Pravda

„Tokom poslednjih nekoliko godina – nastavio je Rotšild – svedoci smo kako se u zemljama u razvoju eksplozivnim tempom povećavaju devizni dugovi koji će morati da se vraćaju u veoma ojačalim dolarima, a u uslovima pada cena na sirovine“. Rotšild posebno naglašava da se zemlje poput Brazila, Rusije, Nigerije, Kazahstana i Ukrajine „nalaze u velikoj nevolji“. On smatra da se kriza pojačava u celom svetu: „Prave dimenzije usporavanja ekonomije Kine još nisu jasne. Kriza na Bliskom Istoku ostaće nerešena u doglednoj budućnosti. Rast ekonomija i Evropske unije i SAD je razočaravajući“. U Rusiji su na ovo već odreagovali, navodeći da Moskva – uprkos padu cena nafte i složenoj ekonomskoj situaciji – uredno otplaćuje sve svoje dugove. Štaviše, ne samo da ne povećava zaduženost zemlje, već je smanjuje. Prema podacima Ruske centralne banke, spoljni dug zemlje (državni i korporativni) smanjen je za 17,7 odsto. Jer, 1. januara 2015. je iznosio oko 600 milijardi dolara, a godinu dana ranije – bezmalo 730 milijardi $. Rusija je svoj spoljni dug tokom 2015. smanjila za dodatnih 14 odsto jer je 1. januara 2016. iznosio 515 milijardi dolara (godinu dana ranije bio je 600 milijardi dolara). Sam državni dug (bez korporativnog), Rusija je smanjivala još brže: tokom 2014. – sa 62 do 42 milijarde dolara, tokom 2015. – sa 42 na 31 milijardu dolara. Kolumnista Vašington Tajmsa Tod Vud čak je ocenio da je Vladimir Putin pokazao kako se „odlično igra sa slabim finansijskim kartama“ jer je Moskva otplatila veći deo državnog duga i održava ga na nivou koji nije veći od 20 odsto bruto društvenog proizvoda. Istovremeno je povećavala rezerve deviza i zlata.

Pročitajte još:

• OVO JE „VELIKI PLAN“ KOJI STOJI IZA SVEGA: Rotšildi u lovu na Rusiju!
• SILE MRAKA: Kad su shvatili šta Tesla hoće, Rokfeler, Morgan i Rotšild su mu stali na put!
• KIJEV UZNEMIREN: Ukrajinske dugove pokupovali Rotšildi

Izvor: fakti.org