Vašington već 21 godinu daje jasne naloge kako i ko treba da se ponaša u Dejtonlendu. Piše: Boris Stepanov
Sarajevo i Mostar uporno salutiraju, jer ako ne bude izvršena naredba iz Stejt departmenta, kazna će ih stići odmah. Najbolji primer za to je sin Alije Izetbegovića – Bakir. NJega su američki i evropski diplomati ne samo izvukli iz nezaborava tako što su dali priličan novac, već su ga i reanimirali kao političara. Sada lik „najboljeg muslimanskog vođe“ skoro svakodnevno podržavaju radiostanice „Slobodna Evropa“ i „Glas Amerike“. Isto to radi i „Al-DŽazira“. O maloj Bosni i Hercegovini pričaju po ceo dan i noć i ubeđuju slušaoce i televizijske gledaoce da je Amerika donela mir Balkanu, te su samo Amerikanci istinski oslobodioci i demokrate. Za to se godišnje ne žale ni milioni dolara. Propagandna mašina radi punom snagom. To je i razumljivo, Federacija Muslimana i Hrvata u Dejtonlendu je formirana po šablonima tajnih službi i Pentagona. Po njihovim nalozima i preporukama uvek su na određene dužnosti postavljani potrebni i pokorni političari. Onaj poznati prethodnik Bakira – Haris Silajdžić, koji je u Bosnu smestio nekoliko hiljada koljača iz Al-Kaide, nije nikada prekorevan od svojih pokrovitelja iz Vašingtona i Rijada. Politika duplih standarda predstavlja alfu i omegu Zapada. Jer – mnogo je važnije imati svoje ljude, makar su oni uprljani korupcijom i ratnim zločinima, nego komunicirati sa onima koga je izabrao i podržao narod. Takvi neće da gledaju u usta ambasadorima-guvernerima i obaveštajcima koji se kriju pod diplomatskim imunitetom. Banja Luka je kod Vašingtona uvek izazivala bes. Amerikanci, ma šta pokušavali, nisu uspeli Republiku Srpsku da uzmu pod svoje. Ma šta da su radili, koliko god se trudili. Srbi nisu hteli, a neće ni danas da dozvole da ih Bela kuća i Lengli vodaju na kratkom povocu. Milorad Dodik nikada nije obraćao pažnju na naređenja američkih ambasadora i evropskih posmatrača u Bosni i Hercegovini. Republika Srpska neće da održava bajku o „neraskidivom prijateljstvu sa Hrvatima i Muslimanima“. Dejtonska Bosna koju je formirao 42. predsednik SAD-a Bil Klinton danas očigledno puca po šavovima. Otvoreno govoreći, u njoj još nisu naučili da poštuju interese srpskog stanovništva. Sarajevo i Mostar, prirodno – posle određene instruktaže, sa ogromnim zadovoljstvom za sve svoje neuspehe i muke okrivljuju Milorada Dodika i Srbe koji hoće da ostanu pravoslavci, da posećuju svoje crkve i da održavaju tesne veze sa Rusijom. Muslimanske i hrvatske političare to izluđuje. Danas je tamo novi trend: prijateljstvo sa Moskvom je štetno i opasno. SAD insistiraju da nema opštenja sa Rusima ni pod kojim izgovorom. Ali Milorad Dodik ne namerava da kida veze ni sa Rusijom, ni sa Moskvom. On odlično zna da nema tih para kojima se može kupiti pravo prijateljstvo. Ako se pažljivo čitaju materijali koje američki pi-arovi svakodnevno publikuju u bosanskim novinama koje oni kontrolišu, kao i na internetu, radiju i televiziji, postaje jasno da je to sistematska obrada stanovništva Republike Srpske, koje pre svega hoće da ubede da se prijateljstvo sa Rusima – i danas, i u skorijoj budućnosti – ne preporučuje. Tajne službe SAD-a i zemalja Zaliva nikako da se umore od dobacivanja različitih insinuacija i dezinformacija o rukovodstvu Republike Srpske. U Banja Luci odlično shvataju da svi ti napadi predstavljaju odgovor Zapada na političku samostalnost Milorada Dodika i na to što Republika Srpska neće da sluša, već blokira sve odluke koje su suprotne Dejtonskim sporazumima, a koje vode centralizaciji BiH, a takođe ne teži NATO-u, već postupno gradi sve čvršće odnose sa Rusijom. Ne treba da se isključi da su svi novinarski napadi na RS i njeno rukovodstvo samo uvertira za veću provokaciju koju su Pentagon i CIA već pripremili. Čini se da postoji nekoliko tajnih scenarija i da su već podeljene i glavne, i sporedne uloge. Bela kuća danas ima mnogo „vrućih tačaka“: Sirija, Irak, Libija, Avganistan. Ali to je za američki establišment malo ako hoće „veliku igru“ i novu deobu sveta. Zato se, eto, i razmišlja kako da se ponovo razigra „balkanska karta“ i da se Evropljani uvuku u novi haos građanskih ratova. Jaka Evropska unija je otvoren konkurent Amerikancima. Stari kontinent mora da se drži u neprestanoj napregnutosti i kad god se ukaže prilika – da se dobro protrese. Balkan je odličan prostor za počinjanje bilo kog konflikta u Evropi.
Pročitajte još:
Izvor: Fond strateške kulture