Pravda

Kako ističe magazin, čiji su osnivači Privredna komora Srbije i Ekonomski institut, u Srbiji ima oko 2.000 kompanija koje zapošljavaju oko 6.000 visokoobrazovanih stručnjaka, i nalazi se na vrhu liste atraktivnih lokacija najvećih svetskih IT kompanija. To potvrđuje i najnovija studija „Price waterhause Coopers: Shared Services-the Edge Over" u kojoj ispitanici, kako prenosi Nacionalna poslovna revija, ističu atraktivnost istočnoevropskih zemalja kao mesta njihove buduće lokacije. Kako se navodi istraživanja pokazuju da bi do 2020. u Srbiji moglo biti otvoreno od 50.000 do 100.000 novih radnih mesta u oblasti novih informacionih tehnologija (IT), a trenutna potražnja je za oko 30.000 radnih mesta, dok se godišnje obrazuje tek 1.000 do 1.500 IT stručnjaka. Razvoj srpskog IT sektora poslednjih godina, u perspektivi otvara velike mogućnosti za razvoj celokupne srpske privrede, poput razvoja sektora poslovnih procesa (BPO/ŠC sektor). Srbija u svetu postaje poznata po razvoju „embedid sistema", razvoju aplikacija u industriji zabave i aplikacija po zahtevu, a konkurentne cene rada visokoobrazovanih stručnjaka iz svih oblasti IKT-a postavile su Srbiju u centar interesovanja najvećih svetskih kompanija. Prema rečima Jelena Jovanović, sekretara Udruženja za elektronske komunikacije i informaciono društvo Privredne komore Srbije, softver je jedini proizvod za koji imamo kapacitet da ga izvezemo u Kinu, Kanadu ili Ameriku "jer ga možete umnožiti beskonačno mnogo puta, a da vas to ništa ne košta“. Ipak, srpsko tržište IT usluga je veoma nerazvijeno, a kao jedan od pokazatelja je i IT potrošnja po glavi stanovnika, koja je za 2015. iznosila oko 62 evra, dok je prosek u EU 600 evra. Takođe, Srbija ulaže 60 evra po stanovniku u IT industriju, što je na nivou Bugarske i Rumunije, i znatno su veća nego u Makedoniji, Crnoj Gori i BiH, dok su mnogo manja nego u Hrvatskoj, koja ulaže 200 evra, kao i od proseka Evropskoj uniji od 800 evra. Da bi IT sektor mogao da beleži dalji rast neophodno je ulagati u školovanje potrebnih kadrova, ali i obrazovne sadržaje prilagoditi modernim tehnologijama i metodama rada koje su u skladu sa realnim trendovima u praksi. Takođe je potrebno raditi i na razvoju i unapređivanju programa prekvalifikacije nezaposlenih i razvoju i unapređivanju programa mentorstva za nove preduzetnike. „Neophodno je proširivanje mogućnosti za sticanje poslovnih i preduzetničkih znanja i veština na studijama iz oblasti informacionih tehnologija, kao i veća zastupljenost računarstva i informatike u osnovnim i srednjim školama, kako u opšteobrazovnom, tako i u profesionalnom delu“, kaže Jovanović. Država je postavila cilj da se do 2020. izvoz usluga u IT sektoru poveća na milijardu evra, kao i da se posebno poveća udeo u izvozu sistem-integratora, „embedded sistema“ i kompletnih rešenja. „Za to je potebno otvoriti javne podatke za ponovnu upotrebu, usvojiti nacionalni okvir IKT kompetencija za IKT profesionalce i IKT korisnike, omogućiti upotrebu elektronske fakture u MSP sektoru, omogućiti jeftinije i jednostavnije elektronsko plaćanje na tržištu i ojačati deo industrije koji se bavi podacima“, kaže Jovanovićeva. Ona napominje da je neophodno konsolidovati državnu informatičku infrastrukturu, omogućiti interoperabilnost informacionih sistema u državnoj upravi, prihvatiti CE znak bez dodatnih zakonskih procedura i usvojiti zakonsku regulativu i primere dobre prakse iz EU, kao i obrazovati više IKT profesionalaca. Na listi najtraženijih zanimanja u Srbiji ubedljivo dominira IT struka, prenosi Nacionalna poslovna revija podatke Ministarstva prosvete i sajta Poslovi.infostud, među kojima su najtraženijih pet zanimanja programer, JAVA programer, PHP programer, NET diveloper i softver inženjer. Izvor: Tanjug