eksplozije, zavijaju sirene, čuju se jauci i plač onih koji su izgubili svoje najbliže. Strašno!! Ali, strašno je bilo i u Beogradu, Donjecku, u Damasku. I tamo su ljudi zaslužili saosećanje. Prijatelji moji, recite mi molim vas, hoće li barem jedan Belgijanac ovih dana pogledati u oči srpskog oca? I barem na trenutak shvatiti da je sve povezano! I da je on, stavljajući sebe iznad svega i rušeći svetski poredak, na kraju iznedrio ID. I da se taj Belgijanac tada suprostavio Amerikancima, verovatno bi Gadafi i Sadam bili na čelu svojih država i ne bi bilo izbeglica i terorista koji su se pod maskom izbeglica raširili Evropom. Za ugašene živote Stevana, Jovana ili Dragana, Belgijanci danas plaćaju najstrašniju cenu. Siguran sam da se niko od njih ne seća, a kamoli povezuje ove događaje, što znači da će, na žalost, biti i drugih „dana za pamćenje“. Ništa na svetu ne prolazi bez ostavljanja tragova!Izvor: IA „Novorusija“, srb.news-front.info