Lazarevića, Srbina s francuskim pasošem, 23. novembra 2011. godine zarobili su teroristi ogranka Al Kaide u Maliju. - Otet sam u gradu Homburi tri-četiri dana pošto smo stigli u Mali, gde smo došli da bismo gradili cementaru za francusku firmu. Vlada Malija garantovala bezbednost, čak i pismeno, ali uzalud. Sada nema nigde ni te garacije vlasti Malija, kažu ne mogu da je nađu - priča Lazarević, koji je nedavno bio u Beogradu. Od dana otmice, duže od tri godine, bio je zarobljenik terorista. Preživeo je pakao. - Bilo je deset kidnapovanih i oko 300 mudžahedina. Na početku agonije su me pitali da li hoću da me ubiju metkom ili da me zakolju. Kažem, biram metak... Čistije je. Međutim, nisu hteli da nam brzo prekrate muke. Mučili su nas svakodnevno. Kleštima su mi kidali meso, krvnički su nas tukli. Mene i mog kolegu Filipa Verdona su vezivali za drvo: stavili bi nam marame preko očiju i repetirali oružje. Ne pucaju... Sedam puta su me tako izvodili na streljanje. To su radili da nas izlude. Na nogama smo stalno imali lance, na rukama lisice. Nismo spavali... - opisuje Lazarević. NJega su naročito mučili jer se u medijima pojavila priča da je učestvovao u sukobima u Bosni, Hrvatskoj... Da je ubijao muslimane. - Baš zbog tih izmišljenih priča o navodnom učešću u ratu u Bosni mene nisu hteli brzo da ubiju. Uz fizičko mučenje, trovali su me, prali su mi mozak. Ne znam odakle te priče u medijima, a voleo bih da znam. U vreme rata u bivšoj Jugoslaviji, bio sam najviše poslom u Brazilu. Nikada nisam ratovao, ali mi to mudžahedini nisu verovali - priča Lazarević. S kolegom Filipom Verdonom, s kojim je otet, bio je 15 meseci u zarobljeništvu. Tada je francuska vojska u Maliju počela vojnu akciju 'Ris'.

- Tada su mudžahedini u odmazdi ubili Verdona. Moj pakao se nastavljao. U pustinji su mi dnevno davali samo litar vode i parče hleba. Jeo sam bube, gliste, crve... Gledao sam šta rade životinje, živeo sam kao životinja i ostao živ... Ujela me je i škorpija, blizu srca, ali preživeo sam - priča Lazarević. U pustinji je pokušao da se ubije. Doživeo je iskustvo bliske smrti. Tada ljudi obično kažu da su videli Boga ili nekog bliskog preminulog. Serž je video oboje. - Davali su mi vodu punu teških metala i zračili me gama zracima. To zračenje je bilo najstrašnije, pošto mi je pržilo celo telo. Pokušao sam da se ubijem tako što sam kolac zabijao u stomak. Onesvestio sam se. Video sam Boga i svoju babu, koja mi je rekla: "Ćuti, sine". Verujem u Boga, video sam ga. Ne verujem u crkve, ali u Boga verujem. Bio sam s njegove leve strane - govori Lazarević.

Mudžahedini Al Kaide Svetozara Lazarevića, posle pregovora, oslobodili su 9. decembra 2014. Ne zna koliko je vlada Francuske platila teroristima za njegovu slobodu. - Prvi dan u Francuskoj, po oslobađanju, dočekao me je predsednik Fransoa Oland, crveni tepih, a već sutradan su mi udarili nogu u dupe. Nikoga više nije bilo briga za mene. Dve banke u Francuskoj su mi ispraznile konto. Firmu koju sam imao u Francuskoj su rasprodali, i automobil su prodali na licitaciji. Isto je i s računima u Brazilu, gde mi je bankar rekao: "Mislili smo da si mrtav". Ali ja nisam mrtav. Bankari su prodali moj život - priča Lazarević, koji kaže da zbog svega toga vodi nekoliko sudskih procesa u Francuskoj i Brazilu.

Ogorčen je i na Srbiju. - Ovde sam rođen, u Beogradu. Tražim da me Srbija prizna kao svog građanina. Kada sam bio otet, Srbija nije učinila ništa da mi pomogne, ali je posle svega mogla da napravi neki gest dobre volje. Da pokažu da im je stalo do svojih građana. Bilo šta... - kaže Lazarević i ističe da još ne zna da li će nekoga tužiti zbog izmišljene priče da je špijun. Od posledica mučenja i trovanja, ne uspeva da se vrati normalnom životu. - Trebalo mi je devet meseci da prihvatim da sam klinički mrtav. Temperatura mog tela je 31 stepen. Ni lekarima nije jasno šta se dešava s mojim metabolizmom. Ovo što se meni događa, posle mučenja, trovanja i zračenja u logorima Al Kaide, jednostavno nema objašnjenje. Kako sam živ - ne znam. Ne zna niko, ni lekari. Ali živ sam - kaže Svetozar Lazarević.

Uz ime Serža Lazarevića vezivalo se i svedočenje u Hagu u slučaju Slobodana Miloševića. - Nisam mogao da verujem da su pisali da sam špijun, zločinac, da sam ratovao u Bosni, Hrvatskoj, da sam svedočio u Hagu... Sve same laži. Pisali su Slobodan - Serž Lazarević, a ja se zovem Svetozar. Voleo bih da upoznam tog Slobodana Lazarevića koji je svedočio. Možda bi on mogao da mi objasni zašto su stavljali moju sliku kao svedoka na procesu u Hagu, a njegovo ime. Sada verujem da su hteli da mi pripišu tuđe zločine jer nisu verovali da ću preživeti - kaže Svetozar.

Lazarević smatra da se države mogu izboriti u borbi s teroristima. - Isto je i u Srbiji i u Francuskoj. Svuda vlast mora da pazi na narod. Vlast mora da kontroliše i priliv migranata u Evropu. U tom talasu izbeglica, ima i onih koji su opasnost. Vlast mora da kontroliše ko dolazi na njihovu teritoriju. Moraju znati ko su ljudi koji dolaze, imaju li papire, kakva im je prošlost, da li predstavljaju pretnju... - kaže Lazarević. Izvor: Blic