Pravda

Pravnim zastupnicima Karađorđevića sada ostaje da pokrenu upravni postupak pred sudom, a zatim, ako odluka bude negativna po njih, da se obrate Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu. Naslednici, po rečima Zorana Živanovića, advokata prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića, još nisu zvanično obavešteni o rešenju Ministarstva finansija. - Ako tim rešenjem bude potvrđena prvostepena odluka Agencije za restituciju, pokrenućemo spor pred Upravnim sudom. Odgovara nam da se postupak pred upravnim organima završi što pre i da dobijemo šansu da obrazložimo svoj zahtev pred sudom - kaže Zoran Živanović. On objašnjava da porodica ne spori činjenicu da je dvorski kompleks proglašen za kulturno dobro od posebnog značaja, jer je ta odluka, kako kaže, i doneta baš da Beli dvor ne bi bio vraćen. Ono što spore jeste zakonsko tumačenje da kulturno dobro ne može biti privatno. - Zakonom je moguće staviti dvorski kompleks u status privatne svojine sa posebnim režimom raspolaganja. To znači da formalno jeste privatna svojina, ali da se ne može otuđiti, niti izneti iz zemlje - objašnjava Živanović. Kako kaže, propisi predviđaju da se status dvorova uredi posebnim zakonom: - Očekivali smo da prvo bude donet takav zakon, pa da se tek posle toga odlučuje o zahtevu za restituciju, a ne obrnuto. Na usmenoj javnoj raspravi pred Agencijom, predstavnici Karađorđevića su tvrdili da poseban zakon o dvorskom kompleksu nikada nije donet i da članovi kraljevske porodice imaju pravo na povraćaj baš kao i svi drugi građani. Takođe su rekli da je Odluka o utvrđivanju dvorskog kompleksa na Dedinju za spomenik kulture, sve sa pokretnim stvarima u njemu, u suprotnosti sa važećim Zakonom o zaštiti kulturnih dobara. Državno pravobranilaštvo se usprotivilo. U delimičnom rešenju koje je donela u januaru, Agencija navodi da se odbija zahtev za vraćanje i obeštećenje nepokretnosti dvorskog kompleksa konfiskovane ukazom Predsedništva Prezidijuma Narodne skupštine FNRJ od 8. marta 1947. Kao razlog navode da dvorski kompleks ne može biti predmet vraćanja ni obeštećenja budući da je njegov status uređen posebnim zakonom, kojim je izričito zabranjeno vraćanje prava svojine na njemu. Što se tiče preostalog dela zahteva porodice, o njemu će biti odlučeno naknadno, posebnim rešenjem. U Agenciji potvrđuju da ročišta u vezi sa ostatkom imovine još nisu održana i da postoje uslovi da nešto od tih nekretnina bude obeštećeno. Nepokretnosti ostale iza kralja Aleksandra ostavinskim rešenjem od 27. oktobra 1938. podeljene su na tri jednaka dela između njegovih sinova Petra, Tomislava i Andreje. NJihovih deset naslednika podnelo je zahtev za povraćaj krajem januara 2014. Kraljevski naslednici traže vraćanje kompleksa Belog i Kraljevskog dvora, kuće u beogradskim ulicama Patrijarha Dimitrija 52, Kralja Aleksandra 24, Krunskoj 7 i Sarajevskoj 37, kuće u Aberdarevoj 1 (nasledstvo kraljice Marije), rudnika zlata Brodica, Neresnica i Železnik kod Negotina, rudnika uglja Sikole, rudnika Ševica kod Kučeva, fabrike za preradu zlatne rude u Glogovici, imanja kod Sokobanje i Kučeva, gazdinstva u Topoli, nameštaja, umetnina, srebrnine... Jedina imovina koja je oduzeta kraljevskoj porodici i u međuvremenu vraćena jeste vila "Crnogorka", vlasništvo kneginje Olge. Ona od pre tri godine pripada njenoj deci, kneginji Jelisaveti i knezu Pavlu. Kneginja Olga je svojevremeno kupila vilu i plac na Dedinju od 14.354 kvadrata od Beogradske zadruge, u martu 1940. Odlukom Predsedništva Prezidijuma od 8. marta 1947. kneginji i njenoj porodici oduzeto je državljanstvo i sve konfiskovano. U vili je posle rata živeo Edvard Kardelj. Izvor: Večernje novosti