Pravda

Čitav niz godina gračanički stražari na čelu sa monahom Antonijem vode jednu tešku borbu, za očuvanje nemanjićke svetinje, čudotvornog manastira posvećenog Arhangelu Mihailu u narodu poznatom i kao valjevska Gračanica. Prošle godine, koja je na neki način bila presudna i za ovu svetinju i za srbski narod, ta borba bila je u punom jeku. S tim što su čuvari svetinje bili naoružani samo voljom i verom, a neprijatelj gnevom i svevlašću. Danima i noćima su kraj manastira dežurali i stari i mladi iz cele Srbije, sve dok vlast, baš ona licemerna koja se na jednom mestu „bori“ za svetinje i „štiti ih“ od šiptarskih terorista a na drugom mestu ih sama ruši, nije učinila i poslednji korak da još jednom zgazi pravoslavlje. Svi smo bili svedoci tog zločinačkog čina kada su nogama provalili u manastir, kada su bagerom porušili konak, a mošti svetitelja razbacali po manastiru, kada je zvonik srušen a vernici koji su zatečeni pohapšeni… Tog dana ova vlast je pokazala da se ničega ne boji, da za nju Bog ne postoji a da je pravoslavlje u većoj opasnosti nego za vreme komunizma. Jer danas sem što ga ovaj marionetski režim sa dubokom mržnjom ruši, nema ni sveštenstva da ga brani. Ipak, taj čin nije obeshrabrio gračaničke stražare koji su jesen proveli ispod šatora, a zimu dočekali u trošnoj kućici jednog meštanina. I bez sveštenika, i bez Svete nedeljne Liturgije, crkva svetog Arhangela Mihaila bila je punija od prestoničkih bogomolja. A nada se vratila baš za slavu kada je nakon obećane liturgije sveštenik izjavio da su izmolili da se u valjevskoj Gračanici vrše liturgije od tada pa do sudnjeg dana… Juče (1. marta) je u Valjevu održan protest protiv potapanja manastira, pozivala se cela Srbija, a došlo je 400 duša. Pozivali su da se ne potapa manastir, da se sačuva, jer Nemanjići nisu gradili manastire kao što to Nikolić i Gašić čine. Pozivali su ljude da se odupru ovom režimu, njihovim namerama, da pokažu volju i da zasluže odbranom svetinje da nas Bog pogleda. Danas je put do manastira potopljen. Naša Gračanica usamljena stoji okružena vodom kao na poluostrvu. Ova živa svetinja koja se voli, čija se patnja oseća, jer ne pati za sobom već za Srbima i propašću u koju srljaju boreći se za materijalno i ovozemljasko i odsustvom duhovne snage i volje da za ovu čudotvornu bogomolju pomole… Ava Justin je zapisao: „Naši Sveti Preci koji su zidali Svetinje onamo gde se zbivanjem čudesa projavljivala Volja Božija, pre bi pristali da svi pomru od žeđi samo da ne budu na strani bogoboraca koji ustaju na Volju Božiju. Ili možda Svevideći Bog nije znao da će se đavo i njegovi setiti posle nekog vremena da mu oskrnave i potope Svetinju. 'Možeš kako hoćeš ali ne možeš dokle oćeš'. Ako bude pobožnih imaće Gospod radi čega sačuvati Svetinju Svoju koju je On blagoslovio da bude lečilište duša a ne spomenik i turistička atrakcija telesnima. Sveti Arhangel čuva svoju svetinju, kao što ju je čuvao pre mnogo vekova u Honi.“ Baš danas je Gračanica poput čuda u Honi, a mi se nadamo čudu Božijem, hrabrosti Božijeg vojskovođe Arhangela Mihaila. Samo da li smo dostojni takvog spasenja? Kada jedan manastir u srcu Srbije nismo mogli da sačuvamo, kako ćemo sutra sačuvati Srbiju? www.youtube.com/watchwww.youtube.com/watch

Pročitajte još:

• Srušen konak manastira Valjevska Gračanica
• PRAVOSLAVNI ODGOVOR: Uhapšeni branioci Valjevske Gračanice pevaju u policijskoj marici (VIDEO)
• Episkop Milutin traži da se spasi valjevska Gračanica

Izvor: vaseljenska.com