Autor teksta podsetio je da će u maju biti 50 godina otkako je Partizan postao prvi klub iz istočne Evrope koji je igrao finale Kupa šampiona.
Real Madrid je 11. maja u Briselu bio bolji sa 2:1, a komšije smatraju da je taj datum i njima važan jer je Josip Pirmajer tada postao prvi Hrvat koji je igrao u finalu najvećeg klupskog takmičenja na svetu.
Hrana i premije
Bivši fudbaler Partizana i nekadašnji sportski novinar u Zagrebu Miroslav Rede (78) takođe smatra da teza o crno-belima kao hrvatskom klubu "i te kako ima uporište".
- Pogledajte samo ovaj popis igrača i sve će vam biti jasno - kaže Rede, koji je rođen u Kikindi, a ponikao u Partizanu i svojevremeno bio kapiten jedne od najtalentovanijih generacija juniora.
Na papiru koji je ponudio kao dokaz stoji gotovo 30 imena bivših fudbalera crno-belih koji su bili Hrvati, a ostavili su zapažen trag u Humskoj: Franjo Glaser, Zlatko Čajkovski, Florijan Matekalo, Stjepan Bobek, Ivan Švaljek, Vladimir Čulik, Franjo Rupnik, Miroslav Brozović, Franjo Šoštarić, Bruno Belin, Branko Zebec, Ante Mladinić (trener) i mnogi drugi.
Rede, međutim, opovrgava tvrdnju da su najbolji zagrebački fudbaleri dolazili u Humsku po direktivi vojnih vlasti.
- Ta priča je na klimavim nogama. Većina, barem dvadesetorica igrača, u Partizan je išla svojom voljom jer je služila vojni rok i dobijala hranu i premije. Branka Zebeca, koji je kasnije igrao i za Crvenu zvezdu, praktično su oterali iz Zagreba u Partizan. Nisu mu dali neku zasluženu nagradu ili premiju i on je iz besa otišao u Beograd. Odmah je za njim pošao i njegov najbolji drug Bruno Belin - priseća se Rede.
Dogodio se sportocid
Zvonimir Magić (85), predstavljen kao doajen hrvatskog novinarstva, govori s druge strane o Partizanu kao o državnom projektu koji je stvoren s ciljem da se uništi hrvatski fudbal! Odlazak velikog broja hrvatskih igrača u Humsku naziva sportskim genocidom, odnosno "sportocidom".
- Posle 1945. nama se dogodio sportocid! Zašto se to krije? Gde su trofeji, dokumentacija, oprema nekadašnjeg Građanskog? Sve su zatrli, prokleti bili. Trebalo je slomiti sve hrvatsko, oteti, zatrti. Zato se dogodio Partizan. To je velika tuga zagrebačkog fudbala, srce su mu iščupali - priča Magić.
Bobek od ustaše do "grobara"
Stjepan Bobek je donedavno bio najbolji strelac u istoriji Partizana (prestigao ga je Saša Ilić), ali je malo nedostajalo da ga životni put odvede daleko od fudbala. U Humskoj je završio po direktivi tadašnjeg Generalštaba i to trećoj u nizu, ultimativnoj, jer je bio pripadnik KNOJ-a (Korpusa narodne obrane Jugoslavije).
Novinar Magić, međutim, objašnjava da je Bobek za vreme Drugog svetskog rata bio pripadnik hrvatske policije sa zaduženjem da zatvorenicima uzima otiske. Kao fudbaler Građanskog, čak je 1943. godine igrao u Padovi u dresu mlade ustaške reprezentacije protiv Italije. Kao što su Glaser i Brozović bili reprezentativci NDH. Bobek je imao zaštitnika u sportskom radniku i majoru Marjanu Matančiću, a kako za vreme rata nije učestvovao u borbenim akcijama, on se izvukao i kasnije posvetio samo fudbalu.
Upravo je na Bobekov predlog 1959. godine Partizan dotadašnje bele dresove zamenio crno-belima, a zanimljivo je da je tu odluku potpisao tadašnji predsednik JSD Partizan Franjo Tuđman!
Šoštarić gađao Staljina
Jedan od najistaknutijih hrvatskih igrača u Partizanu bio je čuveni golman Franjo Šoštarić, koji je mogao skupo da košta crno-bele prilikom jednog gostovanja po SSSR-u. Posle meča sa moskovskim Dinamom napio se i čašom votke gađao Staljinovu sliku koja je stajala na zidu. Zbog nezapamćenog skandala, srećom, nije ispaštala čitava delegacija.
Šoštarić je odmah izbačen iz tima, a po povratku u Beograd bio je "proteran" u FK Kvarner iz Rijeke. Pošto je tamo branio izvanredno, posle godinu dana vratili su ga u Partizan. Izvor: Večernji list
