Pravda

Prema istorijskim podacima Koncentracioni logor Jasenovac prestao je da postoji 22. aprila 1945. godine. Naime, tog datuma, iako dosta dugo posle oslobođenja Beograda logoraši ovog zloglasnog logora izvršili su proboj, a više od 90% logoraša je poginulo u tom jurišu. Dana 2. maja 1945. godine u njega su ušle jedinice JNA. Od tada je ovaj logor smrti slobodan, ali se on nikako nije uklapao u strategiju zaborava koju je vodio Tito uz pomoć Bakarića i Krajačića. Zanimlljivo je to da se Josip Broz Tito nikada nije pojavio u Jasenovcu iako su u tom logoru kasnije podignuti spomenici i održavane razne ceremonije, ali su na njima uvek govorili republički funkcioneri na vlasti, partiji i društveno-političkim organizacijama (u najviše slučajeva iz SR Hrvatske). Odgovor zašto Tito nikada nije posetio Jasenovac , a mnoge druge spomenike jeste i zašto je to čuvao kao najveću tajnu, prema mnogim istoričarima može se naći u politici koju je sam Broz i njegov najuži krug ljudi vodio, a ona je glasila da Jasenovac nije bio koncentracioni logor i da u njemu nije vršen genocid, te da je u njemu nastradalo najviše Hrvata i komunista (antifašista), a ne nevinih Srba, Jevreja i Roma. U svedočenjima Miroslava Krleže i Milovana Đilasa može se naći još jedan podatak koji govori o Titovom odbijanju da prizna da su u Jasenovcu ubijani Srbi, Romi i Jevreji. Tako se može naći i priča po kojoj Broz nije dao da Franjo Tuđman ode na robiju zbog Jasenovca?! Sredinom šezdesetih na Spomen području Jasenovac trebalo je da bude postavljena spomen-ploča na kojoj je trebalo da bude uklesano da je u logoru pobijeno 600 hiljada Srba, a kako tvrdi portal Express, to je nekoliko puta više nego što je ustanovljeno utvrđivanjem identiteta žrtava. Međutim, bivši predsednik Hrvatske Franjo Tuđman je bio protiv toga jer je u tome prepoznao tendenciju dokazivanja kolektivne krivice Hrvata pa je krajem 1965. napisao rezime rada, u kojemu je objasnio zašto isticanje takvog broja smatra pogrešnim i štetnim. Radovi na postavljanju spomen-ploče bili su zaustavljeni a sasvim je jasno na čiju intervenciju. Sedam godina kasnije, protiv Franje Tuđmana podneta je optužnica da je "učestvovao u obaranju postojećeg društvenog sistema". Miroslav Tuđman optužnicu je odneo Miroslavu Krleži, koji je pročitao i rekao: "To je dim". Nakon toga Krleža se obratio Josipu Brozu Titu. Posle te intervencije Tito je izrekao najpoznatiju rečenicu: "Tuđmanu ne pakovati". To je značilo da Udba ne sme podmetati dokaze i da sud ne sme biti preoštar.

Pročitajte još:CIA NAJAVLJUJE BALKANSKI RAT? Pravoslavni savez srušiće Veliku Albaniju!SRBA IMA OKO 11 MILIONA: Evo kako smo raspoređeni!

Izvor: Telegraf