Vučićeva lista kao švedski sto
NJegov koalicioni partner Rasim LJajić rekao je za izbornu listu da je "ujedinjeno sve". I zaista, Vučićeva lista izgleda kao "švedski sto", nema opcije koja nije zastupljena, pa i potpuno suprotnih poput protivnika ulaska u NATO i velikih zagovornika pristupanju ovoj organizaciji. Za razliku od 2014. godine, na listi za predstojeće izbore nema baš nijednog ministra, ni iz SNS-a, ni iz ostalih stranaka. Sa liste su izostali i neki naprednjaci, koji su predviđeni za neke druge funkcije, poput Radomira Nikolića, predsednika IO SNS-a, koji će biti kandidat za gradonačelnika Kragujevca. Na listi nema ni Zorana Babića, šefa poslaničke grupe, koji će otići u izvršnu vlast, dok je Aleksandar Jovičić izostavljen zbog toga što bi trebalo da postane predsednik beogradske opštine Palilula. Izostavljanje nekih drugih sa liste je prilično veliko iznenađenje. Tako se, na primer, na listi ne nalazi general u penziji Momir Stojanović, čovek koji uživa veliki ugled u vojsci, koji je u raspuštenom sazivu bio predsednik skupštinskog Odbora za kontrolu službi bezbednosti. Pokušano je da se od Stojanovića čuje zašto nije među kandidatima za poslanike, ali je on rekao da nema komentar. Za neke druge je lako objasniti zašto nisu kandidovani, prosto neki nisu za dve godine ni reč rekli. Doduše, neki koji su se slično ponašali ipak su se našli na listi, pa je teško utvrditi šta je bio kriterijum za kandidovanje. Vučić je što se tiče mandata bio vrlo darežljiv prema svim koalicionim partnerima, toliko darežljiv da je u prvih sto kandidata 35 onih koji nisu iz redova Srpske napredne stranke. Među prvih 150 kandidata njih 43 nije iz SNS-a. Mada je lider naprednjaka više puta istakao da za njega politika nije matematika i da ga to uopšte ne zanima, ova matematika jeste zanimljiva, a jeste i važna. Ukoliko bi, na primer, naprednjačka lista osvojila isti broj poslaničkih mandata kao ne prethodnim izborima, to znači da bi imala 158 poslanika. Poslaničko mesto se dodeljuje po redosledu kandidata na listi, a u slučaju ovakvog rezultata, SNS bi imao samo 115 poslanika, ako bismo u naprednjake računali i one nestranačke ličnosti – imao bi 120 poslanika. To znači da SNS ne bi imao 126 poslanika iz sopstvenih redova, a toliko je potrebno za apsolutnu većinu u parlamentu. S takvom većinom svojih poslanika Vučiću je mnogo lakše da donosi odluke i nema nikakve opasnosti od raznoraznih ucena drugih stranaka. Vučić je u raspuštenom sazivu imao 130 poslanika iz redova Srpske napredne stranke. Matematika ne bi trebalo da bude važna u politici, ali ume da bude korisna, naročito kada se na listi nalaze tako različite opcije kao na ovoj Vučićevoj. Na listi koja, kako je rekao Rasim LJajić, lider SDPS-a, liči na Srbiju, jer je "ujedinila sve", nalazi se Srpska narodna stranka Nenada Popovića, koji, tako tvrdi, svim srcem podržava vojnu neutralnost Srbije i zalaže se za podizanje zida pred migrantima. Zoran Dragišić, predsednik Pokreta radnika i seljaka, tvrdio je u jednoj emisiji na TV Pink u duelu sa Miroslavom Lazanskim, koji je takođe, na listi, da uopšte ne postoji nikakva zvanična odluka Srbije o vojnoj neutralnosti, Lazanski je to negirao. Dragišić je kazao da je to sporedna stavka u skupštinskoj Rezoluciji o Kosovu i Metohiji. Dragišić jeste u pravu kad kaže da je pitanje vojne neutralnosti regulisano pomenutom rezolucijom, ali teško da je ona tamo neka sporedna tačka u nekakvoj Rezoluciji o KiM, uostalom, nosilac liste, naš premijer, neprekidno ponavlja da je Srbija vojno neutralna i da je to regulisano skupštinskom rezolucijom. Dragišić je veliki zagovornik ulaska Srbije u NATO, a potpuno isti stav ima i Srpski pokret obnove. Nova Srbija, Pokret socijalista i Pokret snaga Srbije su, baš kao i SNS, za vojnu neutralnost. Mnogo partija i mnogo različitih opcija, a u takvom jedinstvu svega matematika ume da bude baš važna. Na listi SNS-a nalazi se pet nestranačkih ličnosti, i to u samom vrhu, što znači da će oni sasvim sigurno dobiti poslanički mandat – i to su: novinar Miroslav Lazanski (osmi na listi), književnica LJiljana Habjanović Đurović (deveta), automobilski as Dušan Borković (11), operska pevačica Jadranka Jovanović (12) i selektor naše Dejvis kup teniske reprezentacije Bogdan Obradović. To što su oni na mestima koja im garantuju poslanički mandat, ne znači i da će oni postati poslanici. Možda su prihvatili kandidaturu da svojim imenima privuku birače, a možda će i sesti u poslaničku klupu. To ćemo znati tek posle izbora, jer to sada neće otkriti. Ružica Đinđić je na nekoliko izbora bila prva na izbornoj listi demokrata, a nikada nije prihvatila poslanički mandat, ali ona je svojim imenom privlačila one koji su poštovali njenog supruga, ubijenog premijera Zorana Đinđića.
Pročitajte još:MILIĆEVA POTVRDILA ZA PRAVDU: Objavljujem rat Vučiću – dosta je bilo „rusifikacije“!ZVANIČNO PROGLAŠENI: I Toma Fila na Dačićevoj i Palminoj listiIzvor: Politika
Bonus video
Molimo Vas da donacijom podržite rad
portala "Pravda" kao i TV produkciju.
portala "Pravda" kao i TV produkciju.
Donacije možete uplatiti putem sledećih linkova:
PAŽNJA:
Sistemom za komentarisanje upravlja kompanija Disqas. Stavovi izneseni u komentarima nisu stavovi portala Pravda.
Sistemom za komentarisanje upravlja kompanija Disqas. Stavovi izneseni u komentarima nisu stavovi portala Pravda.
Kolumne
Slobodan Reljić: Kako se dobija rat protiv društvenih mreža
Istraživanja pokazuju da maloletnici koji provode više od tri sata dnevno na društvenim mre...
SIRIJA POSLE ASADA: Nova nada ili irački i libijski scenario!?
Zašto novi šef Sirije Muhamed al-Golani i njegov tim ignorišu izraelsku agresiju?
Verovatno samo lenji sebi nisu postavili pitanje: zašto novi šef Sirije Muhamed al-Golani i ...
Slobodan Antonić: Da nas sitno ne samelju
Blokaderi, onda i danas, u personalnom smislu nisu isti, ali u strukturalnom jesu. Većina ...