Pravda

Piše: Vladimir Frolov Homogenost, umešnost i funkcionalnost državnih struktura ministarstava sile moćne Rusije uz briljantni filigranski učinak MIP, dominira danas svetskom scenom. Neprobojnost te patriotske strukture, vidljivo ruši sve holivudske mitove o moći zločinačke CIA koju su ipak doradili nacistički stručnjaci, a Holivudske filmadžije digle na pijedestal svemogućeg ali samo na filmskom platnu, jer život piše romane, a romani pišu filmski scenario. Skoro tri decenije, prespavali su kaubojski zločinci snom pijanih legionara koji gospodare svetom posle rušenja Berlinskog zida, i dozvoljenog raspada Varšavskog pakta u kom su narasle suprotnosti osamostaljenih viševekovno porobljenih Slovena katolika, probile branu vizure ideološke zajednice predvođene Sovjetima, umorne od čekanja boljeg sutra. Želja zvana Sibir bila je na dlanu i opijeni tim snom, propustili su toliko željeni trenutak, previdevši pritom da narod koji ima svoju istoriju, državnost, tradiciju, samosvest zasnovanu na duhovnim vrednostima pravoslavnim, neće i ne može da se povede u samouništenje! Oslobođena ideoloških okova, snaga iskonskog ruskog blesnula je svom silinom, iznedrivši nove stvaraoce, državotvorce sa vizijom uloge svoje Otadžbine u globalnim relacijama. Zato, suverenost i odgovornost uvažavanja drugog kao osnov poštovanja OUN, za prioritet svoga delanja ima novo rusko rukovodstvo. Iznenađenje, što se neko drznuo da bez pitanja „gospodara sveta“ ušeta na poziv suverene države u pomoć, u trenutku kada ruski avioni sleću u Siriju, nije imalo granica. Uhvaćeni, kao dete sa prstima u pekmezu, gospodari svetskih energenata zaprepašćeno su gledali kako ruska avijacija gospodari nebom Sirije, razarajući zlo pretenciozno nazvano ID, što ga upravo oni i stvoriše, zarad svojih samoživih planova! Veština, preciznost i efikasnost, krase rusku eskadrilu koja je branila i odbranila OUN kao jedinu moguću alternativu miru svetskom, jer bez razgovora i dogovora nema ni mira ni prosperiteta, ali razgovora sa uvažavanjem svake države i svakog naroda ponaosob. Probuđeni iz lopovskog sna, suočeni sa vatrom koja guta njihovo kradolomno bogatstvo tuđe nafte, provrištali su ideolozi neoosmanskog sna, potežući sve moguće argumente za satanizaciju Vladimira Vladimiroviča, kao arhetipskog ruskog cara koji uvek na kraju njihovih nestašnih „dečijih“ igara, uđe u park i ispraši im tur, jer su prevršili meru. Rugajući se ruskom čoveku da je pijanac, prostak, pravoslavni primitivac, dekadentni evropski samozadovoljni „prepotentni ibermenši“, pokazaše svu svoju impotentnost! Evropa, kao kaubojska sluškinja koju upotrebljavaju i zloupotrebljavaju (po želji i potrebi) zaboravlja sve svoje zahvalnosti baćuškama koje su uvek priskakale u toliko potrebnu pomoć, nikada ne zloupotrebivši svoju vidljivu premoć. Matrica stvorene „demokratske kritike“ zla vaskolikog iza gvozdene zavese, kako to izgovori pijani Vinston u svojoj nemoći da ostvari pakleni plan ostrvskog gambita nakon poraza fašizma koji su sami iznedrili, i danas funkcioniše. Sva njena mašinerija stavljena je u pogon, da analizira, prognozira i nadasve satanizuje odluku ruske države da kao stalna članica Saveta bezbednosti OUN praktično primeni ulogu pomagača, u opravdanoj borbi suverene države Sirije sa zlom ID stvorenim zarad njenog uništenja, kako bi se grupa špekulanata dokopala tuđeg nacionalnog bogatstva- energenata nafte i gasa! Trogodišnji rat, razaranja svega što je vekovna ruka ljudska stvorila, stotine hiljada mrtvih, pravdani su navodnom željom za demokratskim promenama i odlaskom izvikanog „diktatora“ iz zemlje prebogate naftom i gasom, toliko da nije za sirijske narode koji su u miru živeli! Neoosmanski sanjari, nisu čitali stare zapise o bunama okupiranog ali nepokorenog naroda Sirije, nisu čitali ni zapis da je strašni mubešir (maršal) Omer paša Latas posle krvavog gušenja ustanka, isticao nepokorenu odlučnost Sirijaca da izbore slobodu. Zato će osmanska vlast, posle Prvog balkanskog rata u region Alepa naseliti izbegle krvoločni Šiptare kao dokazane sluge osmanlija, da dobiju povlastice i odrešene ruke jer imaju iskustvo sa pravoslavnim Srbima i njihovim bunama, koje su kao bašibozuk slobodno kinjili. Nije Latas džaba bio državni dželat, čuven po surovosti i efikasnosti, održavajući u životu trulo carstvo dok su prvi geolozi istraživali bogatstvo Sirije, trošeći pare bankara i skicirajući buduće trase energetskih puteva, u projektu zvanom „Drang nach Osten“! Dugo su ti skicenblokovi kupili prašinu, dok se ne pokrenu projekat „arapskog proleća“ sa namerom da se svakako u krvavo leto zakavkasko pretvori. I opet, tvorci paklenih planova nisu čitali ni stare ruske državne zapise ni pesme LJermontova, da nauče otkad seže državna pažnja onih što kao budni čuvari svoju zemlju čuvaju! Stara poslovica — bolje sprečiti, nego lečiti — i poziv suverene države, da kod nje leče i da kod sebe spreče, učini opravdanim razlogom, radnu posetu ruske armije u Siriji. Poštovanje suvereniteta i iskrena saradnja sa saveznicima, okrunjena zajedničkim centrom za razmenu svih saznanja, potpuno su ogolili višedecenijsku okrutnost agresija za interes energetskih predatora koje sprovodi NATO, bez pristanka država, naroda i vlada! Zlurade prognoze željenog avganistanskog i vijetnamskog scenarija, pokušaj emotivne reakcije na zločin obaranja aviona u legalnoj misiji, lažne optužbe za migrantsku krizu koja plavi EU, sve je to palo u vodu pred novim iznenađenjem, odlaskom dela ruske avijacije koja je ispunila humanu misiju. Gromoglasno spekulisanje sa navodnim verolomstvom i pretećim slomom misije pada u vodu pred istinom, omogućeni su pregovori za koje je pristanak dala vlada Sirije jer su bez mogućnosti ucena i unapred dogovorenih scenarija neiskrenih posrednika ,tako dobro vidljivih na primeru bivše Jugoslavije. Pregovori su vraćeni pod okrilje OUN, što vidljivo pokazuje poštovanje međunarodnog prava a raspisani parlamentarni izbori u Siriji bez mogućnosti raznih „majdana“, pokazaće značaj odluke izbora suverenog naroda, koji sam o svojoj sudbini i odlučuje. Snaga pregovora koje vodi OUN, pokazaće da je prošlo vreme selektivne snage koja je korišćena da „vodi“ OUN, u nečasno nametanje iznuđenih rešenja. Vladimir Vladimirovič, nije krio gordost saznanja da je upravo ruska armija omogućila taj kvalitetni povratak snage pregovora u okvire stvarne moći OUN, uručujući ordenje zaslužnim pojedincima koji su besprekorno vešto i smelo izvršili naredbu svog vrhovnog komandanta, jer bez vojske nema države, a vojske nema bez naroda svesnog šta brani. Kako se brani ali i pomaže u odbrani saveznicima, upravo su pokazali svi koji su imali tu čast da u Gregorijanskoj dvorani Velikog kremaljskog dvorca prime zaslužena odličja, iz ruku vrhovnog komandanta. Kao izaslanici svoje Otadžbine, u misiji mira, oni su polomili zube besne nemani nazvane pretenciozno ID, znajući da tako brane i prvu stopu zemlje svoje i narod svoj! Čika Bžežinski zalud proučava „veliku šahovsku tablu“, u svojoj mržnji potpuno je prevideo, njegovi daleki pretci „šljahtići“ (niže plemstvo) nisu ni pasuljem mice igrali, dok su ruski državnici šah kao obavezni nastavni predmet umeća kombinovanja i predviđanja savladali, te je ruski gambit bio i ostao ona nepoznata i nepredvidiva odluka. Analitičarima iz Lenglija, samo je preostalo da uspešnu mirovnu misiju ruske vojske u Siriji označe imenom „Volođin gambit“, uz napomenu obavezne dodatne literature mnogohvaljenoj knjizu čika Zbignjeva! Pa, ima ko voli da čita SF, ali ima i ko majstorski igra šah! Izvor: Fond strateške kulture