Pravda

Jedinstvena Evropa, koja sa svoje strane „igra uz“ jaku Nemačku, opasna je za Albion, a disciplina antiruskih sankcija postrojila je evropske zemlje u kolonu koja se ravna prema Berlinu. Ovo i neodređenost Evrope prema sporazumu o Evro-atlantskoj zoni slobodne trgovine (TTIP) pokrenuli su engleske intrige. U njihovoj osnovi nalazi se ekonomska korist – biti posrednik između SAD i EU – dok TTIP šlajfuje, i politička – uspostaviti ravnotežu na kontinentu. Kada je London potpisao u Briselu sporazum o ekskluzivnim pravima, logika događaja učinila ga je protivnikom zajedničkog tržišta SAD i Evrope „mimo Londona“ i borcem sa briselsko-nemačkom birokratijom – radi narednih preferenci i direktnih sukobljavanja Evropljana. Ali, ujedinjena Evropa uvek je i za Moskvu bila pretnja. Koliko god da se udvaramo frauMerkel, upravo Nemačka ide na Istok potiskujući Rusiju. Upravo Berlin zamenjuje na tržištima ruske proizvode nemačkim. Upravo je frau Merkel povlađivala Istanbulu kada je Rusija postigla kompromis sa SAD o Siriji. Istorijski kolosek i zov burger-džepa pokazali su se jačim od duginovskih teorija „kad bi Rusija i Nemačka bile jedinstvene“. Kad bi bile, ali ne ide. Očigledni problemi sa „prijateljem Angelom“ zahtevaju još jedno skeniranje interesa Rusije u Evropi. Kakva Evropa Rusiji treba? Centralizovana, ona koja nam je zatvorila vrata, koja se sprema da objedini tržište sa SAD i potiskuje nas na Istok – ona koja sada postoji? Ili dva tabora – u traženju podrške Engleskoj i Rusiji za međusobnu borbu, kojima nije do svetske politike? Odgovor je očigledan. Naravno, na svetskom nivou, Engleska i SAD su – naši strateški oponenti i, naravno, one podstiču Evropu da ide na Istok i da se sukobljava s Rusijom. Međutim, drugi vektor njihove politike, onaj – na slabljenje EU – u našu je korist. Dok London priređuje bune, a Transatlantska zona slobodne trgovine samo je u projektu – vrata za evropsko tržište, iako pritvorena sankcijama, u principu, postoje. Ako Evropa počne da se razilazi, onda je s njom nemoguć projekat ZST – zone slobodne trgovine. Konkurencija nacionalnih biznisa olakšaće Rusiji ekonomsko povezivanje sa svakim od njih posebno. Unutarevropske protivrečnosti sahraniće „drang nah osten“. Nestaće ideja o evropskoj armiji koju planiraju da postave protiv Rusije. To su veliki ciljevi i radi njih treba ponešto raditi istovremeno sa Maglovitim Albionom. U Evropi je povećan uticaj Anglosaksonaca. Oni su prihvatili barjak borbe sa Rusijom i nasnimali fantastičnih filmova o Putinu, Litvinjenku i Donbasu u Letoniji. Nećemo se ljutiti više nego što treba, zapamtićemo tu podlost do boljih vremena. Jasno je da je London u Istočnoj Evropi lovio duše zastrašivane Rusima, da bi pomoću njih dobio posebna prava. Anglosaksonci neće hteti, a glavno je, neće moći da okupe Evropu tako čvrsto kako to može da učini Nemačka. Uz njihovu pomoć ona neće postati jedinstvena. Evropa sa Anglosaksoncima biće slabija od Evrope kojom upravljaju Nemci. I hvala Bogu! Da bismo radili na tom scenariju, a ne da iznenađeni stojimo po strani, potrebno je da ponešto promenimo u našim glavama. Na primer, da proučimo viševekovno englesko iskustvo u igri na protivrečnostima Evropljana i da uzmemo najbolje. Da posle ruskih demarša Nemačkoj prihvatimo zdravi princip – Rusija nema stalnih prijatelja ni stalnih neprijatelja, ali ima stalne interese. Kao Englezi, treba da stvaramo balans evropskih snaga. Ako nema tih snaga – koristimo balans koji su stvorili Englezi. Stvaraćemo ga zajedno, prećutno. Potražićemo crne labudove Evropske unije, kao neophodan instrument u svakoj igri. Najbolja ravnoteža u Evropi je – većina protiv Nemačke. To nije moguće dok su Nemačka i Francuska zajedno. I London i Moskva treba da posvete posebnu pažnju Parizu. Pariz treba da postane lider grupe romansko-jezičnih zemalja Evropske unije – Italije, Španije, Rumunije. Brzo će se razići interesi tih, ne baš uspešnih, zemalja sa interesima sve „gojaznije“ Nemačke. Razići će se po najkonfliktnijim pitanjima – kvotama za imigrante, problemima sa vizama, ulaganjima u budžet EU i njegovoj raspodeli računajući i deo za izbeglice. Nisu li te, ne baš uspešne, zemlje suviše opterećene svakakvim problemima? Nije li vreme da se više uzima od Nemačke koja cedi sokove iz čitave Evrope i da se na nju stavlja više tereta? Italija će verovatno postaviti ta pitanja. Ona ima velike ekonomske probleme, a izbeglice urušavaju stabilnost. Inače, Italija ima stare, dobre veze sa Velikom Britanijom. Ima i mnogo uzajamnih interesa sa Rusijom – veliki promet robe, od vremena Berluskonija dobre kontakte, u decembru 2015. već je zaustavljala antiruske sankcije. Naravno, ne treba dati povod da Rusiju optuže za raspad EU, jer se ona raspada zbog prirodnih razloga i zbog Londona. Razmatranje pitanja socijalne pravednosti pogoršaće situaciju u EU najverovatnije zbog Grčke. Za nju će ubrzo stići tačka „bifurkacije“. Evropa ne pušta na svoje prostore sto hiljada izbeglica koje su se iskrcale u Grčkoj, a putuju još stotine hiljada.Od Grka se zahteva da vrate kredite od 300 milijardi evra – niko ne želi da ih otpisuje, zahteva se i da povećaju PDV sa 13 na 23%, da se još jednom smanje penzije i plate. Dok se „rupe zatvaraju“ prodajom grčkih ostrva i imovine - takođe raste i temperatura. Sada Grčka ne želi da izlazi iz Šengena, evrozone, iz svega što čini EU. Za sada je ne isključuju iz tih struktura. Svi znaju da će odmah nakon što se uruši Grčka doći na red Italija ili Španija. Uskoro može da pripeče. Islamska država će iskoristiti sirijsko primirje za aktiviranje svojih dejstava, da isklizne ispod bliskoistočnog kalpaka i može da počne osvajanje Libije – rat finansira nafta. Tada će bujicu sirijskih izbeglica povećati libijske, a one će zapljusnuti EU preko Grčke i Italije zaobilazeći turske prepreke. Italija i Grčka biće u pravu, zahtevajući da se strogo poštuje sloboda kretanja imigranata po čitavoj Evropskoj uniji, kao i ekonomske prednosti za pokrivanje gubitaka. Libijska eksploatacija nafte neminovno će opasti, sada je oko 500 miliona barela dnevno. Koliko je Rusija spremna da još i u Libiji bombarduje ID? Bez njenog pojavljivanja teško da će se u Libiji formirati antiteroristički front. Sirijsko primirje oslobodiće deo aviona, a bombarderi Tu-22 i Tu-160 mogu iz Sirije, pokriveni lovcima „Admirala Kuznjecova“, da i tu dejstvuju po teroristima. Pojavljivanje Rusije omogućiće da se pojave slonovi u prodavnici porcelana - SAD i Velika Britanija. Izbeglice im nisu pretnja, posle Gadafija oni su upali u naftna nalazišta, ali nisu ništa dobili. Upravo Engleska može da bude najspremnija da sa Rusijom prećutno sinhronizuje dejstva. Verovatno će krenuti da cure informacije, blago rečeno, o veoma spornim uslovima sporazuma TTIP, koji su pripremani u strogoj tajnosti i biće potrebno zahvaliti se Mi-6 i „džejms-bondovima“. Engleska će još jednom „izraditi“ Evropu i Velikog brata pošto dobije u vremenu za super dobit za posredovanje preko okeana. Čudno je da curenje još nije sasvim odbacilo taj sporazum. Uzgred, on ni nama uopšte ne odgovara – Rusiju će potisnuti sa evropskih tržišta. To je još jedno podudaranje interesa. Sve navedeno potpuno se uklapa u logiku postupaka Engleza radi dobijanja „metra evropske granice“ i za zauzimanje retkog mesta stražara pored mnogih rampi. Ako stvari tako krenu – znači, živa je engleska preduzimljivost! Vredi li da jednim našim oponentima smetamo da prave probleme drugim našim oponentima? Ne, naravno. Pitanje je – da li da pomažemo i kako.

Pročitajte još:Amerika menja dekoraciju KijevaSoroš počeo da kupuje zlato da bi rušio Putinovu Rusiju

Izvor: fakti.org