Pravda

Piše: Jevgenij Krutikov Prvo, za Islamsku državu sada  možemo reći da je grupacija "na izdisaju". Drugo, sadašnji vojni uspesi su ojačali Asadovu političku poziciju, za koju su mnogi opravdano bili zabrinuti do pre samo nedelju dana. Oslobađanje Palmire je bilo neizbežno. Jer, sada je sirijska vojska u situaciji koja je bila nezamisliva pre nekoliko meseci. Ofanziva je izvedena vojnički korektno, dosledno i, što posebno raduje, dobrim tempom. Ključno je bilo brzo premeštanje ka Palmiri borbeno sposobnih jedinica, ranije angažovanih u drugim delovima Sirije. Na primer, u oblast Katarske kraljevske vile je bila prebačena brigada „Jastrebovi Kunejtre“, formirana u oblasti Golanskog pobrđa na izraelskoj granici, u kojoj je i ratovala. U zonu oko saobraćajne petlje "Palmirski trougao" premeštena je i brigada specijalaca "Tigrovi", koja je osvojila petlju praktično iz prvog pokušaja. Istovremeno, ostale brigade specijalnih snaga napadale su selo Daja severozapadno od Palmire i obližnju planinu At-Tar. Nakon toga, sudbina grada je već bila odlučena, tim pre što su u strateški raspored sirijskih snaga ušli irački šiitski dobrovoljački bataljon "Imam Ali", deo libanskog "Hezbolaha" pa čak i mornarička pešadija. Ograničenja u korišćenju teške artiljerije u gradu dovela su do borbi za svaku kuću - jednu po jednu. Osim toga, na putu ofanzive našao se bivši hotelski kompleks sa zgradama od pet-šest spratova, što su za uslove Palmire - visoke zgrade. Vladine trupe su ostvarile četvorostruku brojčanu nadmoć: ukupan broj sirijskih i savezničkih jedinica angažovanih u Palmiri premašio je 8 hiljada boraca naspram, navodno 2 ili 2,5 hiljade džihadista. I to ne računajući ustanike lokalnih plemena, koji su stali na stranu Damaska, blokirajući Palmiru na planinskom grebenu sa severa. Osvajanje Palmire je –pobeda i vojna, i strateška, i propagandna. Na severu Palmire (sve do Rake) i na jugu do granice sa Irakom – je potpuna pustinja. Smatralo se da je ta teritorija "pod kontrolom ID", jer nikakve veze sa pustinjom bez oslanjanja na autoput i samu Palmiru - nije bilo. Sada se ta teritoriju na karti slobodno možemo prefarbati iz crne idilovske boje u neku svetliju. Pobeda u bici za Palmiru ima čak i efekat i na unutarašnju situaciju u Rusiji. Ionako labavi argumenti liberalne javnosti, da je ruska intervencija malo šta donela, gube i poslednji oslonac, koji su nalazili u bojama sirijske karte. Vojno-strateške posledice oslobađanja Palmire su mnogo značajnije. Postala je izgledna davno očekivana ofanziva na Raku, utoliko pre, jer ju je ruska avijacija u poslednja dva dana bombardovala prilično aktivno. Do pre šest meseci, možda bi Generalštab Sirijske vojske tako i uradio - na talasu euforije posle početnih uspeha. I gurnuli bi deset hiljada vojnika u periodu peščanih oluja direktno kroz pustinje do obala Eufrata. Ali sada tako besmislene žrtvene akcije Damask neće preduzimati. Još pre početka ofanzive vladinih snaga na Palmiru žestoko je eskalirala situaciju u Deir ez-Zoru. Islamska država je iznenada pokušala da zauzme gradski blok Harabeš - najdalji deo grada između centra i vazduhoplovne baze. Prema nekim procenama, to je bio najmoćniji napad džihadista na Deir ez-Zor od početka godine. Napad je odbijen uz teške gubitke idilovaca (ubijeno je više od stotinu), nakon čega je 104. vazdušno-desantna brigada republikanske garde na leđima džihadista pokrenula kontraofanzivu i - razbivši neprijateljski front - krenula duž autoputa prema gradovima Mejadin i Muhasan. Paralelno, delovi 17. rezervne divizije povratili su prvo visinsku kotu Tarda, a zatim i naftna polja Tajem. Borbe u ovom području vode se na uskom frontu, pored obale Eufrata. Ovo je poljoprivredno područje, čiji je život povezan samo sa rekom. Dalje je - pustinja. Stoga se i napredovanje može vršiti samo uz autoput № 4, koji ide od Dejr-al-Zora duž reke po "zelenoj zoni" do iračke granice. Islamska država upravo na ovom delu fronta još uvek može da sakupi dovoljno snage za odgovor. Snabdevanje Deir ez-Zora je moguće samo iz vazduha, tako da sirijska komanda može pokušati - oslanjajući se na Palmiru - da obnovi direktnu vezu sa opkoljenim gradom. Posle uspostavljanja pune kontrole nad Palmirom to je postalo moguće i teoretski i praktično. Teško je zamisliti da fizički uništeni delovi ID pokušavaju da se utvrde u četiri male oaze u pustinji duž puta – njih će razneti iz vazduha za nekoliko minuta. Druga stvar je što će posle obnavljanja saobraćaja sa Der ez-Zorom sirijska vojska morati stalno da štiti tu saobraćajnicu, jer je omiljena rekreacija ID tokom poslednjih nekoliko meseci - zauzimanje nekog brda ili dine sa dobrim pogledom na asfalt i slanje poruke svetu da su "presečene arterije snabdevanja asadista". Sada je, iz očiglednih razloga, nivo propagandne podrške vojnim akcijama džihadista naglo opao - neki resursi nisu obnovljeni od februara. Ali, Damask se i dalje mora aktivno boriti sa akcijama ovog tipa. Ako se događaji budu razvijali po ovom ili sličnom scenariju (na primer, padobranaci u Deir ez-Zoru mogu nastaviti da vrše pritisak na džihadiste duž reke na jugu, a sami rezervisti mogu da započnu kretanje autoputem M20 na zapad prema Palmiri), onda se na čitavu vojnu-političku strukturu ID u Siriji može staviti krst (ovaj idiom se neikako ne sviđa džihadističkoj propagandi, koja izvešatava o "krstašima" koji direktno napadaju islamski svet). Raka će biti opkoljena bez ikakve nade za proboj ili spasenje spolja. Šta dalje raditi, pokazaće okolnosti, ali šanse za oporavak, pregrupisavanje ili obnavljanje snabdevanja ID više neće biti. A biće očigledna jedino vojna pobeda nad džihadistima, čak i ako potpuno oslobođenje Rake bude odloženo iz humanitarnih ili unutarpolitičkih razloga. To će biti svetski presedan pobede u direktnom oružanom sukobu sa velikom grupom terorističke i ljudožderske ideologije, koja ima snažne finansijske i vojne kapacitete. Logično je pretpostaviti da će ID ojačati teroristički pritisak jer će to biti poslednji resurs, koji im ostaje na raspolaganju. Ali, teško da će se neka država ili čak pojedinačne uticajne ličnosti iz država Zaliva odlučiti da u tako bezizlaznoj situaciji zastupaju "zatočenike iz Rake" ili da će pokušati da ih podrže finansijski. Čak će i Ankara tražiti nove saveznike, što će biti problematično, obzirom na poraz Turkomana i krajnje žestoke reakcije Kurda. Da, Turska će najverovatnije nastaviti da snabdeva preostale delove džihadista u provinciji Idlib, ali to je sasvim druga priča. Događaji iz proteklih dana oko Palmire i Deir az-Zora bili su predodređeni samim tokom rata, posebno uslovima za ofanzivni impuls sirijske vojske, koje su stvorile ruska avijacija, specijalne jedinice i savetnici. Ali, mora se odati počast i samim Sirijcima. Određene sumnje u stepen njihove obuke i, posebno, borbenog duha, koje su postojale na početku operacije, sada su nestale. Operacija u Palmiri je pokazala da je obučenost sirijske vojske, posebno komandandnog sastava, značajno porasla. Ne može svaki štab u tako kratkom vremenu izvršiti strateško raspoređivanje velike raznovrsne grupe snaga i sredstava u nepovoljnim uslovima. Bilo je zabrinutosti da će se - nakon povlačenja većeg dela ruskih trupa - ofanziva usporiti i da će to stvoriti dodatne političke probleme u ženevskim pregovorima Bašaru Asadu. Ali, ako sirijska vojska zadrži tempo, koji je uzela kod Palmire i Deir ez-Zora - za političke posledice možda više ne moramo brinuti. Izvor: fakti.org