Pravda

„Poštujem sudije, ali nedostaje nam efikasnost. I kada sam bio u Evropskoj komisiji kazao sam da bih bio oštriji prema Srbiji kada je reč o pravosudnom sistemu”, naveo je Vučić, dodajući da Srbijom danas ne upravljaju tajkuni, ali da nemamo mnogo okončanih slučajeva, za šta nije kriva izvršna vlast. Od hapšenja najmoćnijeg čoveka u Srbiji, krajem 2012. godine kao i ljudi osumnjičenih da su mu pomogli da u aferi sa putarskim preduzećima zgrne bogatstvo, vlast nije krila da od tog sudskog procesa mnogo očekuje. Premijer je još 2014. izjavio da pretpostavlja da će do kraja te godine biti doneta prvostepena presuda, a ministar pravde je kazao da je to najvažnije suđenje u Srbiji. Miškovićeva buduća presuda, po svemu sudeći, biće često pominjana narednih sedmica u predizbornoj kampanji. Premijer je u pravu kada kaže da je srpsko pravosuđe sporo i da sudski procesi traju godinama, pa čak i decenijama. I proces protiv Miškovića, započet još u decembru 2012. ušao je u četvrtu godinu. Ipak, teško je reći da se samo Miškoviću sudilo sporo jer su mnoga druga suđenja trajala duže. Prvi veliki problem u procesu koji je, kako se ispostavilo, izneverio očekivanja vlasti, pojavio se posle godinu dana, kada je prvi Miškovićev sudija Vladimir Vučinić odlučio da mu dozvoli službeni put u inostranstvo tako što mu je dopustio da iz sudskog depozita preuzme svoj privremeno oduzeti pasoš i napusti Srbiju. Ta odluka izazvala je lavinu kritika, a kasnije i disciplinski postupak nakon što je sudija javno branio svoju nezavisnu odluku. Predmet je dodeljen sudiji Maji Ilić jer je prihvaćen zahtev odbrane da postupak bude objedinjen sa ranije započetim predmetom poznatim kao afera „Fam” u kojoj su okrivljeni neki od ljudi koji su i na Miškovićevoj optužnici. To je značilo vraćanje procesa na početak a oba postupka su sa velikim brojem okrivljenih, mnogo svedoka i obimnom dokumentacijom. Usledio je protest advokata koji je krajem 2014. blokirao srpsko pravosuđe na četiri i po meseca, sve do promene zakona o notarima. Neki su tada čak pričali da Mišković drži pravosuđe u blokadi. Kada je prošlog februara počelo novo suđenje, sudija Ilić zakazala je unapred čak 26 termina. U Srbiji, inače, nije uobičajeno da se mesecima unapred određuju datumi za suđenja. Sudilo se i tokom leta, tako da je do kraja 2015. godine održano ukupno 56 suđenja. Kada se krajem prošle godine Mišković požalio na zdravstvene probleme, postupak je prvi put odložen. Sudija Ilić tada je zakazala nove termine, smatrajući da je izgubljeno vreme u procesu. Nezadovoljni iznenadnom odlukom o zakazivanju pretresa mimo načina kako određuje zakon, advokati iz ukupno 12 kancelarija koji brane sve okrivljene solidarno su izostali sa suđenja. Bez advokata nije moglo da se sudi, pa je sudija Ilić, pod obrazloženjem da sud mora da radi, tada angažovala petoro branilaca po službenoj dužnosti koji su zamenili izabrane advokate i omogućili da se suđenje ne odlaže. Ti advokati ostali su u sudnici i na nekoliko narednih suđenja kao rezervna odbrana. Zato se ne može reći da je pravosuđe radilo sporo u slučaju Miroslava Miškovića. U novembru prošle godine, u vreme kada se Mišković požalio na pogoršano zdravlje, Vučić je rekao da je vlasnik „Delte” simbol i paradigma parazitske Srbije u kojoj su tajkuni uzimali kredite bez pokrića i davali pare političarima i članovima upravnih odbora. Za Miškovića je kazao da je sposoban čovek kojem se približava prvostepena presuda, iako su mnogi govorili da nema dovoljno dokaza. „Sada kada mu se približava presuda, Mišković se nalazi u svojoj bolnici kod svojih doktora, a da to nikome nije interesantno jer mnogi hoće da restauriraju takav sistem”, kazao je premijer. Od početka godine, Mišković ne dolazi na suđenje jer mu je preporučeno nekoliko nedelja oporavka posle hirurške intervencije. Sud je odbio predlog tužilaštva da se sa postupkom zastane i da se utvrdi koliko će dugo izostajati. Odbijen je i zahtev da mu pasoš bude vraćen radi odlaska u SAD na operaciju. U samoj završnici sudija Ilić je razdvojila proces protiv Miškovića, završila sa saslušanjem veštaka i zakazala završne reči. I pored utiska da se sve čini da suđenje bude brzo i efikasno, u presudi koja bi mogla da bude doneta baš u jeku predizborne kampanje neće biti odlučeno o krivici Miškovića. NJemu će se presuditi odvojeno u postupku koji, koliko je poznato za sada nije zakazan i u kojem će Mišković imati pravo da zahteva novo saslušanje veštaka. U vreme dok su u Specijalnom sudu uveliko trajale završne reči protiv ostalih optuženih, a nastavak suđenja vlasniku „Delte” bio potpuno neizvestan zbog bolesti, Mišković je viđen na proslavi svoje kompanije u društvu sa jednim od najbližih premijerovih saradnika Sinišom Malim. Mnogi su pomislili da je to zaokret u odnosu vlasti prema Miškoviću, ali premijer to odlučno negira. Kako je objasnio, Mali je trebalo da bude na proslavi „Delta holdinga”, jer je tu bio prisutan i gradonačelnik LJubljane i bilo je reči o poslu vrednom 200 miliona evra, ali da nije razumeo, „zašto mora da pije viski ili drugo piće s njima”. „Na pošten način sam svoj posao obavljao, pare nam nisu potrebne ni Miškovićeve ni bilo čije, kao što je nekada bio slučaj. Siguran sam da i Mišković to može da vam kaže kada je po kabinetima završavao, samo je bilo pitanje koliko miliona neko treba negde da odnese, to kod mene ne postoji. Mene ti milioni ne interesuju”, podvukao je Vučić. Žalba na odluku suda o odbijanju vraćanja jemstva Zdenko Tomanović, Miškovićev advokat, uložiće žalbu na prekjučerašnju odluku suda da mu ne vrati jemstvo od 12 miliona evra, koje je predao državi još 2013. godine da bi mu bio ukinut pritvor. – Pravno je neodrživ stav koji se bazira na netačnim interpretacijama presuda Ustavnog suda Srbije i njihovom potpunom obesmišljavanju. Suprotno stavu Višeg suda da je Miškoviću samo povređeno pravo na ograničeno trajanje pritvora, Ustavni sud i 2015. podržava stav istog tog suda koji je jasno naveo: „Ustavom je utvrđeno i da je lišenje slobode dopušteno samo iz razloga i u postupku koji su predviđeni zakonom – navodi Tomanović. Branilac kaže da u odluci Ustavnog suda Srbije piše da navedeni razlozi ne mogu da budu prihvatljivi i dovoljni za produženje pritvora i ocenjuje da kada nema razloga koji ukazuju na opasnost od bekstva, nema ni osnova za uzimanje jemstva.

Pročitajte još:Sprem’ te se, sprem’ te: Najezda Hrvatica na BeogradKiosci u Beogradu se menjaju: Trafike po novim standardima su obavezne (FOTO)

Izvor: Politika