Pravda

Piše: Borislav Borović, Forum nezavisnih ekonomista Ili se nekritički hvali njen ekonomski model ili se neutemeljeno "boji tamnim bojama". I na Zapadu je slično. Bi-Bi-Si je naziva "slovenskim tigrom", a istovremeno dobija sankcije od EU i SAD. A zapravo može biti poučan primer za zemlje drugačije ekonomske filozofije, poput Srbije. Teritorijalno duplo veća od Srbije i brojnija za dva miliona stanovnika, ekonomija Belorusije iskazuje određene prednosti u odnosu na Srbiju, uprkos nasleđenim ekonomskim okolnostima koji joj ne idu naruku. Kada je 1991. "ukinut" SSSR i ona je kao i sve zemlje istočnog lagera ušla u oštre reforme političkog i ekonomskog sistema. Dve godine ubrzane i prilično haotične privatizacije, tipične za zemlje tranzicije. Ideolozi tih "reformi" su bili ultraneoliberalni DŽefri Saks i ekipa, po čijim nalozima su beloruski lideri bespogovorno radili. Klasična priča, medijska podrška reformama sa kapitalom sumnjivog porekla, tajkunima, privatizovanim bankama, korupcijom i masovnim otkazima... koja je građane dovela na rub ekonomske egzistencije. Kada je izbore 1994. dobio sadašnji predsednik Lukašenko, uradio je gotovo sve suprotno od svog prethodnika Šuškeviča - deprivatizaciju industrije, energetike, saobraćaja, banaka, poljoprivrednih kombinata i rudnika (osim malih preduzeća u oblasti usluga). Šta je bio rezultat? Za kratko vreme došlo je do privrednog oporavka i godišnjeg privrednog rasta većeg nego u bilo kojoj evropskoj zemlji, prosečno 7,5 % (Ernst & Young), sa padom tokom 2008. Za razliku od tranzicionih zemalja, Belorusija je zadržala gotovo kompletan industrijski sektor, a za nekoliko godina je uspela da se vrati na industrijsku proizvodnju od pre reformi. Istovremeno, Srbija, nijedne godine posle 2000. nije uspela da dostigne 50 odsto proizvodnje iz 1989. niti proizvodnju iz 1998. Dok su u Srbiji zatvorene sve fabrike traktora, svaki šesti traktor u svetu potiče iz Belorusije. Raste i proizvodnja kamiona (kamioni "MAZ" i damperi "BeLAZ" su svetski brendovi), autobusa i trolejbusa, dok fabrike u Priboju i Kragujevcu žive svoje poslednje dane. Dok Srbiju od energetske krize "štiti" smanjena industrijska proizvodnja i povremeni remonti postrojenja, Belorusija gradi nove termo i i hidroelektrane, čak i nuklearku od 2.000 megavata. Sačuvana je i modernizovana industrija bele tehnike, optike, đubriva. Belorusija je pod dugogodišnjim sankcijama EU i SAD dok je Srbija zemlja kandidat za članstvo EU sa pozitivnim ocenama napretka. Srbija je okrenuta tržištima zapadne Evrope i danas blizu 60 odsto izvoza plasira u EU. Belorusija je pak, bila istorijski upućena na Rusiju, zemlje ZND i Ukrajinu, a u poslednje vreme, Holandiju i Nemačku. Nominalni iznosi prosečnih zarada od 400 dolara za Belorusiju i 361 evra za Srbiju su slični, ali je realna kupovna moć u Belorusiji gotovo 25 odsto (neki tvrdi i mnogo više) veća nego u Srbiji Neuporedivo su manje socijalne razlike, a nezaposlenost je u Belorusiji 0,7% naspram, sada odličnih 17% (?) u Srbiji. Belorusija nema budžetski deficit, a Srbija oštrim rezovima poslednjih meseci pokušava da ga spusti na 3,5 % BDP. Za razliku od nas, Belorusija ima spoljnotrgovinski i platnobilansni suficit. I javni dug im je manji. I u apsolutnom iznosu (12,6 milijardi evra naspram 24,8) i u odnosu na BDP (BDP Belorusije je oko 80 milijardi $, Srbije oko 44 milijarde $ - CIA factbook). Iako je Belorusija pod delimičnim sankcijama EU, njen izvoz u EU 2014. je bio gotovo 11 milijardi dolara ili 1,3 milijarde dolara viši od izvoza Srbije na njeno tradicionalno tržište EU. Inflacija od 13 odsto je sada dosta veća nego u Srbiji (2%), zbog problema uslovljenih i padom cene nafte pa je ostvareni rast u 2015. pao na samo(?) 1,6%. Belorusija većinu sirove nafte uvozi iz Rusije po cenama ispod svetskih, ali su izvozni derivati po svetskim cenama i tu ona pravi značajan profit koji je ozbiljno ugrožen poslednjim dešavanjima oko cena nafte. Belorusija ima dva načina da dođe do svežeg kapitala da bi izbegla potencijalnu recesiju. Preko MMF i SB ili preko tradicionalnih "izvora" sa istoka. MMF i SB to uslovljavaju privatizacijom i restrukturiranjem velikih državnih preduzeća, deregulacijom cena, ukidanjem državnog kreditiranja privrede i subvencija javnim komunalnim i transportnom firmama. Dakle, otprilike povratak na politiku iz 1991. godine, MMF požuruje ove reforme i prognozira da bi one dovele do rasta nezaposlenosti i siromašenja građana. Alternativa su krediti Ruske razvojne i Banke evroazijske ekonomske zajednice (EurAsec). Ako ekonomski razlozi budu opredeljujući, njen izbor će biti jednostavan i lak. Izvor: Novosti