Pravda

Uz već postojeće sankcije koje, između ostalog zabranjuju i ograničavaju finansijske transakcije i trgovinu opremom i materijalima koji mogu biti iskorišćeni za vojne namene, nove sankcije predviđaju inspekcije tovara na severnokorejskim trgovačkim brodovima, identifikaciju i kontrolu plovila koje nose strane zastave, a zapravo pripadaju preduzećima iz te zemlje, te uvode ograničenja za izvoz ruda, poput uglja, gvožđa i zlata, koje su glavni izvozni artikli DNRK. Na crnu listu kojom se zabranjuje poslovanje s severnokorejskim preduzećima i organima stavljeno je 12 novih firmi i organizacija iz te zemlje, kao i trgovačka predstavništva Pjongjanga u Vijetnamu, Iranu i Siriji. Paket sankcija uključuje i zabranu izvoza luksuzne robe u Severnu Koreju kako bi se otežao život političke elite u toj zemlji, ali i zabranu prodaje avionskog goriva, čime se nastoji ograničiti aktivnosti severnokorejskog vazduhoplovstva. Efekat tih sankcija, međutim, sasvim je jasno, zavisiće pre svega od toga u kojoj meri će ih sprovoditi Narodna Republika Kina, koja je ubedljivo najveći spoljni trgovački partner Severne Koreje. Smatra se da više od tri četvrtine svoje trgovačke razmene sa inostranstvom Pjongjang obavlja s divovskim susedom s druge strane reke Jalu. Ekonomija Severne Koreje se, pored prihoda ostvarenih u trgovini s Kinom, za svoje funkcionisanje i razvoj gotovo u celosti oslanja i na robu i tehnologiju koju uvozi iz najmnogoljudnije zemlje sveta. Nove sankcije, međutim, ukazuju skeptični južnokorejski mediji, sadrže klauzulu koja ostavlja prostor za njihovo eskiviranje, jer rezolucija Ujedinjenih Nacija predviđa da izvoz ruda iz Severne Koreje može biti zabranjen samo u slučaju da postoji mogućnost da tako stečen prihod bude upotrebljen za vojni program. Južnokorejski analitičari smatraju da će Pjongjang jednostavno preimenovati ili preregistrovati firme koje vrše izvoz tako da one formalno nemaju veze sa ogromnom armijom te države koja, inače, ekonomski, tehnološki i kadrovski prožima sve pore severnokorejskog društva. Novac zarađen od izvoza, veruju oni, kao i do sada, biće usmeravan u ruke armije. Ta, iz Seula gledano, "rupa" u sankcijama, a iz Pjongjanga gledano, humana opcija, plod je dvomesečnih pregovora SAD i Kine i predstavlja ustupak Vašingtona, motivisan željom da se Kina uključi u donošenje i sprovođenje novih sankcija. Koliko će procena oko toga da li se prihod od izvoza ruda koristi u civilne ili vojne svrhe biti važna govore podaci kineske vlade koji kazuju da je Severna Koreja u tu državu prošle godine izvezla blizu 20 miliona tona uglja i od toga prihodovala milijardu dolara. Severna Koreje je treći najveći snabdevač Kine ugljom, nakon Australije i Indonezije. Nasledni režimi u Pjongjangu već decenijama uspevaju da opstanu u teškim situacijama, poput masovne gladi i međunarodne nemale izolacije, ali ako bi se Peking u potpunosti pridružio Zapadu i njegovim saveznicima u striktnom sprovođenju novih sankcija, za koje američki zvaničnici tvrde da su teže od onih protiv Irana, egzistencija mnogo ljudi u Severnoj Koreji bi bila ozbiljno ugrožena, što bi tu zemlju moglo i da politički snažno uzdrma. Vojnopolitički komentatori u istočnoj Aziji smatraju da jačanje nuklearnog i raketnog arsenala Severne Koreje ne odgovara Pekingu, ne samo zbog toga što ono omogućava veću političku nezavisnost režima u Pjongjangu od Kine, već i zato što privlači američke vojne efektive u taj region, te daje izgovor Vašingtonu za naoružavanje svojih saveznika južne Koreje i Japana, što predstavlja bezbednosnu pretnju za Kinu i otežava njene napore da ostvari vojnopolitički uticaj na zapadni Pacifik. Za Kinu bi naročito štetan bio razvoj situacije u kojem bi se Južna Koreja i Japan naoružali nuklearnim oružjem da bi parirali opasnosti koja im preti iz Severne Koreje. Zato u istočnoj Aziji preovladava uverenje da je Peking iskreno zainteresovan za obuzdavanje severnokorejskog nuklearnog i balističkog programa. Analitičari u istočnoj Aziji, međutim, smatraju da uprkos tome Peking neće snažno i dosledno sprovoditi najnovije sankcije Severnoj Koreji, jer mu društveni haos toj zemlji i eventualni pad tamošnjeg režima iz mnogo razloga ne bi odgovarao. Najpre, eventualna humanitarna katastrofa mogla bi da izazove velike migracije i u severoistočni deo Kine, koji nije toliko razvijen koliko južne obalske provincije poput Gvangdonga, dovede više stotina hiljada, moguće i nekoliko miliona gladnih ljudi. Dalje, rušenje režima u Pjongjangu moglo bi dovede do ujedinjenja Korejskog poluostrva pod palicom vlade u Seulu i pod patronatom Sjedinjenih Američkih Država, što bi značilo da Kina odjednom mora da se suoči sa prisustvom američkih trupa na svojoj kopnenoj granici, nedaleko od Pekinga. Severnokorejski nuklearni i raketni arsenal mogao bi tako da se nađe u rukama političkog bloka koji nastoji da ograniči vojnopolitičku ekspanziju Pekinga u Zapadnom Pacifiku. Dugoročno gledano, ujedinjena Koreja bi mogla i da se razvije u opasnog tehnološkog i ekonomskog takmaca Kine. Takođe, zaoštravanje prilika u Južnom kineskom moru i sve otvorenije sučeljavanje Kine sa jedne i SAD i njenih saveznika sa druge strane, stvaraju potrebu da Kina održi dobre vojnopolitičke odnose sa svojim jedinim saveznikom u zapadnom Pacifiku, Svernom Korejom, uprkos znatnom nezadoljstvu koje oseća prema ponašanju režima Kim DŽong Una. I dok Pjongjang besno reaguje na uvođenje teških sankcija koje smatra otvorenim napadom na sopstveni suverenitet, između ostalog i ispaljivanjem projektila sa sa svoje obale, Peking je prisiljen na teško diplomatsko i ekonomsko balansiranje - on mora da nađe način da filigrantski preciznim manipulisanjem sankcijama ili pretnjom sankcija ukroti, pa možda čak i kazni svog suseda, ali da se istovremeno i postara da on ostane na nogama, sposoban da nastavi da igra ulogu amortizera koji SAD i njene saveznike drži podalje od kineske kopnene granice i za sebe vezuje bitan deo njihovih vojnih efektiva u Tihom okeanu. Pokušaj da se ostvari uravnotežen pristup problemu sankcija, koji će poslužiti da ograniči ambicije režima u Pjongjangu ali i zaštiti Severnu Koreju od urušavanja, može se videti i u zvaničnom stavu Kineskog ministarstva spoljnih poslova po kojem sankcije treba da budu usmerene na nuklearni i raketni program Severne Koreje, a ne na njen narod.

Pročitajte još:Iskrene namere ili mazanje očiju: Pentagon na džihadiste šalje najjače oružjeTAJNI IZVEŠTAJ NATO: Rusija prevazišla snage Alijanse u Siriji!

Izvor: RTS