Pravda

Piše: Marko Jakšić Upravo na dan kada su se desili teroristički zločini u Briselu tema za razgovor Beograda i Prištine bila je funkcionisanje Univerziteta u Prištini sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici. Zato je Edita Tahiri pre neki dan izjavila da dok sve institucije države Srbije, a to su prosveta i zdravstvo, ne pređu pod jurisdikciju Prištine nema razgovora o formiranju tzv. šiptarske zajednice srpskih opština. Samo naivni mogu da poveruju da je Marko Đurić to uradio na svoju ruku, tj. bez dozvole Aleksandra Vučića. Malo je nerazumljivo da se gašenje Univerziteta odvija tokom predizborne kampanje u Srbiji, ali gazde u Briselu ne žele da čekaju jer politički rejting Aleksandra Vučića, a to oni najbolje znaju, nije takav kako ga on predstavlja građanima Srbije. Godine 2006. sa Aleksandrom Nikitovićem, tadašnjim šefom kabineta predsednika Vlade Srbije Vojislava Koštunice, bio sam u stanu Aleksandra Vučića sa namerom da obezbedimo podršku Srpske radikalne stranke da bi prošao novi Ustav Republike Srbije. Kako je domaćin Aleksandar Vučić bio generalni sekretar Srpske radikalne stranke bio nam je prava adresa za obezbeđivanje podrške. Živo se sećam tog razgovora gde smo svi skupa, složno, hvalili Rusiju i predsednika Putina, kritikujući Zapad, Evropsku uniju, a naročito Sjedinjene Američke Države. Naš domaćin se posebno isticao u kritikama Zapada, toliko da smo se ja i Aleksandar Nikitović osećali pomalo posramljeno jer nismo bili takve Srbende kao sadašnji predsednik Vlade. Krajem 2012. i 2013. godine - sećajući se tog razgovora, a kada je već evidentno bilo da je Aleksandar Vučić postao miljenik Brisela i Vašingtona - pitao sam se šta ga je to navelo da tako drastično promeni ideologiju. Sa ove distance mislim da je to pre svega novac, odnosno vlast koja treba da omogući sticanje velike količine novca. Prelomni trenutak se desio 2008. godine kada su i Aleksandar Vučić i Tomislav Nikolić shvatili da bez podrške Zapada ne mogu u Srbiji da se dočepaju vlasti. Pre toga je Tomislav Nikolić dva puta gubio od Borisa Tadića na predsedničkim izborima, a Aleksandar Vučić od Nenada Bogdanovića - zahvaljujući upravo podršci Zapada. Posle izbora 2008. godine Ivica Dačić je preleteo u tzv. evropski tabor pa su se Demokratska stranka Srbije i Srpska radikalna stranka našle van domašaja vlasti. Zato su i jedan i drugi, i Aleksandar Vučić i Tomislav Nikolić, rasturili Srpsku radikalnu stranku, preko noći postali veliki evropejci, dogovarajući se sa tajnim službama zapadnih zemalja, a cena tog dogovora je bila predaja Kosova i Metohije. Zauzvrat Zapad im je obećao da će ih dovesti na vlast. Zapad nije bio zadovoljan brzinom koju je Boris Tadić pokazivao u izdaji Kosova i Metohije, pa im je trebao neko ko će to mnogo brže da odradi, a normalno je da je su najpogodniji za takav prljav posao dojučerašnji srpski nacionalisti. Stoga je, mada izbori još nisu bili završeni, već u 16 časova Brisel javio da je na predsedničkim izborima u Srbiji Tomislav Nikolić pobedio Borisa Tadića. Demokratska stranka Srbije i ja lično kao tadašnji član predsedništva podržali smo predsedničku kandidaturu Tomislava Nikolića, jer smo prethodno potpisali sporazum sa Srpskom naprednom strankom u pet tačaka, od kojih su najvažniji sledeći stavovi: 1. Da Srpska napredna stanka, ako dođe na vlast, nikada neće promeniti Ustav Srbije; 2. Da će - budemo li prisiljeni da biramo između Kosova i Evropske unije - organizovati referendum na kojem ćemo se zajednički izjasniti za Kosovo a protiv Evropske unije; 3. Da Srbija nikada neće činiti korake koji bi je vodili ka NATO paktu. Nažalost, kao i za sve drugo, i Nikolić i Vučić su prevarili i nas i javnost Srbije. Potpisivanjem tzv. Briselskog sporazuma Aleksandar Vučić se faktički odrekao Kosova i Metohije, doduše, nije ga priznao ali to od njega niko i ne traži. NJegova sadašnja vladavina ima sve odlike jednog diktatorskog režima. Kontroliše apsolutno sve medije u Srbiji na jedan surov i vulgaran način, kakav ne možete naći ni u jednoj afričkoj zemlji. Čini to da bi prikrio razne mutne, prljave i finansijske poslove svoje i svog brata Andreja. Drugi razlog je: zataškavanje najveće nacionalne izdaje u istoriji srpskog naroda, a to je predaja Kosova i Metohije. Žestoko se obračunava sa svojim političkim protivnicima primenjujući enormne količine nasilja, kako fizičkog, koji smo imali prilike da vidimo tokom lokalnih izbora u Srbiji, tako i duhovnog, gde preko svojih medija blati i pljuje političke neistomišljenike i kritičare. Do Ustava Republike Srbije uopšte mu nije stalo, kao i do mnogih drugih zakona koje je njegova Skupština donela. Kontroliše sve bezbednosne službe Srbije, a podatke tih službi koristi za obračun sa svojim političkim protivnicima. Između ličnog, nacionalnog i državnog, kud i kamo mu je draže ono prvo a pravi primer je „Beograd na vodi“. Neće biti nimalo čudno što će se njegov novčani konto meriti stotinama miliona evra ako još malo bude ostao na vlasti, imajući u vidu da apsolutno kontroliše sve finansijske tokove u Srbiji. Normalno je da Aleksandar Vučić nije toliko glup pa da svoju pokretnu i nepokretnu imovinu drži pod svojim imenom. Predsednik Vlade u javnim nastupima voli da ističe dve stvari: da je neviđeno hrabar i neverovatno pošten. Kada je posle potpisivanja Briselskog sporazuma došao u Kosovsku Mitrovicu da obavi razgovora sa političkim predstavnicima Srba, da bi im objasnio suštinu svoje izdaje, mislim da prisutni na sastanku, a njih je bilo više od stotinu, nisu stekli takav utisak. Uostalom, onaj ko je hrabar to nikad ne ističe, a iz iskustva znamo ko se se hvali poštenjem. Ja sam mu lično na tom sastanku rekao da mi građani Kosovske Mitrovice govore da mi je po njegovom nalogu zapaljeno putničko vozilo zbog mojih žestokih kritika upućenih njemu. LJubazno sam ga zamolio, ako on nije - imajući u vidu da kontroliše četiri bezbednosne službe - da otkrije ko je to uradio. Normalno, on je porekao da ima bilo kakve veze sa tim incidentom i da će da se potrudi da preko svojih službi pronađe krivce. Do dana današnjeg nikakvog odgovora nisam dobio. Zanimljivo je da me je neposredno pre paljevine vozila kontaktirao u prisustvu svedoka član izvršnog odbora SNS Zoran Milojević zvani Zelja, poznat po brojnim incidentima tokom održavanja lokalnih izbora po Srbiji, nudeći mi da prestanem da javno kritikujem Aleksandra Vučića a da zauzvrat SNS neće da smeni kadrove DSS-a na lokalu. Ja sam inače takvu ponudu odbio kao nepristojnu. Na tom sastanku, imajući u vidu da se predsednik Vlade hvalio svojim poštenjem, ja sam mu ponudio da trampimo imovinu. To sam učinio bez obzira na to što imam dvadeset godina više staža od njega a i školska sprema mi je veća od njegove, pa je normalno da mi i imovina bude veća. Ponudu je kao prihvatio mada bih ja sa ove distance mogao - i ne pitajući svoje rođake - da dam i novu. Da Vučiću ponudim da imovinu rođaka zajedno sa mojom menjam za premijerovu. A napominjem da na severu Kosova ima više od 150 domova mojih rođaka sa prezimenom Jakšić. Interesantno je da je na inicijativu Aleksandra Vučića formiran Anketni odbor u Skupštini Srbije da utvrdi kako su se trošila sredstva iz budžeta Vlade Srbije namenjena Kosovu i Metohiji sa glavnim ciljem da se otkriju navodne finansijske mahinacije, ili bolje rečeno krađa, od strane mene lično kao i ostalih članova Demokratske stranke Srbije na Kosovu i Metohiji. Sa ponosom mogu da kažem - iako je Anketni odbor više meseci detaljno proveravao sve finansijske tokove - da ni za mene, a ni za moje prijatelje iz Demokratske stranke Srbije nije našao ništa kompromitujuće. Oni, za koje je našao, sadašnji su saradnici i funkcioneri upravo Srpske napredne stranke. Možemo samo zamisliti: kada bi se kojim slučajem danas formirao Anketni odbor u Skupštini Srbije sa zadatkom da utvrdi finansijske zloupotrebe premijera i njegove svite - kakvo čudo bi se sve pronašlo. Jednom će to ipak doći na red. Čini mi se da je predsedniku uzor Milo Đukanović u Crnoj Gori. Ne samo što imaju srdačne odnose, nego se stiče utisak da ga apsolutno kopira u načinu vladanja i sticanju materijalnog bogatstva. Pa i odnos prema Rusiji im je otprilike isti. Milo Đukanović je dugo godina imao bezrezervnu podršku Moskve da bi danas Crna Gora bila na pragu NATO pakta. Pretpostavljam da Rusi neće da naprave istovetnu grešku sa Aleksandrom Vučićem kao sa Milom Đukanovićem koji ih je „zavodio za Goleš planinu“, jer srpska narodna poslovica kaže „Samo se budala o isti kamen dva puta sapliće“. Način vladanja Aleksandra Vučića, a to je diktatura sa mnogim mafijaškim primesama, ne čudi jer smo pre nekog vremena čuli od njegovog bivšeg, menadžera iz Zaječara Mirkovića, da mu je uzor Majkl Korleone iz filma „Kum“ režisera Frensisa Kopole Zašto Zapad, koji celom svetu govori o demokratiji i vladavini prava, podržava Aleksandra Vučića? Jedini razlog jeste to što u Srbiji nema ličnosti koja bi se na tako surov, brutalan i drastičan način odrekla Kosova i Metohije. Neko će možda da kaže da on vodi mudru i pametnu politiku između Istoka i Zapada, i da će - kad za to dođe vreme - on opet biti rusofil, kao što je nekada i bio. Teško da bi on smeo da se usudi na takav korak jer tragična sudbina pokojnog premijera Zorana Đinđića jasno pokazuje da Zapad surovo kažnjava one koji se ne drže datih obećanja. Sve u svemu, koliko god zaimao - Aleksandru Vučiću to neće biti dovoljna satisfakcija. U istoriji će ostati kao čovek koji je izdao Kosovo i Metohiju. Takva kvalifikacija pratiće ga do kraja života i nikakav novac mu tu neće pomoći. Jer, sve je u životu prolazno. a samo dela i obraz ostaju. To se ne može kupiti. Izvor: fakti.org