Pravda

Zapravo, parlamentarni izbori nisu bili planirani pre 2018. godine, ali Vučić je raspisao prevremene izbore kako bi konsolidovao poziciju svoje partije u parlamentu, ističe Stratfor. Ankete takođe pokazuju da će nacionalističke partije proći relativno dobro, što ukazuje na složen politički pejzaž Srbije. Uprkos tome, nova vlada u Beogradu moraće da deluje u okviru tradicionalnih geopolitičkih međa Srbije, ukazuje Stratfor. Srbija, zbog svoje pozicije u srcu Zapadnog Balkana, tradicionalno je bila pod uticajem svojih moćnih suseda - Austriju na severozapadu, Tursku na jugoistoku i Rusiju na istoku. Uz opširno podsećanje na srpsku istoriju od 13. do 20. veka, Stratfor navodi da je raspad Jugoslavije 90-tih godina doveo do etničkog nasilja širom regiona i ozbiljno zategao odnose Beograda sa SAD i Evropom. U prvoj deceniji 21. veka Beograd i Zapad su postepeno popravljali veze i Srbija je formalno postala kandidat za članstvo u EU 2012. godine, podseća Stratfor. Kao hrišćanska i zapadna nacija, Srbija oseća da pripada Evropi, a kao slovenska i pravoslavna zemlja ima jake kulturne i ekonomske veze sa Rusijom. Srbija je u decembru 2015. otvorila prva dva politička poglavlja u pristupnim pregovorima sa EU. Beograd je pod pritiskom EU da sprovede političke i ekonomske reforme, ali prima finansijsku pomoć iz predpristupnih fondova Brisela. EU je izdvojila 1,5 milijardi evra finansijske pomoći Srbiji za period od 2014. do 2020. godine. U isto vreme Srbija održava bliske ekonomske i političke veze sa Rusijom i dve zemlje imaju sporazum o slobodnoj trgovini. Srbija, kako se navodi, značajno zavisi od ruskog prirodnog gasa i Moskva obećava Beogradu da će biti deo ruskih projekata o izgradnji gasovoda na Zapadnom Balkanu. Rusija je i ključni politički saveznik Srbije, Moskva ne priznaje nezavisnost Kosova i najveća je podrška Beogradu u tom pogledu. Ovo balansiranje je uglavnom funkcionisalo, mada je kriza u Ukrajini stavila Srbiju u nezgodnu poziciju, stoji u analizi. Beograd nastavlja sa pristupnim pregovorima sa EU istovremeno odbijajući da uvede sankcije Rusiji. Srpski zvaničnici konstantno šalju poruke uveravanja Briselu i Moskvi o svojim namerama da zadrže oba saveza u životu. Rusija ne smatra pristupanje Srbije EU pretnjom, štaviše, to bi moglo da bude prilika zato što je Moskva zainteresovana da ima dobre odnose sa nekim članicama EU, ocenjuje Stratfor i dodaje da ako bi se Srbija pridružila Uniji to bi Moskvi omogućilo dodatan uticaj na blok. Rusija bi verovatno više bila zabrinuta ako bi se Srbija pridružila NATO, ali u ovom trenutku Beograd to ne želi. Pred novom srpskom vladom naći će se politički i ekonomski izazovi. Stratfor podseća da je u poslednjem izveštaju o napretku Srbije EU upozorila Beograd da profesionalizuje i depolitizuje svoju javnu administraciju, smanji politički uticaj na pravosuđe i poveća napore protiv korupcije, ali je priznala da je Srbija načinila izvestan napredak u borbi protiv organizovanog kriminala. Kada je reč o ekonomijik, srpska privreda se polako oporavlja od recesije i srpski rast će, prema MMf, biti oko 1,7 odsto ove godine a mere fiskalne konsolidacije smanjile su deficit. Ipak, Srbija se bori da modernizuje svoj javni sektor i privatizuje državne kompanije. Nezaposlenost ostaje veoma visoka, oko 20 odsto, a narednih godina, Srbija će morati da se suoči sa posledicom opadanja radne snage usled niske stope nataliteta i visokog nivoa emigracije. Kombinacija visoke nezaposlenosti i smanjenja državnih davanja mogli bi da stvore plodno tle za socijalne nemire i sukob sa manjinskim grupama, ocenjuje američki institut. Pod pritiskom EU, Beograd i Priština održavaju redovne sastanke radi normalizovanja odnosa, ali problemi ostaju, a naročito osetljivo je pitanje statusa severa Kosova gde su Srbi većina. Postignut je dogovor o Zajednici srpskih opština 2013. godine, ali njena primena je spora, konstatuje Stratfor. EU ne traži od Srbije da formalno prizna Kosovo, ali traži da Srbija postigne bilateralne sporazume u oblastima od pravosuđa do bezbednosnih snaga, a to znači će pitanje kosovskog suvereniteta nastaviti da bude problematično i da bi moglo da dovede do sporadičnih epizoda nasilja, kaže se u analizi. Kada je reč o odnosima Srbije i Hrvatske, Stratfor navodi da zbog duge i burne istorije dve zemlje imaju bremenit odnos. Hrvatska koja je članica EU zapretila je da će blokirati pristupanje Srbije EU.  Zagreb želi da Beograd potpuno sarađuje sa Haškim tribunalom, da odustane od univerzalne jurisdikcije i bilateralni sporazum o priznavanju prava hrvatske manjine u Srbiji. Odnosi Srbije sa Albanijom takođe su kompleksni, zahvaljujući ranijim ratovima, preklapanju teritorijalnih aspiracija i albanske podrške Kosovu. Konačno, Srbija je važan faktor u stabilizaciji Bosne i Hercegovine koja, po oceni Stratfora, ostaje najkrhkijia od svih država bivše Jugoslavije. Srpska vlada se usprotivila predlogu predsednika Republike Srpske o raspisivanju referenduma te se od predloga odustalo, ali obnovljene secesionističke provokacije Republike Srpske mogle bi ponovo da izazovu sukob u Bosni primoravajući Srbiju da interveniše. Ovaj scenario ipak nije verovatan, navodi Stratfor. Od kraja ratova na tlu bivše Jugoslavije, perspektiva članstva u EU doprinela je pacifikaciji Zapadnog Balkana. Sve zemlje regiona žele da uđu u EU jednog dana, a Unija pruža "know-how" i finansira svoje potencijalne članice čime Brisel dobija izvestan uticaj u regionu, navodi Stratfor. Međutim, pošto se EU nalazi u političkoj krizi, nije verovatno da će do proširenja doći u narednih pet do 10 godina što, kako se kaže, stvara potencijalno opasnu situaciju na Zapadnom Balkanu.  Što je manje verovatno da će EU primiti nove članice, manje je verovatno da će vlade u regionu sprovesti reforme i raditi na smanjenju etničkih tenzija, ocenjuje Stratfor. U slučaju Srbije, politički establišment će ostati zaintersovan da sprovodi institucionalne i ekonomske reforme kako bi privukao strane investicije. Ali sve bleđa nada u evropske integracije mogla bi vremenom da smanji narodnu i političku podršku za reforme, pa čak i da obnovi nacionalistička osećanja u zemlji gde su uspomene na NATO bombardovanje 1999. još uvek sveža. I dok region verovatno neće doživeti značajnu eskalaciju nasilja u doglednoj budućnosti, malo verovatni izgledi za članstvo u EU mogli bi da podstaknu nacionalistička osećanja i dovedu do novih konflikta u ovom istorijski nestalnom regionu, zaključuje Stratfor. Izvor: Tanjug