Tog dana je braćo i sestre svakom čestitom Srbinu bilo teško. Nema iskrenog Srbina kome tog dana suza nije kanula i koga srce nije zabolelo za našim stradalnim Predsednikom. Ali isto tako, tog dana nije bilo Srbina, osim možda onih ne Srba međ Srbima, koji se nisu osetili ponosno gledajući u živog Mučenika, kako dostojanstveno prihvata svoj Krst stradanja, koji mu antihrist dodeljuje. Tog dana se naš Radovan izdigao iznad tog satanističkog suda svojim prkosom. Tog dana je naš Radovan poneo na svojim leđima, ne samo svoj Krst, već i Krst čitavog Srbskog naroda. Nije tog dana u Hagu samo Radovan osuđen. Tog dana je u Hagu osuđen celokupan slobodarski Srbski narod i njegova vekovna borba za Krst časni i slobodu zlatnu.
Braćo i sestre, mi ne treba da očajavamo, već da se radujemo što imamo takvog živog velikana među nama, koji iako okovan i utamničen, i dalje stoji kao svetionik i obasjava put svom, u magli zalutalom Srbskom narodu. Stradanje našeg Radovana bilo bi uzaludno kada iz njega nebi izvukli neku pouku. Pouka u ovome je da se moramo najpre čuvati upravo samih sebe. Da u našem narodu leži izrod koji je Radovana bacio u kandže haškoj aždaji. To izdajničko seme zla, koje nas proganja još od Kosovskog boja, i dalje kao neka pošast hara Srbijom i svojim mačem kosi sve što je čestito i pošteno u našem narodu. Kako li je danas dušama tih nesrećnika, koji za malo judinih srebrnjaka, đavolu na njegov krvavi oltar baciše Srbskog Viteza? Da li mirno spavaju? Pa i oni su nekada Božija deca bili, i oni dušu imaju. Kako li njima danas duše pate? Od ljudi će se nesrećnici sklanjati, i maniti će se proklinjati. Tražiće oprost od Srbskog naroda, ali umesto oprosta stići će ih naša ruka osvete.
Jednom Isus reče, ko želi sa mnom neka ponese svoj Krst. Naša vera Pravoslavna i jeste u tome Vaseljenska jer zahteva da bez Mučeničkog stradanja nema spasenja. Nije li naš Radovan taj iskreni stradalnik na Hristovom putu? Nije li upravo On taj, koji svojim stradanjem pokazuje pravednički put svom Svetosavskom Srbskom narodu? Nije li On taj, koji svojim stradanjem kupuje Višnji život? Jer tako to obično biva, da Bog daje stradanje onome koga najviše voli. Kako bi ovo stradanje našeg Radovana drugačije mogli da shvatimo, osim da je to samo Božija volja?
Čudni li su putevi Gospodnji?
S VEROM U BOGA ZA KRALJA I OTADŽBINU!!! (Autor je aktivni član "Pokreta Srpskih Četnika Ravne Gore" u Londonu) Izvor: Pravda
