Pravda

Piše: Veljko Tomanović Pravni stav tužioca je glasio da se individualna krivična odgovornost u kolektivnim delima može pripisati objektivnim kriterijumima i da je to put ka pravdi i moralnoj satisfakciji na polju međunarodnog prava. Stručna javnost u Velikoj Britaniji je dugo kritikovala pravni fenomen objektivnog tumačenja krivične odgovornosti u kolektivnim delima, da bi ga englesko pravo u februaru ove godine poslalo u istoriju. "Udruženi zločinački poduhvat" kao kategorija za odgovornost sekundarnih učesnika u krivičnim delima proširena je još 1984. godine odlukom Državnog veća (Privy Council, Chang Wing Siu v R). Engleska akademska javnost je ovom tada novom obliku odgovornosti dala nadimak "parazitska odgovornost", ali je odluka Državnog veća svejedno ostala izvor prava 32 godine – sve dok 18. februara ove godine, odlukom Vrhovnog suda Ujedinjenog Kraljevstva (R v Jogee; Ruddock v The Queen) nije stavljena van snage. Sud je utvrdio da je odluka iz 1984. godine, da se ovaj novi pravni institut uvede, bila pogrešna, zasnovana na nepotpunoj analizi prethodne prakse i na generalizovanim i diskutabilnim argumentima opšte politike. Udruženi zločinački poduhvat (joint criminal enterprise) jeste izraz korišćen da obuhvati razne oblike saučesništva, saizvršilaštva, pomaganja i podstrekavanja u krivičnoj praksi Engleske. Suština sada ukinute „parazitske” odgovornosti za zajedničko delovanje bila je mogućnost da sekundarni počinilac dela (pomagač, podstrekač, saučesnik), koji nema dovoljan subjektivni odnos prema počinjenom delu, odgovara za teže krivično delo (da bude parazit tog dela) – pod uslovom da sud tvrdi da je "mogao da predvidi" mogućnost da ga lice sa kojim je povezan u nekom momentu počini. To je omogućavalo sistemu da goni i osuđuje na osnovu objektivnog kriterijuma, odnosno ocene porote da je neko nešto mogao da "predvidi", iako nije ni počinio zločin niti pristao na izvršenje zločina. U međunarodnim sudovima kakav je Haški tribunal, ova odgovornost je bila toliko proširena i sveobuhvatna da ni "predvidivost" nije bila nužna, već je krivična odgovornost bila nametana kriterijumima pripadnosti, poznanstva i asocijacije. Trideset godina kasnije, Vrhovni sud je utvrdio da je u Velikoj Britaniji pogrešno tumačeno pravo kad je reč o odgovornosti za kolektivna dela i da je pojam "udruženog zločinačkog poduhvata" pogrešno primenjivan u onoj meri u kojoj teži objektivnim kriterijumima. Posle ove odluke, pravo je sada vraćeno tamo gde je bilo pre 1984. godine, što znači da je neophodni subjektivni element namere za saučesnika isti kao i za neposrednog počinioca. Ipak, Vrhovni sud Ujedinjenog Kraljevstva je bio veoma oprezan, ističući da ova odluka nema za cilj da poništi sve presude donesene tokom godina primene važećeg prava. Iako je odluka na kojoj su zasnovane pogrešna, te presude sledile su pravne principe koji su važili u vreme suđenja. S druge strane, uticaj ove odluke je nesumnjivo ogroman, kako sa aspekta krivičnog gonjenja, tako i u pogledu revizije već donetih presuda i izrečenih kazni u engleskoj kao i u svim državama Komonvelta. Možemo samo da se pitamo koliki bi bio domašaj najnovije engleske odluke na praksu sudova kakav je Haški tribunal. Mnogi misle da je priroda međunarodnih tribunala prevashodno politička, a sigurno je da je u Hagu veliki broj pojedinaca gonjen i osuđen upotrebom konstrukcije zajedničkog zločinačkog poduhvata i primenom objektivnih kriterijuma individualne odgovornosti. U svakom slučaju, poljuljani legitimitet ovakvog pravnog koncepta u jednom od najrazvijenijih pravnih sistema na svetu sigurno će voditi novom akademskom preispitivanju adekvatnosti i moralne opravdanosti ovakvih tumačenja u međunarodnim pravnim ustanovama. Izvor: Politika