Pravda

U posmatranju novog i prilično neočekivanog za ukrajinsku politiku tandema učestvovali su šef komiteta za oružane snage Senata SAD DŽon Mekejn, šef komiteta za inostrane poslove predstavničke palate Ed Rojs i neke druge ličnosti koje su Amerikanci ubrajali u jastrebove. A glavnu epizodu boravka Nalivajčenka i Timošenkove sa one strane okeana predstavljali su dugački pregovori tog para sa zamenikom državnog sekretara SAD za Evropu i Evroaziju Viktorijom Nuland koja je u Vašingtonu bila odgovorna za projekat pod nazivom The Ukraine. O postignutim dogovorima za sada se ništa ne zna, ali o planovima nove američke brigade već može da se sudi. „Neprijatelj može da iskoristi treću revoluciju kako bi u Ukrajini uveo vojnu diktaturu, koja će biti pod upravom Kremlja“, – izjavio je tandem i usput optužio sadašnjeg predsednika Porošenka za korupciju, ali i saopštio da se formira neka „društvena asambleja“. NJen zadatak je da osmisli novi Ustav i da njegov projekat da na opšti referendum. To je strategija. U taktici – formiranje nove vlade, mada je, prema mišljenju tandema, pokušaj da se to učini u sadašnjoj Vrhovnoj radi, „jednak gubitku vremena“. Pa kada će, onda? Nalivajčenko i Timošenko su natuknuli kakav im je zadatak postavljen: nova smena režima ne treba da bude sledeći operetski majdan, a sa eksperimentima koji sebe nisu opravdali zajedno sa svim onim sakašvili-abromavićusima treba da se stane. U suprotnom – projekat The Ukraina, koji su osmislili i platili Amerikanci može da propadne uz veliku buku. Narod Ukrajine trpi predugo, te njegovo strpljenje može i da se naglo završi. Tada će postati poznate mnoge činjenice koje američki organizatori bala vrlo pažljivo kriju. Na primer, kako je taj isti Porošenko čiji je rejting 7 – 8 procenata uspeo da pobedi na predsedničkim izborima već u prvom krugu? Ko su bili ti „nepoznati snajperisti“ koji su pucali u ljude na majdanu? Ko je oborio putnički „Boing“ nad Donbasom? Ko natura neonacističku ideologiju Ukrajini? Ko je, najzad, započeo krvavi građanski rat na istoku republike koji je odneo hiljade života? Zašto su, bez obzira na sve, Amerikanci zaustavili svoj izbor na ovom, bar na prvi pogled prilično neobičnom, tandemu? Juliju Timošenko poneko već smatra za marginalca. Nekada je ona svoj burni rad počinjala kao zamenik sekretara komiteta komsomola na Dnjepropetrovskom državnom univerzitetu? Još uvek se na tom univerzitetu priča kako je Timošenko, koju su tada bolje znali po njenim prethodnim prezimenima Kapitelman i Grigjan, učestvovala u orgijama sa onima koji su proveravali ili prolazili kroz univerzitet. Priča se i da se ona baš tako i upoznala sa rukovodiocem sektora Dnjepropetrovskog oblasnog komiteta KPSS Timošenkom, i da se vrlo brzo posle toga udala za njegovog sina. Nije isključeno ni da su sve ovo priče i spletke, ali posle uspešnog braka Jula se pretvorila u domaćicu prvih video-salona Dnjepropetrovka, a njen tast je u to vreme rukovodio kinematografijom, širenjem bioskopske mreže i televizije u oblasti. Savez Timošenka-starijeg i Kapitelman-Grigjan je toj čvrstoj porodici napravio prvi veliki novac. A posle toga je bila Julina epopeja s Pavlom Lazarenkom – predstavnikom predsednika Ukrajine u Dnjepropetrovsku, zatim prvim potpredsednikom i predsednikom vlade. Diplomate koji su radile u Ambasadi Ukrajine u Moskvi pričaju kako je tokom mnogobrojnih poseta Lazarenka „Belokamenoj“ Moskvi on, zajedno sa svojom pomoćnicom Julijom Timošenko, odsedao u ambasadorskim apartmanima u ulici Stanislavskog 8. Zatim je Jula poslovala sa „Iterom“, sa snabdevanjem armije hranom, na čemu su neki ruski generali izgoreli, pa posle toga postoji bekstvo i „srećno prizemljenje“ Lazarenka u američki zatvor. Samo je uvek harizmatična Jula svaki put ostajala na površini. Mada je i ona povremeno stizala iza rešetaka. Prvi put ju je tamo poslao Kučma zbog afera u vezi sa isporukom gasa Ukrajini, a drugi put – Janukovič. Opet zbog gasa. Međutim, svaki put se ona ponovo rađala, baš kao da je ptica Feniks. NJen neverovatan talenat da upravlja gomilom i da vodi za sobom mase ju je oslobađao čak i u najgorim vremenima. Ona je bila ta koja je na svojim nejakim leđima, kako je sama govorila, uspela da smesti u predsedničku fotelju „ništavilo od Juščenka“. Ona je i ta koja je u invalidskim kolicima, ali i na štiklama visokim dvadeset santimetara, tihim glasom samrtnice pozivala majdan-2014. da krene na rušenje državnih ustanova. I gomila je išla za njom! A veliki ljudi sa one strane okeana poštuju Timošenkovu zbog njene veštine da kada začuje naredbu „Šic!“ u momentu reterira i sklupča se bez reči. Tako se, na primer, desilo, posle Evromajdana. Čak ni izdaja vernog „nosioca oružja“ Turčinova, koji je na vreme uspeo da uskoči u čamac Porošenka za nju nije predstavljala nepopravljiv udarac. Takva je neverovatna harizma te neprimetne jevrejske devojčice iz Dnjepropetrovska koja je uspela da se pretvori u jaku ukrajinsku ženu. „Kicja“ – (mačkica) tepaju joj mnogobrojni poklonici i nahranjeni ukrajinski novinari. Ume da se uvuče u dušu, da se napravi slaba a zatim odjednom, kada se pojavi onaj koji je predviđen da bude žrtva, zarije u njega oštre kandže i zube (Nalivajčenko se toga još uvek dobro seća). Julin lični rejting se koleba između 10 i 20 procenata, što je za Ukrajinu koja se razočarala u sve, prilično. Tim pre što su se rejtinzi Porošenka, i posebno Jacenjuka sa njihovim na brzinu spetljanim partijama i blokovima, odavno približili nivou plintusa. Nije teško sračunati zašto su SAD ponovo iz džepa izvukle obeležene karte Timošenkove i uz njih postavili kartu Nalivajčenka od koga sada prave lik borca protiv porošenkovske korupcije. Jula zna da osvaja simpatije, da za sobom vodi gomilu, ali ona je nepredvidiva, a Nalivajčenko koji je u javnoj politici je – niko, ali je za Amerikance stoprocentno „naša stoka“! U septembru 2013.godine Generalno tužilaštvo Ukrajine je povelo protiv Nalivajčenka postupak zbog izdaje države. Tadašnji predsednik SBU (tj. Službe bezbednosti Ukrajine) Aleksandar Jakimenko, koji je na tu dužnost stupio za vreme Janukoviča i koji je smenio Nalivajčenka je ispričao: ceo sprat u toj mračnoj zgradi Službe u ulici Vladimirskoj su dugo zauzimali saradnici Agencije CIA. Sve dokumente sa oznakama „poverljivo“ i „strogo poverljivo“ su oni pažljivo proučavali, i mnoga od tih dokumenata su sami i pisali. Nekoliko godina pre toga Nalivajčenko je zajedno sa ambasadorom SAD svečano, pred TV-kamerama najvećih kanala, uručio diplome svršenim studentima lokalne obaveštajne škole, a sama SBU se pretvorila dok je on zauzimao istu dužnost, u filijalu američke tajne službe. Skandal oko osobe tog političkog poslenika se prvi put raspalio još u 2007.godini. Tada se novi rukovodilac ukrajinske „bezpeke“ Valentin Nalivajčenko obrušio na zamenika predsednika Ustavnog suda, bivšeg ministra pravde Suzanu Stanik i optužio je za korupciju. Optužbe su bile toliko providne da su se same od sebe rasturale. A uzrok je bio jasan. Stanik je na sebe preuzela ulogu sudije-izvestioca u postupku o nezakonitom gonjenju tadašnje Vrhovne rade od strane Viktora Juščenka. To je „narandžasti predsednik“ napravio toliko gadno i neotesano, da je rezultat razmatranja njegove tužbe u Ustavnom sudu bio očigledan. I tek tada su u arenu pustili Nalivajčenka. Međutim, kijevska štampa se našla na strani poslanika – autora obraćanja Ustavnom sudu i sudije Stanik. Isplivali su interesantni detalji iz Nalivajčenkove biografije. Ispostavilo se da je on od ukrajinske javnosti sakrio da je u svoje vreme bio student na institutu KGB SSSR, koji je nosio ime J.V.Andropova. Odatle su ga početkom ’90- godina ispisali, pri čemu, najverovatnije, zbog nečeg neprijatnog, tako da je posle povratka u Kijev on odmah otpušten i iz SBU uz objašnjenje u odluci „zato što ne odgovara mestu na kome je radio“. Pričaju da je još tada prozvan „Zalivajčenko“ zbog ljubavi prema „zelenom zmaju“ (tj. alkoholu). Jednom, kada je već bio predsednik SBU njega su u neuračunljivom stanju izvukli iz jednog elitnog kluba. Tamo je on izgubio nekoliko zlatnih bankarskih kartica koje su glasile na njegovo ime, na čijim računima su bili milionski iznosi u dolarima. NJegova kćerka Olga odavno živi u SAD i ima američko državljanstvo, ali i to su prazne priče. Sitni funkcioner MIP-a Ukrajine, Valentin Nalivajčenko, poslat je u konzulat u Vašingtonu, ali se kroz samo dve godine vratio… kao zamenik ministra inostranih poslova. Pri tom, bivše kolege Nalivajčenka iz konzulata pričaju: Valentina Alekandroviča već mesecima nema na poslu. Negde je nešto studirao. Gde? Odgovor se nameće sam po sebi. Kako tvrdi bivši predsednik SBU Aleksandar Jakovenko, dok je radio u Americi Nalivajčenka je vrbovala CIA i on je tada završio kurs pripreme u jednoj od specijalnih ustanova američke obaveštajne službe. On je čak nekoliko meseci 2005 – 2006. bio ukrajinski ambasador u Belorusiji. Ko je zaboravio da ga potsetimo:to je bilo u vreme kada su u Minsku pokušavali da sakupe ljude za majdan kako bi zbacili Lukašenka. Postoje dokazi da su statiste aktivistima beloruskog majdana dovozili iz Ukrajine… u autobusima sa diplomatskim tablicama ambasade kojima je komandovao Nalivajčenko. Tada je KGB Republike Belorusije utvrdio mnogobrojne kontakte Nalivajčenka sa rezistentom SAD u Minsku i činjenice da su preko kase ukrajinske ambasade finansirani antidržavni tekstovi. Lukašenko nije hteo da ide na direktnu konfrontaciju sa Kijevom i kada su za vreme sledećeg po redu „diplomatskog krstarenja autobusima“ maršrutom Kijev – Minsk beloruske tajne službe izvukle iz autobusa ukrajinske ekstremiste iz organizacije „Pora“ ( tj.“Vreme je“) Aleksandar Lukašenko je zamolio Viktora Juščenka da bez suvišne buke opozove svog ambasadora. Što je, uostalo, i učinjeno po kratkom postupku. Figura Valentina Nalivajčenka je jedna od najzloslutnijih u sadašnjim kijevskim političkim sakupljanjima. On je bio na izvoru ekstremističke organizacije, zabranjene u Rusiji, pod nazivom „Desni sektor“. Zajedno sa instruktorima iz američkih tajnih službi formirao je u Karpatima logore za treniranje, a svom starom proverenom prijatelju i zvaničnom pomoćniku u Radi Dmitriju Jarošu je poverio da rukovodi obukom u njima. Sa Nalivajčenkovim imenom je povezana i organizacija ubistava pravnih organa i streljanja na majdanu, pokušaji da se „vozovi prijateljstva“ šalju na Krim, desanti u Odesi i ATO na Donbasu. A on lično, kako i treba, s vremena na vreme je ostajao u senci. A sada treba da odigra ona američka karta. U Vašingtonu u njemu vide sledećeg predsednika Ukrajine. Nalivajčenko se pokazao pred domaćinima, osim ostalim, i formiranjem stalne „Strateške političke grupe Ukrajina – NATO“; suđenjem „vanrednog suda zločincima ukrajinskog naroda“ – Staljinu, Molotovu i drugim bivšim rukovodiocima SSSR-a; formiranjem partije „Udar“ priglupog boksera Klička i mnogim drugim poslovima. Postavljen da se sada bori sa korupcijom, njemu taj posao uopšte nije tuđ. Za njim se vuku skandali u vezi privatizacije zemlje koja pripada SBU, uništenjem bolnica i poliklinike ukrajinske tajne službe, probijanjem korporacije „Monsanto“, specijalizovane za proizvodnju genetski-modifikovanih proizvoda, uz velika mita u Ukrajinu … Sada su Amerikanci za Nalivajčenka osmislili „društveni „Antikorupcioni pokret“ i, kako bi poboljšali njegov rejting, dodali mu Juliju Timošenko. Postavlja se interesantno pitanje: da li će građani Ukrajine i ovog puta ispasti budale? Ukoliko se pažljivo pogledaju „programske izjave“ tandema, one ne mogu da izazovu ništa, osim čuđenja. Po ukrajinskom zakonodavstvu je nemoguće da se izvan Rade formira nova vlada, kao što je nemoguće da se promeni važeći Ustav. Nekada je Kučma probao da izvede referendum i dobio je – ništa, šipak. A Juščenko i posle njega Janukovič su čak izmišljali i svoje „ustavne asambleje“. Rezultat je bio – nula. Nalivajčenko i Timošenko danas tvrde: glavna muka u Ukrajini je u tome što postoji dvovlašće između predsednika i premijera. Prvog bira narod, a drugog postavlja Vrhovna rada. To dvovlašće treba obavezno da se likvidira. Kako? Preko opšteg narodnog referenduma! Znajući da je za majdanski korov političara zakon – prazan zvuk, može unapred da se kaže kako će stvar ići i čime će se završiti. Postoji osećanje da se u Kijevu priprema nov, sledeći po redu, ovog puta tihi, dvorski prevrat. Porošenka koji nije opravdao nade će ukloniti, a umesto njega će dovesti „perspektivnog iskusnog političara“ Valentina Nalivajčenka. Juliji Timošenko sa njenom „batkivštinom“ (tj. zavičajem) kao milostinju će dobaciti dužnost predsednika Rade – teško da će Amerikanci da se odluče da je i treći put postave za premijera. I tek će onda bitka između Lisice Alise i Mačka Bazilija biti garantovana. U Ukrajini će se dešavati još mnogo interesantnih događaja.

Pročitajte još:Soroš počeo da kupuje zlato da bi rušio Putinovu RusijuGorbačova će još generacijama proklinjati i Rusi i SrbiIzgleda da Sirija miri SAD i Rusiju i da su Amerikanci spremni da je priznaju za veliku siluAmerikanci se bave „obuzdavanjem Rusije“ da bi trajno kontrolisali Evropu

Izvor: Fond strateške kulture