Pravda

Piše: Janis Matikos Soros je uspeo da se infiltrira u levičarske partije širom sveta, a posebno one iz Evrope, koje dovode u pitanje poredak i budućnost Evropske unije. NJegov glavni plan je da podstakne apsolutno uništenje svih nacionalnih država Jugoistočne Evrope, koje su praktično dozvolile nesmetan prolaz ratnih i ekonomskih migranata iz Sirije, Iraka, Severne i Podsaharske Afrike. Zbog njegovih nastojanja da redizajnira države koje su nekad činile Jugoslaviju, one su danas pretvorene u velike tranzitne rute za desetine hiljada neevropskih migranata i još stotine hiljada koje se tek očekuju. U BJRM (Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija) Soroseve organizacije deluju pod plaštom levičarskih pokreta. Drugim rečima, njegove NVO finansiraju i upravljaju pokretima koji su percipirani kao levičarski, ali su zapravo revolucionarne organizacije stvorene sa ciljem da propagiraju određenu političku agendu, promene makedonsku kulturu i instaliraju levičarski marionetski režim. Soroseva mreža je uhodana i efikasna. Novi makedonski novinari i takozvani intelektualci niču kao pečurke posle kiše i ubrzano napreduju profesionalno i finansijski, pri čemu ovi drugi primaju finansijske naknade za navodne naučne radove koji nigde nisu ocenjeni ili objavljeni. U maju 2015. izbili su protesti u Skoplju protiv premijera Nikole Gruevskog i njegove vlade. Demonstracije koje je predvodio Zoran Zaev navodno su predstavljale odgovor na masovnu špijunažu i nadzor koje su provodili zvaničnici BJRM i drugi pojedinci kao i reakciju na navodno prikrivanje ubistva mladića od strane policije 2011. godine. Nemiri koji su se tokom prošle godine odvijali na teritoriji cele zemlje najverovatnije su pokrenuti zbog spremnosti makedonske vlade da dozvoli Rusiji izgradnju gasovoda Balkanski tok na njenoj teritoriji. Sada, za vreme izbegličke krize, BJRM zaustavlja sve – izuzev malih grupica iračkih i sirijskih izbeglica – koji pokušavaju da pređu granicu, uvodeći slične restrikcije kao druge zemlje severno od Makedonije koje se nalaze na izbegličkoj zapadnoevropskoj ruti. To je izgleda potez koji je privremeno odložio Soroseve planove. Sorosev ruka je kroz razne nevladine projekte prisutna i u Grčkoj. Kao što je GIA (Global Indipendent Analytics, naziv sajta za koji je napisan ovaj tekst; prim. prev.) pisala mnogo puta, ispostavilo se da je bivši ministar finansija Janus Varufakis „Sorosoid“ kao i naravno cela vladajuća partija Siriza, koja se zalaže za odbranu ljudskih prava (svih vrsta). Sorosev projekat je i Helsinška opservatorija, čija je grčka podružnica mnogo puta pominjala da Grčka krši prava manjina (posebno muslimana u Trakiji i takozvanih Čamida na granici sa Albanijom u južnom Epiru). Štaviše, pod kišobranom Helsinške opservatorije su i Centar za pomirenje u Jugoistočnoj Evropi, Grčki tim za manjinska prava i Centar za istraživanje prava manjina. Zapravo, Soros pod izgovorom filantropske i ekonomske pomoći finansira i otvara svoje zloglasne „solidarne centre“ u Grčkoj od januara 2014. godine. Čim je buknula izbeglička kriza, otkriveno je da izbeglice koje stižu u Grčku na švercerskim brodovima sa sobom imaju „priručnike za migrante“, koje im je donirala Fondacija za otvoreno društvo na čijem čelu je američki milijarder DŽordž Soros. Skaj njuz je pronašao kopije putničkih vodiča sa savetima, mapama, brojevima telefona i detaljno opisanim načinima kako sa ostrva Lezbos mogu doći do Evrope. Iza onih koji su delili te brošure stoje organizacije WatchTheMed-Alarm phone i W2EU, što znači „dobrodošli u Evropu“. W2EU je nevladina organizacija koja pripada Sorosevom Fondu za otvoreno društvo. Izgleda da su oni, kako piše na njihovom sajtu, zaduženi za sistematsku sondažu propustljivosti evropskih granica. Pored toga, Soros u Grčkoj finansira i nevladine organizacije Arsis, Praksis i Grčki savet za izbeglice. Opština Solun je podnela zahtev za članstvo u donatorskom programu Solidarnost sada (koja je takođe deo Sorosevog Fonda za otvoreno društvo) početkom leta 2015. godine. Ova Sorosevska NVO iznajmila je oko 80 kreveta u centralnim gradskim hotelima za smeštaj izbeglica, posebno trudnica i porodica sa malom decom. Ipak, po gradovima Evrope i Grčke novopristigli migranti spavaju po parkovima i na trotoarima, pretvarajući ih u opasnost po javno zdravlje zbog ljudskog izmeta koji se razvlači po zelenim površinama i smrada urina koji se preneo na zidove i oluke obližnjih zgrada. Kako situacija sa izbegličkom krizom ubrzano izmiče kontroli širom kontinenta – masovni seksualni napadi u novogodišnjoj noći širom Nemačke i drugih zemalja; narušavanje javnog reda i zakona u francuskom Kaleu, devastacija stokholmske Centralne stanice od strane mlađih izbeglica itd. – sve više raste revolt javnosti. Zbog svega navedenog mađarski premijer Viktor Orban napao je DŽordža Sorosa, optužujući ga da je pružao podršku izbeglicama sa Bliskog Istoka koje su se kretale ka Evropi, uz ocenu da podriva stabilnost kontinenta. Orban je rekao i da je DŽordž Soros odgovoran za tekuću izbegliču krizu: „Soros pripada grupi 'aktivista' koji ohrabruju migrante da idu ka Evropi, čime svesno pogoršava situaciju“. Šta je onda konačni cilj? Uništiti nacionalizam! Baš kao što je bio slučaj sa Sorosevskim revolucijama u arapskim zemljama i Ukrajini, migranti se preko Tvitera informišu o tome gde je pojačana granična kontrola i o načinima da je izbegnu. Ovo spoljno usmeravanje omogućilo je izbeglicama da se iz Grčke dokopaju austrijskih i nemačkih granica, usput izbegavajući u poslednje vreme sve neprijateljskije raspoložene Mađarsku, Srbiju i BJRM. Već je jednom praktično došlo do graničnog sukoba hrvatskih policajaca – koji su pratili voz pun izbeglica do mađarske granice – sa mađarskom graničnom patrolom. Nedavno se i grčko obezbeđenje sukobilo sa graničnom policijom BJRM.
vropska unija, navodi Soros u nedavnom intervjuu, je „na granici kolapsa“ zbog iznenadnog upliva više od milion islamskih izbeglica prošle godine. Ne bez razloga, Soros predlaže i „rešenje“. Nikoga ne iznenađuje što ta „rešenja“ uključuju još više globalizma za Evropu, Afriku i Bliski Istok – uz manje suvereniteta, autonomije i slobode. Prema Sorosu, to može iziskivati stvaranje novih institucija, uključujući agencije za preuzimanje kontrole nad migracionim tokovima od suverenih država, kao i stvaranje vojnih instalacija, tobož zbog „zaštite evropskih granica“ od izbegličkog cunamija, koji je upravo i pokrenut mahinacijama globalista. Nesumnjivo je važno istaći i plan stvaranja „mikrodržava“ i „minidržava“ po modelu Zbignjeva Bžežinskog, koji je, kao i uvek, spreman za primenu. Ovaj metod je strategija održavanja tenzije sa ciljem da se stvori svet u kojem bi nekad jedinstvene zemlje bile rasparčane na male, impotentne i međusobno zavađene pseudodržavice, koje nisu u stanju da se suprostave bilo kojoj većoj vladi, korporaciji ili banci. Isto tako, zemlja sa ljudima nesposobnim da uoče bilo šta osim da im je svetska oligarhija pokazala prstom na još jednog žrtvenog jarca neće biti sposobna da se suprostavi snazi te iste oligarhije. U odsustvu kompletiranih mikrodržava, igranje na kartu slabo iscrtanih granica, etničkih konflikata, rasnih tenzija i regligioznih fundamentalizama/antagonizama pruža oligarhiji mogućnost da se vladama nacionalih država i njihovim narodima igra kao lutkama na koncu. Sudeći prema vojnoj doktrini američke armije, Balkan (zapadni deo) i crnomorski deo Kavkaskog regiona su teritorijalno kompaktne ratne zone, koje ne bi trebalo da budu preopterećene međunarodnim granicama. To je manje-više slično trenutnoj implementaciji projekta Islamske države: ukidanje nacionalnih granica i uspostavljanje jedne teritorijalne jedinice. Da bi se to ostvarilo, potrebno je zaobići postojeće granice i razbiti tradicionalnu državu i politički kontinuitet. Da je humanitarni faktor zaista igrao nekakvu ulogu, čule bi se bezbrojne preporuke eksperata da je troškovno efikasnije pomagati izbeglicama i žrtvama globalističkih ratova u blizini njihovih zemalja. Bukvalno 25 do 50 puta više ljudi bi za jednaku količinu utrošenih finansijskih sredstava moglo biti izdržavano u Libanu ili Jordanu nego u Evropi. Premeštanje miliona nezapadnih izbeglica na Zapad, što se upravo događa, ne bi bilo moguće da na početku nije bilo nikakvih problema. Ipak, to će imati velike posledice na generacije koje dolaze. Izvor: standard.rs/gianalytics.org