Pravda

Piše: Aleksandar Pavić Ogromna većina svetske javnosti obradovala se vešću da su snage zakonite sirijske vojske 27. marta, posle skoro 11 meseci, oslobodile drevnu Palmiru od surove i rušilačke okupacije i terora Daeša. Vladimir Putin je telefonski čestitao Asadu oslobađanje grada, dok je Asad izjavio da bez ruske podrške to ne bi bilo moguće. I Ban Kimun je pozdravio oslobađanje. Ali ima i onih koji nisu bili baš oduševljeni takvim raspletom događaja. Kako piše poznati novinar Robert Fisk za londonski Independent: „Manje od nedelju dana pošto su izgubljene duše ‘Islamskog kalifata’ uništile živote više od 30 ljudskih bića u Briselu, trebalo je – zar ne? – da aplaudiramo povodom najtežeg vojnog poraza u istoriji Islamske države. Ali ne. Dok su crni magovi ubijanja bežali iz Palmire ovog vikenda, gospoda Obama i Kameron su bili tihi poput groba u koji je ID već poslao mnoge svoje žrtve“. Zapadna nelagoda bila je vidljiva još ranije. Na redovnoj konferenciji za štampu od 24. marta, kada je oslobađanje Palmire već bilo izvesno, glasnogovornik Stejt departmenta Mark Toner jednostavno nije uspevao da sakrije svoje razočarenje. Novinarsko pitanje je glasilo: „Izgleda da je sirijska vojska, uz podršku Rusa, prodrla u Palmiru. Da li se nadate da će oni izgurati ID iz grada ili nemate stav o tome ko kontroliše grad i njegove drevne ruševine?“ A evo šta je odgovorio Toner: „Mislim, to je mnogostradalno mesto. ISIS je zauzeo taj grad 2015. a Asadov režim je uzvratio pojačanim vazdušnim udarima, koji su izazvali mnoge civilne žrtve. Grad je stradao od zločina ID, uključujući i užasno ubistvo Kaleda Asada (svetski poznatog bivšeg direktora arheološkog lokaliteta u Palmiri, koji je u vreme smrti imao 81 godinu – prim. aut.) prošlog avgusta – a državni sekretar je o tome već govorio – kome je odrubljena glava. ID je njegovu istoriju i kulturu sistematski uništavao. Pljačkao je – jednostavno je opljačkao njegova istorijska nalazišta. Stoga, imajući sve to u vidu, mi – naravno, naš prioritet – a to sam juče rekao – je da porazimo i uništimo Daeš. To ostaje naš prioritet. Međutim, takođe uviđamo da zamena jedne, odnosno zamena Daešove varvarske vladavine Asadovom tiranijom i nije neka zamena ili sjajno rešenje“. Srećom, novinar je rešio da poentira do kraja: „Ipak deluje pomalo… čudno zbog dve stvari koje slušamo poslednjih meseci, pod jedan, da se Asad nije na pravi način borio protiv Daeša i da se uglavnom borio protiv sirijske – umerene sirijske opozicije…“ Toner: „Što je i tačno“. Novinar: „… što se takođe odnosilo i na Ruse.“ Toner: „I to je tačno“. Novinar: „Ali sada deluje da oni ipak rade i nešto od toga. Ne bi li to trebalo pohvaliti, po vašem mišljenju?“ Toner: „Pa neću to da pohvalim, neću da pohvalim zato što je važno setiti se da je jedan od razloga za prisustvo Daeša u Siriji to što je Asadova brutalna represija nad sopstvenim narodom stvorila svojevrstan vakuum, ako hoćete, što je omogućilo grupi poput ID da se razvije“. Dakle, osim što je izrazio zvanični stav da je za SAD suštinski svejedno da li će u Siriji vladati Islamska država ili Asad i što je nastavio da insistira na fikciji da se sirijske i ruske snage zapravo ne bore protiv islamista, već protiv nekakve „umerene opozicije“, uprkos rezultatima koji su očigledni za svakog ko ima oči, Toner je pokušao da odgovornost za jačanje islamista prebaci na samog Asada. Nažalost po njega, u toj drskoj tvrdnji ga, osim Rusa i svakog ko ima i gram zdravog razuma, demantuju i „njegovi“. O ovome je na FSK već pisano prošle godine, ali vredi ponoviti. Naime, Informativni izveštaj američke Vojnoobaveštajne agencije – DIA – od 12. avgusta 2012. jasno otkriva da je iza uspona islamista u Siriji, uz arapske zalivske zemlje i Tursku, stajao i Zapad: „Generalna situacija: A. Na internom planu, događaji se razvijaju u jasnom, versko-sektaškom pravcu. B. Salafisti, Muslimanska braća i Al Kaida – Irak su glavne snage iza ustanka u Siriji. C. Zapad, Zalivske zemlje i Turska podržavaju opoziciju, dok Rusija, Kina i Iran podržavaju režim… 1. Posledice po Irak… C. U daljem raspletu situacije, postoji mogućnost uspostavljanja proglašene ili neproglašene salafističke kneževine u istočnoj Siriji (Hasaka i Deir Ezor), što je upravo ono što sile koje podržavaju opoziciju žele, kako bi izolovale sirijski režim, koji se smatra strateškom dubinom šiitske ekspanzije (Irak i Iran)“. Upravo je oslobađanje Palmire, grada sa mnoštvom lokaliteta pod zaštitom UNESKO koje je Daeš tokom svoje okupacije uništio – otvorilo put ka oslobađanju ostatka navedene „salafističke kneževine u istočnoj Siriji“, čije su stvaranje, kako se vidi, podržale i omogućile zapadne sile. Predvođene Tonerovim pretpostavljenim. I sam Robert Fisk podseća na zapadno ponašanje prilikom pada Palmire u ruke islamiste prošle godine: „Kad je Palmira pala prošle godine, predviđali smo pad Bašara al Asada. Ignorisali smo, ćutali smo na veliko pitanje sirijske vojske: zašto, ako su Amerikanci toliko mrzeli ID, nisu bombardovali njihove samoubilačke konvoje koji su probili prve linije sirijske vojske? Zašto nisu napali ID ‘Ako su Amerikanci hteli da unište ID, zašto ih nisu bombardovali?’ pitao me je jedan sirijski general posle poraza svojih vojnika. NJegov sin je ubijen u odbrani Homsa. NJegovi ljudi su zarobljeni i njihove glave odsečene među rimskim ruševinama. Sirijskom zvaničniku koji je bio zadužen za rimske ruševine (za koje smo se, sećate li se, toliko brinuli) je takođe odsečena glava. ID je čak, radi zabave, vratio naočare na njegovu odsečenu glavu. I tada smo ćutali“. Kao što su ćutali kada su mudžahedini sekli srpske glave tokom 90-tih. Ćutali su jer su bili njihovi. Kao što su i ovi današnji. Ipak, ćutanje nije moglo da spreči neželjeni rasplet. Posle slavlja povodom drakonske presude Karadžiću, usledio je hladan tuš u Palmiri. Zato Obama i Kameron ćute. Zato je glasnogovornik Stejt departmenta bio pomalo nervozan. Nisu uspeli da od Sirije naprave Libiju. A ni „Kosovo“ ni Sarajevo. A toliko su se trudili, toliko je glava posečeno… Izvor: Fond strateške kulture