Pravda

Tako je na primer broj onih koji ne veruju u uticaj ljudi na klimatske promene značajno veći među konzervativcima, nego među liberalima. Obrnuto važi kada je reč o GMO. Novo istraživanje predstavljeno u uglednom naučnom časopisu Plos Van pokazalo je da dostupnost informacija na internetu ide u prilog okupljanju ljudi u zatvorene grupe i samoizolaciji ljudi u skladu s uverenjima, interesima i mišljenju. “Neosnovane glasine i teorije zavera  iluminatima dominiraju društvenim mrežama”, upozoravaju autori istraživanja. U studiji sprovedenoj na uzorku od 1,2 miliona ljudi u SAD i Italiji tim je istražio kako se informacije povezane s dva vrlo različita narativa – s jedne strane sa naučnim novostima, a s druge s vestima iz sveta teorija zavere – konzumiraju i kako oblikuju zajednice na Fejsbuku. Kako bi istražili moguće pristrasnosti učesnika, stručnjaci su u lansirali 4.709 “trolovskih” (neistinitih, često ironičnih tvrdnji s ciljem raspirivanja rasprave) informacija. Rezultati su pokazali da je čak 77,92 odsto lajkova i 80,86 odsto odobravajućih komentara na ove vesti stiglo iz redova korisnika koji često posećuju stranice teoretičara zavera. Drugim rečima oni nisu prepoznali dezinformacije čak ni kad su bile izmišljena satira. Spoznajna zatvorenost Između ostalog, merenja su pokazala da su posetioci stranica vezanih za teorije zavere više fokusirani na postove u svojoj zajednici i da im je pažnja orijentisana na širenje ideja teorija zavere. Korisnici naučnih vesti manje su predani širenju, a više skloni komentarisanju na stranicama teoretičara zavera. Kolike je razmere poprimio problem širenja dezinformacija, najbolje pokazuju brojke utvrđene u studiji . Na svaki lajk i komentar na naučnoj stranici dolazi mnogostruko više lajkova i komentara korisnika stranica teorija zavera. Dezinformacije su opasnost za civlizaciju kao i terorizam Zato i ne čudi to što je Svetski ekonomski forum  dezinformacije na internetu svrstao među najveće rizike savremene civilizacije zajedno s terorizmom, sajber ratovima i urušavanjem sistema vlasti. U svojoj studiji podseća na paniku koju je H. G. Vels izazvao 1938. radijskom emisijom u kojoj je objavio da su Zemlju napali vanzemaljci. Autori kažu da se tako nešto danas ne može dogoditi jer su slušaoci postali kritičniji. Ipak, oni upozoravaju da je internet, poput radija 1938, danas relativno mlad medij i da njegovi korisnici još nisu razvili potrebne veštine zdravorazumskog razlučivanja verodostojnih od neverodostojnih informacija s tim da on ima potencijal da izazove mnogo dalekosežnije posledice, daleko većih i opasnijih razmera. Ima li rešenja? Stručnjaci se uglavnom slažu da je nerealno očekivati da će ljudi koji veruju u neke ideje koje nisu zasnovane na proverenim činjenicama promeniti svoje stavove i uverenja ako se suoče s tvrdnjama tipa: “nauka dokazuje”. Danas nije neuobičajeno da se skepticizam prema državnim institucijama pa i mainstream naučnicima doživljava kao dokaz zdravog razuma i inteligencije iako su teorije zavera uglavnom simplifikacije stvarnosti. Zato smatraju da je potrebno pokrenuti više javnih rasprava koje će se baviti problematičnim temama naročito u državnim medijima i obrazovnim institucijama. Takođe je neophodno pokazati javnosti da naučnici u većini slučajeva nisu plaćenici u službi centara moći, već ljudi kao i svi ostali.

Pročitajte još:Naučnici na korak od rešenja jedne od najvećih misterija svemiraŠTA SVE NISU POKUŠALI – NIŠTA NISU MOGLI: Najluđi planovi CIA-e za ubistvo Kastra

Izvor: B92