Pravda

Prema tumačenju izvora, Srbija zapravo nije imala izbora već se morala prikloniti odluci država u lancu balkanske rute - da zatvore svoje granice odlučile su Austrija, Slovenija, Hrvatska, Makedonija. Kako navode sagovornici, sve te države, uključujući i Srbiju, našle su se posle višemesečnog humanog odnosa prema onima koji beže od trenutno najsurovijih ratnih razaranja u svetu, na strani država takozvanog istočnoevropskog bloka, koje su od samog početka izbegličke krize imale restriktivan odnos prema tom problemu. Uprkos ovim merama spuštanja zavesa pred izbeglicama na granicama EU, kako prenose regionalni mediji, uoči jučerašnjeg sastanka lidera EU i Turske u Briselu, nemačka kancelarka Angela Merkel i predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker se ne slažu sa predlogom da se u deklaraciji lidera EU sa tog skupa nađe rečenica da je "zapadnobalkanska ruta zatvorena". To je objavila agencija Hina pozivajući se na više diplomatskih izvora. Prema tumačenju sagovornika, ono što je posledica mera zatvaranja granica na balkanskoj izbegličkoj ruti je još jedno razmimoilaženje između zemalja članica EU. To što je Austrija samoinicijativno zatvorila granice, bez saglasnosti sa Nemačkom, dovelo je do ozbiljnih problema u odnosima sa Grčkom, ističu izvori. "Grčka na takozvanoj balkanskoj ruti je trenutno pod najvećim pritiskom, jer se preko 80.000 izbeglica nalazi na njenoj teritoriji. Činjenica da su se Makedonija, Srbija, Hrvatska i Slovenija dogovorile sa Austrijom da zatvore svoje granice, dovela je do humanitarne katastrofe na grčko-makedonskoj granici. U ovom trenutku se najmanje 14.000 ljudi nalazi na poljani kod grčkog grada Idomeni, bez hrane, smeštaja i organizovane pomoći. Za te ljude, kako stvari stoje, ne postoji rešenje i ne može se očekivati da će uspeti da uđu u Makedoniju, odnosno da stignu do Nemačke. S obzirom na to da Makedonija ne dozvoljava ulaz izbeglicama na njihovu teritoriju, odnosno da je njihov povratak u Tursku neizvodljiv, svi ovi ljudi ostaju zarobljeni na ničijoj zemlji", upozoravaju izvori zaduženi za rešavanje izbegličke krize. Kako ističu sa lica mesta, kamp za izbeglice u Preševu je pun izbeglica, jer Hrvatska uredno vraća i po nekoliko stotina izbeglice dnevno u Srbiju. "Srbija pokušava da kroz intervjue sa izbeglicama odredi njihovu "budućnost". Tako će neki od njih biti vraćeni u Makedoniju, nekima bi se kroz saradnju sa UNHCR-om mogao ponuditi povratak u zemlje porekla, dok bi neki od njih mogli da zatraže i azil u Srbiji u redovnom postupku. Na desetine hiljada izbeglica koje su zarobljene na tlu između Turske i EU, čeka revolucionarno rešenje na sastanku u Briselu koji se održao juče. Rešenje koje se očekuje na tom sastanku bi moralo biti sveobuhvatno i pokriti pitanje zaštite izbeglice i u Turskoj, i u Jordanu, Makedoniji, Grčkoj... Teško je očekivati da bi rešenja iz Brisela mogla biti primenjena u skorije vreme", ističu sagovornici. Prema njihovim rečima, čak i da mir u Siriji uskoro zavlada, EU i njene buduće članice pokazale su svoj "humani" odnos prema ljudima u nevolji. "Ovih dana taj odnos je definisan kroz kršenje ljudskih prava, bodljikave žice i naoružane vojnike na svojim granicama", zaključuju sagovornici.

Pročitajte još:Strah Balkana da ne postane cilj za izbeglicePočinje studentska kampanja „Imam prava na to, nikad u NATO!“

Izvor: Danas